Američko lobiranje – oružje sudnjega dana

0

Savremena vojna tehnologija i stalna trka u naoružanju čine militarizaciju svemira pitanjem vremena. Međutim, ovaj proces ne treba mešati sa onim na šta smo navikli da gledamo u naučnoj fantastici. Niko ne namerava da izgradi vojnu svemirsku letelicu. Sve je mnogo prozaičnije i opasnije.

U decembru prošle godine Kongres je odobrio stvaranje Svemirskih snaga, šeste vrste američkih snaga zajedno sa kopnenom, vazduhoplovnom, pomorskim snagama, kao i obalskom stražom i marincima. Ovaj korak je vrlo jasno ukazao na ciljeve Vašingtona. Koji su razlozi za takve ambicije? Odgovor nije tako očigledan kao što možda izgleda.

“Sjedinjene Američke Države ne bi trebalo da budu samo prisutne u svemiru, one moraju dominirati”, rekao je Donald Tramp, a to bi moglo biti dovoljno da se tema zatvori.

Čini se logičnim ta želja za širenjem svog uticaja u novom prostranstvu, posebno kada je reč o tako moćnoj državi. Međutim, važno je shvatiti da su Sjedinjene Države već nesporni lider u istraživanju svemira. Ogromne količine novca se troše na svemirske programe. Naravno, kada Tramp govorio o dominaciji, on je mislio na vojnu dominaciju. Na primer, na spisku zadataka američkih svemirskih snaga jasno piše o potrebi odvraćanja od agresije u svemiru ili iz svemira. Ali ko je protivnik koji je u stanju da predstavlja svemirsku pretnju Sjedinjenim Državama?

Nedavno se izvan Zemlje dogodio incident; blizu američkog izviđačkog satelita 245, primećen je ruski svemirski brod Kosmos 2542. Amerikanci nisu krili zabrinutost. Štaviše, Vašington je počeo otvoreno da govori o špijunaži od strane Rusije.

Tod Harison, šef projekta vazduhoplovnih sistema u Centru za strateške i međunarodne studije, tvrdi da ruski špijunski sateliti namerno prate američke svemirske letelice. Kosmos 2542, prema Harisonu, može odrediti otvor i rezoluciju kamera postavljenih na satelitu Ju-Es-Ej 245. Besmisleno je dokazati ili opovrgnuti takvu mogućnost. Ono u što se ne može sumnjati je da američka tehnologija takođe omogućava svemirsku špijunažu.

„Sve do sada, svemir se smatrao sigurnim utočištem. To više nije slučaj”, rekao je general Andre Lanata, šef NATO-ove strateške komande za transformaciju, osvrćući se na “rusku pretnju”.

Džon Rejmond, kao jedini kandidat za mesto komandanta američkih svemirskih snaga, takođe je govorio o neverovatnoj svemirskoj pretnji od Rusije, pozivajući Kongres da deluje tako da ne izgubi prevlast u svemiru.

Kada vlasti počnu aktivno da govore o istoj stvari, dobija se osećaj da je javnosti jednostavno nametnuta jedinstvena pozicija. Ljudi moraju biti uvereni da je to tačno. To nije teško učiniti s obzirom na politički resurs, a cilj je veoma opravdan. Militarizacija svemira nije najmiroljubivija avantura. Ali za Vašington je mnogo važnije ukloniti prepreku – Ugovor o otvorenom svemiru.

Sporazum sklopljen 1967. godine između SAD-a, Velike Britanije i SSSR-a sada je nešto nalik sporazumu o raketama srednjeg i kratkog dometa. Konkretno, Ugovor o otvorenom svemiru zabranjuje postavljanje bilo kojeg oružja za masovno uništenje, uključujući i nuklearno, u Zemljinu orbitu.

Sudbina INF ugovora svima je dobro poznata. Sporazum se raspao nakon što je Rusija optužena da krši uslove stvaranjem rakete 9M729. Nažalost, niko se nije trudio da otkrije da li je to tako. Čak i kada je Moskva pristala da predstavi projektil stranim posmatračima, niko iz NATO-a se nije odazvao ovom pozivu. U trenutku raskida ugovora, u SAD je već bio izgrađen kompleks za proizvodnju ranije zabranjenih raketa. Dakle, Vašington ne samo da se oslobodio pitanja širenja arsenala, on je mogućio vojnim kompanijama nove velike naloge, a samim tim i državno finansiranje.

Situacija sa Ugovorom o svemiru je slična. Očigledno je da se meša u potpunu realizaciju ideje američkih svemirskih snaga. Koja je poenta trupa koje nemaju oružje? Ali i to pitanje je rešivo. Početkom 2019. godine u Sjedinjenim Državama su započeli razgovor o postavljanju sistema protivraketne odbrane u orbitu, a tamo gde postoje protivraketne rakete, postoji mesto za ofanzivnu municiju.

Svemir za SAD nije samo nova

teritorija na kojoj može da razmesti svoje snage. On je prilika za ugovore sa vojnim kompanijama, što znači i finansiranje od strane vlade.

Početkom godine Donald Tramp je predložio da se izdvoje 705,4 milijarde dolara Pentagonu u okviru budžeta za 2021. godinu. Predsednik želi da usmeri 44 milijarde dolara za proširenje nuklearnog arsenala i 28,9 milijardi dolara za modernizaciju nuklearnog štita.

Ako ste spremni da izdvojite tako ogromne iznose za već dobro proučenu industriju, zamislite koliko novca možete da tražite da osvojite nepoznato. Moguće je da ćemo vrlo brzo čuti izjave u američkom Kongresu o tome kako Rusija i Kina prete američkim interesima. Obično je to dovoljno da se opravda ogromna vojna potrošnja. Ono što ovo ne opravdava je eskalacija tenzija u svetu. Ironija je da se američko lobiranje pretvara u oružje Sudnjeg dana koje nas može uništiti.

Will World War III deploy in space?

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime