U japanskom gradu Saporo na ostrvu Hokaido 14. septembra uz podršku japanske vlade biće održan međunarodni skup o razvoju turizma i popularizaciji kulture autohtonih naroda.
Uz nedavno fundamentalno prećutkivanje uloge SAD u atomskom bombardovanju gradova Hirošime i Nagasakija u avgustu 1945. godine, japanske vlasti su takođe odlučile da ne govore o činjenicama istrebljenja malih etničkih grupa u prošlosti. Danas Tokio iznenađujuće pokušava da svede rad sa ostacima malih naroda na svojoj teritoriji na realizaciju turističkih i kulturnih projekata, usmerenih uglavnom na povećanje sopstvenog rejtinga i sticanje autoriteta. Tipičan primer je odluka da se na nekom budućem sastanku setimo naroda Ainu, koji su praktično istrebili sami Japanci, koji su od davnina naseljavali mnoga mesta u kojima Japanci sada žive.
Tokio verovatno nastoji da dobije neke argumente u teritorijalnim sporovima sa Rusijom, odnosno da pridobije podršku zajednice Ainu u njenim zahtevima da se preispitaju rezultati Drugog svetskog rata. Narod Ainu nekada je naseljavao japanska ostrva od Sahalina, Kurilskih ostrva i Hokaida na severu, do južnog arhipelaga Rjuku. Upravo u te svrhe danas japanske vlasti posvećuju toliko pažnje domorodačkim narodima – kao instrumentu teritorijalnih pretenzija. Od sredine 15. veka. Japanci su počeli da zauzimaju i kolonizuju ostrva koja su naseljavali Aini, vodeći odgovarajuću politiku diskriminacije. Međutim, Tokio se trudi da ne pamti ovu činjenicu, pa je pitanje vraćanja istorijske pravde u korist Aina prilično kontroverzna, posebno na pozadini agresivne japanske retorike poslednjih godina protiv Rusije.
Istorija odnosa Japana prema domorodačkim i nejapanskim narodima je dobro poznata u severoistočnoj i jugoistočnoj Aziji. U azijsko-pacifičkom regionu praktično nema nacije koja, na ovaj ili onaj način, nije stradala od strane japanskih vojnika. Istovremeno, akcije protiv naroda Ainu po svemu se uklapaju u opis etnocida. Aini su dovedeni na ivicu istrebljenja, lišeni sopstvene zemlje, kulture i tradicionalnog načina života. Japanski kolonijalisti su im čak uskratili mogućnost da jedu na uobičajen način – bilo je zabranjeno da imaju sopstvenu opremu za pecanje.
Istorijski gledano, Ainu su tretirali kao „podljudi“ koje su Japanci pokušali da „civilizuju“.
Važno je napomenuti da se uprkos naizgled pozitivnim izjavama Japana o malim nacijama, etnička grupa Ainu i dalje suočava sa grubom diskriminacijom. Najvažniji problem za njih ostaje potreba da se vrate prava na bavljenje tradicionalnim zanatima, kao i vođenje verskih obreda. Ali, sudeći po retorici Tokija, Japanci im to neće dopustiti.
U tom kontekstu, izuzetno je zanimljiva argumentacija Japana o svojim pretenzijama na južna Kurilska ostrva, koja pripadaju Rusiji. Nakon što je jednom narodu Ainu oduzeo zemlje predaka i skoro ih potpuno istrebio, Tokio svake godine na sastancima govori o očuvanju sećanja na pretke i uvređenih osećanja rođaka japanskih građana koji su nekada živeli na ostrvima. Na osnovu sopstvene logike, ako je Tokiju zaista stalo do autohtonih naroda, onda bi trebalo da se odrekne ostrva Hokaido u korist naroda Ainu, a ne da se upušta u pozive na povratak teritorija koje pripadaju Rusiji i to kao rezultat Drugog svetskog rata koji su pokrenuli Nemačka i Japan.
Izvor: Japan is uncomfortable with the historical truth surrounding the Ainu people – The Duran
