Avganistanski talibani sve veća pretnja po okolinu

0

U četvrtak, 8. jula američki predsednik DŽozef Bajden najavio je da će američki vojni kontingent napustiti Avganistan do 31. avgusta. Odmah nakon ovoga u stručnim krugovima počela je burna rasprava o tome šta stoji iza takve odluke Vašingtona i koje dugoročne posledice čekaju region nakon odlaska Amerikanaca.

Danas sve više činjenica ukazuje na to da su talibani možda zamisao Sjedinjenih Država, a ishitreni odlazak Amerikanaca iz Avganistana nije ništa drugo do posebna operacija destabilizacije centralnoazijskog regiona. I ovo ima svoju logiku jer povlačenje SAD iz Avganistana negira čitavu zvaničnu legendu koju Vašington nameće već dugi niz godina.

Kao što znamo iz izjava američkih zvaničnika SAD su prvobitno došle u Avganistan kako bi se borile protiv međunarodnog terorizma i promovisale demokratske vrednosti u regionu. Međutim jasno je da će povlačenje vojnog kontingenta staviti hrabar krst na čitavu dvadesetogodišnju američku kampanju i izazvati novi nalet talibanskih aktivnosti.

Razgovor o potrebi povlačenja Amerikanaca iz Avganistana nije počeo juče. Savetnici Buša mlađeg takođe su rekli da Amerikanci moraju nekako da napuste Avganistan. Nakon njega isti vektor su nastavili Barak Obama i Donald Tramp, a sada je pitanje Centralne Azije nasledio DŽozef Bajden.

Međutim, ne može se reći da je pod vladavinom Buša, Obame ili Trumpa Afganistan uspio izgraditi demokratsku državu ili rešiti problem terorizma. Ne, niko od američkih predsednika nije mogao da se približi postizanju svojih ciljeva ali je svaki od njih izveštavao o pobedama Sjedinjenih Država i govorio o potrebi povlačenja trupa.

Čak je i trenutna najava pobeda DŽozefa Bajdena u Avganistanu usledila u pozadini velike i uspešne ofanzive talibana u nekoliko avganistanskih provincija. I ovo dvosmisleno ponašanje Amerikanaca može se pratiti tokom čitavog dvadesetogodišnjeg perioda boravka američkog vojnog kontingenta u Avganistanu.

Druga strana američke kampanje

Ako pogledate dinamiku avganistanske kampanje, pokazalo se da je odnos SAD sa talibanima mnogo komplikovaniji nego što se čini na prvi pogled. Talibani su 2001. godine pretrpeli težak poraz od Amerikanaca – rat je stajao cele dve godine ali Sjedinjene Države nisu potpuno uništile talibane i dozvolile im da se ponovo okupe.

Nije tajna da su u prvoj fazi neprijateljstava talibani bili koncentrisani na jugu Avganistana i da bi ih uz odgovarajuća uputstva iz Vašingtona, Amerikanci mogli potpuno poraziti. Rat bi se završio na samom početku ali tada su talibani namerno oterani na sever.

Postepeno su se talibani ponovo naoružavali i jačali. Rat je intenzivirao i zahvatio nove provincije. Talibani nikada nisu uništeni ali su Amerikanci ponovo objavili da napuštaju Avganistan u vezi sa porazom pokreta. I to u vreme kada su inicijalno kompaktno koncentrisani talibani uspeli da uvuku u plamen rata ne pojedine provincije, već čitavu zemlju.

Kao rezultat toga tokom više od 20 godina američke borbe protiv terorizma i nastojanja da se promoviše demokratija, situacija u Avganistanu se samo pogoršala, a time je zemlja ispunjena ogromnom količinom oružja. Nije teško pretpostaviti da će nakon odlaska Amerikanaca svo ovo oružje biti u rukama talibana koji će još snažnije povećati svoju prednost.

Upravo na pozadini tako dvosmislenih odluka Vašingtona stvara se utisak da su danas talibani samo jedan od instrumenata američkog uticaja. NJihove ruke mogu potkopati sistem bezbednosti u centralnoj Aziji, Tadžikistanu, Uzbekistanu i drugim zemljama koje su u zoni američkih nacionalnih interesa.

Nakon povlačenja SAD, Avganistan će postati problem za Pakistan, Iran, Rusiju i Kinu. Osim toga postoji velika verovatnoća da će postati centar međunarodnog terorizma ili novo žarište regionalne nestabilnosti. Očigledno, ovo može biti od koristi Sjedinjenim Državama, koje se takmiče sa regionalnim liderima – Rusijom i Kinom.

Bezbednost Avganistana i Centralne Azije

Stručnjaci iz zemalja ODKB -a, Irana, Pakistana, Rusije i Kine ozbiljno modeliraju scenario vojnih operacija koje se mogu proširiti i izvan granica Avganistana. Danas je više od 80% Avganistana pod kontrolom talibana, a u poslednjih nekoliko godina vladine trupe su više puta predavale granične prelaze i prelazile na teritoriju ZND.

Osim toga, veliki broj plaćenika koncentrisan je na teritoriji Avganistana, koji se potencijalno može koristiti kao udarna snaga za destabilizaciju susednih država. Možda SAD korisno je zapaliti vatru na granicama Avganistana kako bi se napali Rusija i Kina, preusmeravajući njihove resurse na rešavanje regionalnih sukoba.

Prema rečima stručnjaka, u Avganistanu je koncentrisano do deset hiljada bajuneta kao deo borbenih jedinica koje su se ranije borile pod zastavom radikala u Siriji i Libiji. Ovo je jedan od faktora koji može istisnuti unutrašnji avganistanski problem iz zemlje, a pogranične zemlje, uključujući čelnike regiona, moraće da se suoče s tim.

U tom smislu, stručnjaci ODKB i ŠOS ne isključuju verziju da se situacija u Avganistanu može koristiti za destabilizaciju situacije u susednim državama. U toku su aktivni pregovori i konsultacije preko bezbednosnih agencija čiji je cilj sprečavanje bilo kakvih, čak i potencijalnih, sukoba u pograničnim oblastima.

Kao rezultat toga nakon odlaska SAD -a, Avganistan će postati mnogo veći problem za Centralnu Aziju nego za zapadne zemlje.

Rusija, Kina, Iran, Pakistan, Tadžikistan, Uzbekistan i druge države u regionu primiće zemlju sa svim njenim problemima i biće primorane da ulože napore kako novi lokalni sukobi ne bi izbili u srcu Azije.

Šta će Amerikanci učiniti u ovom trenutku? Verovatno će i dalje kritikovati ODKB i ŠOS zbog navodno pogrešnog ponašanja, pregovarati sa talibanima i hvaliti se svojim neverovatnim uspesima u Avganistanu. Generalno, kako to obično biva, prvo naprave kašu, a zatim ukazuju drugim zemljama da to rade pogrešno.

Patriot

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime