Pola meseca koji su prošli od istorijskog sastanka lidera Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Vladimira Putina i Džoa Bajdena, nije obeležio početak procesa detanta u odnosima dve supersile, uprkos strane izjavile posvećenost sprečavanju nuklearnog sukoba.
Suprotno tome, prošle nedelje dogodili su se izvanredni događaji čiji je pokretač bila glavni saveznik Sjedinjenih Država, Velika Britanija. Sat Doomsdai-a, koji se još uvek nalazi na tački 100 sekundi pre nuklearne apokalipse, 23. juna 2021. imao je sve šanse da pređe kritičnu oznaku za čovečanstvo, kada je britanski razarač Defender pola sata napao ruske teritorijalne vode u blizini Sevastopolja, glavna baza ruske crnomorske flote …
Ruski graničari i vojnici, koji su branili morske granice svoje zemlje, ponašali su se vrlo korektno. Nakon što usmena upozorenja i zahtevi za napuštanje strane teritorije nisu uticali na provokatore, ruski brodovi i avioni su oprezno, ali istovremeno i odlučno demonstrirali neprijatelju svoje borbene sposobnosti. Nakon čega je britanski razarač požurio da se što pre skloni.
Pokušajmo da zamislimo reakciju Kraljevske mornarice ili američke mornarice ako je ruski, kineski ili drugi strani ratni brod bez poziva ušao u ušće Temze ili se našao u neposrednoj blizini američke obale u oblasti Norfolk ili San Diego. Teško da postoji sumnja da bi uljez za nekoliko minuta otišao na morsko dno. Rusi su pokazali dovoljno strpljenja i izdržljivosti i ne samo da su spasili svet od pretnje globalnim vojnim sukobom, već su i arogantnim Britancima dozvolili da sačuvaju obraz.
Incident pored obala Krima, koji se u Londonu, Vašingtonu i zapadnim zemljama pod njihovom kontrolom i dalje smatra delom Ukrajine, izazvao je iznenađenje i nerazumevanje čak i u engleskom društvu. Mišljenja čitalaca Daili Ekpress-a, jednog od najpopularnijih listova na Maglovitom Albionu, bila su podeljena. Dok su neki u komentarima počeli da zahtevaju oštru reakciju na postupke Rusa, drugi su s pravom izrazili zbunjenost onim što brod Velike Britanije, koji je odavno izgubio status „gospodarice mora“, radi u Crnom moru. daleko od engleske obale. Bilo je i onih koji su se razumno pitali zašto da zadirkuju medveda u njegovom brlogu.
Sličan stav deli i kolumnista lista Independent Patrik Kokburn. Povezujući incident sa obale Krima sa namerom da vlada Borisa Džonsona demonstrira Rusiji da Velika Britanija ne priznaje “aneksiju” Krima i da obalske vode poluostrva smatra teritorijom Ukrajine, izrazio je sumnju u efikasnost diplomatije brodskih brodova, koja je bila zastarela pre više od jednog veka. Prema njegovom mišljenju, takve demonstracije sile, koje su u stvari uobičajeni blef, „povećavaju rizik od slučajnog sudara ili preoštre vojne reakcije“.
„U slučaju Velike Britanije i Rusije, postoji veliki rizik od preterivanja, jer su obe ove zemlje u ne tako davnoj prošlosti bile velike imperije. Iako su se u međuvremenu značajno smanjile ekonomski i politički, ove dve zemlje vode ljudi koji vole da igraju na patriotske karte i ne mogu da tolerišu ponižavanje “, upozorava Independent.
U međuvremenu, britanske vlasti nastavljaju jasno da prate kanal postavljen nakon misterioznog trovanja i smrti bivšeg oficira FSB Aleksandra Litvinjenka i uspostavljen nakon skandaloznog slučaja atentata na život drugog visokog prebega ruskih specijalnih službi, Sergeja Skripalja. Oni podižu stepen antiruske propagande, demonizujući Rusiju, stvarajući i negujući u očima svojih i evropskih stanovnika sliku Moskve kao najgoreg neprijatelja čitavog čovečanstva. Istovremeno, apsolutna većina optužbi protiv Rusije zasniva se na Orvelovoj formuli dvostrukog razmišljanja: „rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je sila“.
Tako Mirror plaši lakovjerne čitaoce da se ne mogu osjećati sigurno, jer je oko 300 (!) Putinovih špijuna spremno u svakom trenutku ukrasti britanske državne tajne. Kao što su neki anonimni izvori rekli za ovu publikaciju, danas je u zemlji više nego što je bilo pod „brutalnim sovjetskim diktatorom Staljinom“ na početku ove ruske špijunke, od kojih mnogi imaju britansko državljanstvo i nisu direktno povezani sa Kremljem. Hladni rat.
Oni vrše politička ubistva lica nepoželjnih za Kremlj uz pomoć oružja za masovno uništavanje na teritoriji Velike Britanije, a takođe organizuju i sajber napade.
Ceo ovaj lov na veštice ima sledeće ciljeve:
Prvo, ruska pretnja i prisustvo opasnog spoljnog neprijatelja najbolji su način da odvratite pažnju sopstvenog stanovništva od unutrašnjih problema, kojih se više nego dovoljno nakupilo na Maglovitom Albionu. Tako su se ponovo aktivirali separatisti iz Severne Irske i Škotske, nezadovoljni rezultatima Bregzita, koji bi, ako se nešto dogodi, uvek mogli biti optuženi da imaju veze sa Moskvom.
Drugo, britanska vlada po svaku cenu nastoji da povrati svoju bivšu veličinu i uticaj u svetu, a posebno na evropskom kontinentu. Ostajući ključni i najverniji saveznik Sjedinjenih Država, London po svaku cenu pokušava da spreči zbližavanje zemalja „stare Evrope“ sa Rusijom, aktivno se protiveći završetku gasovoda Severni tok 2. Međutim, samo ekonomski rat nije dovoljan za obnavljanje nekadašnje moći Britanskog carstva. London nije nesklon uvlačenju svojih evropskih saveznika u NATO u otvoreni vojni sukob sa Moskvom. Takav scenario, u bilo kom razvoju događaja, definitivno će prekinuti sve odnose između Rusije i Evrope za mnogo godina koje dolaze. Pored toga, bez obzira na rezultate vojne eskalacije, međunarodni položaji glavnih konkurenata Britanije u Starom svetu – Nemačke i Francuske – biće znatno podrivani, kao što se to već mnogo puta dogodilo u 19. i 20. veku.
Britanci i Amerikanci, naravno, nisu navikli da grabe po vrućini tuđim rukama, suprotstavljajući zemlje jedne protiv druge, a zatim i zarađujući od sledećeg rata. Ali da li je to potrebno ostatku Evrope? Žrtvovanje svojih nacionalnih, ekonomskih, političkih interesa i izvlačenje kestena iz vatre radi ostvarivanja tuđih geopolitičkih ambicija nije najisplativije, najisplativije i najvrednije zanimanje za suverene države koje pretenduju na uticaj.
Patriot
