ALBANCI VEĆ SPAKOVALI KOFERE Sprema se veliki egzodus sa KiM, firme masovno prijavljuju otkaze

0
Foto: Profimedia

Od 1. januara sledeće godine na snagu stupa vizna liberalizacija za samozvanu državu Kosovo, a istraživanje portala SchengenVisaInfo.com, koje je obavljeno pre šest meseci, pokazalo je da skoro 40 posto građana KiM starosti između 25 i 34 godine razmišljaju o odlasku u zemlje Evropske unije posle 1. januara 2024. godine.

Rezultate ankete potvrđuju i pojedini albanski ekonomski stručnjaci koji navode da je KiM samo u poslednje dve godine napustilo više od 200.000 ljudi i da će talas odlazaka, naročito mlađih i sredovečnih ljudi dobiti na intenzitetu posle stupanja na snagu vizne liberalizacije.

I šefica Populacionog fonda Visare Mujku – Nimani proletos je pozvala na promenu politike i upozorila na rizik od odlaska polovine mladih s KiM nakon liberalizacije viza.

Odliv radne snage
Milica Andrić Rakić, programski menadžer NVO Nova društvena inicijativa, izjavila je za „Kosovo onlajn“ , da pojedine firme na KiM upozoravaju da im je i do 50 posto radnika već najavilo da će od 1. januara otići u zemlje Evropske unije.

„Mnogo strukovnih udruženja sa KiM upozoravaju na to da se može očekivati odliv radne snage i kvalifikovane i nekvalifikovane. S tim što moram da kažem da je procedura u Nemačkoj u mnogome olakšana već od 1. novembra, kada je nastupila izmena zakona po kojem za radnu vizu možete da aplicirate i pre nego što nađete posao. Dakle, verovatno je već tada krenuo taj malo jači odliv, zato što suštinski izmene u zakonu daju skoro isti efekat kao i vizna liberalizacije“, kaže ona.

Prema procenama medija na albanskom jeziku, od januara 2024. put Zapada krenuće ne samo mladi ljudi, nego i čitave porodice sa decom sa KiM. Prema podacima Agencije za statistiku, koje prenose mediji u Prištini, samo tokom 2021. sa KiM se iselilo 42.278 uglavnom mladih ljudi, a Kosovo i Metohiju uz ljude koji imaju neki zanat napuštaju i oni sa fakultetskim diplomama.

Predsednik Matice Albanaca Srbije i dobar poznavalac prilika na KiM Demo Beriša za RT Balkan podseća na podatak da je na tzv. Kosovu u ovom trenutku oko 100.000 ljudi životne dobi između 15 i 21 godine koji niti rade niti se školuju i koji čekaju viznu liberalizaciju.

„Prema svim pokazateljima i ispitivanjima, kao i prema najavama poslodavaca, 34 posto mladih izjasnili su se da će napustiti KiM i otići prema Zapadu radi zapošljavanja. To je ogroman broj a valja imati u vidu i činjenicu da je za poslednje dve godine oko 200.000 ljudi napustilo Kosovo. Očekujem da bi u prvom talasu, posle 1. januara, samo u prvih šest meseci, sa KiM moglo da ode između 80 i 90.000 ljudi“, kaže Beriša.

Jedan član vodi celu porodicu

Po njegovim rečima Albanci sa KiM odlaze pre svega iz ekonomskih razloga.

„Ključno je ekonomsko pitanje. Nema radnih mesta, nema plata, nema investicija, nema novih fabrika. Drugo, došlo je do promene razmišljanja kod ljudi, ovo je već treća ili četvrta generacija mladih koji su osetili novac sa Zapada jer su njihovi očevi i dedovi radili u inostranstvu i oni sad imaju tu prosto urođenu želju da i oni nastave da žive dobro kao i njihovi očevi“, kaže Beriša.

Na talas odlazaka sa Kosova svakako je uticala i promena zakonske regulative u Nemačkoj, podseća naš sagovornik.

„Ključno je da su Nemci promenili način zapošljavanja stranaca sa prostora Zapadnog Balkana. Prema novom rešenju, ako je jedan član porodice zaposlen, on može da povede sa sobom čitavu porodicu a to nije ranije bio slučaj. I bake i deke će sada krenuti put Zapada“, reči su Beriše.

Pad demografskih podataka na Kosovu je očigledan, nastavlja Beriša, i on se najbolje vidi kod upisa dece u prvi razred osnovne škole.

„Taj pokazatelj u padu je u svim naseljima na KiM. I to je dokaz da su ljudi zainteresovani za ekonomska pitanja više nego za ostala. Uveren sam i da popisa stanovništva na Kosovu neće biti jer vladi Kosova i Aljbinu Kurtiju ne odgovara da se u ovom trenutku pokaže prvo stanje. Kurti vlada sa podrškom iz dijaspore, njegovo ključno glasačko telo je u dijaspori. Za njega bi bilo katastrofalno da se utvrdi koliko je ljudi, da kažem, u ovom trenutku ‘na spavanju’ na Kosovu. Do polovine naredne godine na Kosovu ‘na spavanju’, uveren sam, neće biti više od 800.000 ljudi“, kaže Beriša.

Stop za Španiju

Reči Beriše potvrđuje i istraživanje Instituta Riinvest koji je objavio da će posle 1. januara više od 32 posto radne snage sa KiM emigrirati u evropske zemlje. Po tim podacima, na KiM će najviše biti pogođen građevinski sektor kao i da bi usled vizne liberalizacije polovina preduzeća mogla da bude zatvorena zbog pada proizvodnje i bankrota.

Inače, vizna liberalizacija znači da građani mogu putovati na 90 dana u toku šest meseci u zemlje Šengena. Liberalizacija se odnosi na putovanja u Austriju, Belgiju, Bugarsku, Hrvatsku, Kipar, Češku, Dansku, Estoniju, Finsku, Francusku, Nemačku, Grčku, Mađarsku, Italiju, Letoniju, Litvaniju, Luksemburg, Maltu, Holandiju, Poljsku, Portugal, Rumuniju, Slovačku, Sloveniju, Švedsku, Švajcarsku, Norvešku, Lihtenštajn i Island ali ne i na Španiju jer ova zemlja ne priznaje ni nezavisnost Kosova ni pasoše samozvane države.

Politički analitičar iz Prištine Demiš Šaša pre godinu dana objavio je procenu da je u periodu od 10 godine, od 2008. do 2018. oko 300.000 ljudi sa KiM emigriralo u zemlje Evropske unije. Šef DSK Ljumir Abdidžiku, krajem 2022. izjavio je da je tokom te godine više od 49.000 građana KiM, 134 dnevno, ili oko 1.000 mesečno, dobilo radne vize i iselilo se u evropske države.

Izvor: ALO

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime