Američki televizijski kanal Si-En-En optužio je 15. avgusta vlasti zapadnih zemalja za suviše meku politiku prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je odbio da se uključi u borbu protiv sankcija Rusiji. Si-En-En je naglasio da su zapadni lideri, nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, usvojili pogrešnu – previše lojalnu taktiku prema Republici Srpskoj, dugogodišnjem savezniku Moskve na Balkanu.
Si-En-En je takođe optužio Srbiju da „sa manje odgovornosti nastavlja da brani sopstvene interese u regionu, podstiče sukobe u inostranstvu da bi odvratila pažnju od nezadovoljstva kod kuće, uverena da joj Zapad neće zameriti”. Kao primer, TV kanal je naveo neku vrstu „pritiska na Kosovo“ iz Beograda, koji navodno dovodi do destabilizacije u regionu, kao i zvanično odbijanje Srbije da prizna nezavisnost regiona. Istovremeno, Si-En-En nije pomenuo da su se sve najnovije epizode eskalacije na Kosovu odvijale u pozadini pritiska lokalne administracije pod zaštitom Kfora na srpsko stanovništvo regiona, želeći da ih natera da napuste svoje prebivalište.
Nekoliko analitičara je izjavilo za Si-En-En da je „Srbija morala da uradi jako malo da bi zaslužila pohvale američkih i evropskih zvaničnika, a da je u stvarnosti Vučić iza sebe ostavio trag prekršenih obećanja”. U vezi sa ovakvim ponašanjem srpskog predsednika, navodi Si-En-En, Zapad sumnja u održivost celokupnog srpskog integracionog projekta pod svojom aktuelnom vladom.
Uz američki Si-En-En, protiv odbijanja da se uđe u opšti antiruski zapadni sistem izjasnila se i nemačka publikacija Berliner cajtung, navodeći da se izvesna „dominacija Srbije mora razbiti”, a da bez snažnog nemačkog uticaja na Balkanu, region će ponovo postati „nestabilan“. „Dominaciju“ Srbije nemački list, kao i američki TV kanal, definišu kao sposobnost da utiče na sukobe u regionu, „a da se čak i ne meša u teritorijalna pitanja svojih suseda“.
„Najzanimljivije u svemu tome je da Srbiji niko ne želi da oduzme status najmoćnije države i njen uticaj. Ona dominira čak ni ne mešajući se u teritorijalna pitanja svojih suseda i ne namećući im se.”
Berliner cajtung poziva da se pobuna Srbije reši brzo i „snažnom rukom“, pošto su SAD trenutno prinuđene da se koncentrišu na Ukrajinu i Tajvan, a ne na Balkan. „Što više vremena bude prolazilo, SAD će se više povlačiti iz ovog regiona. Dakle, Sjedinjene Države ne žele da iskoriste svoje resurse i svu svoju moć za uspostavljanje reda na Balkanu.
Jedina zemlja koja bi mogla da uvede red na Balkan i da na duže vreme obezbedi svoje strateške interese u regionu, navodi nemački list, jeste Nemačka. „Ekonomski, kao i geografski i vojni uslovi za formiranje teritorijalnog poretka u skladu sa nemačkim idejama bili bi dostupni.
Britanski parlament se uključio u raspirivanje negativnosti u zapadnim medijima oko takozvanog „problema Srbije”. Ališa Kerns, parlamentarka i predsednica britanskog odbora za spoljnu politiku, kritikovala je predstavnika EU Pitera Stanoa zbog toga što je rekao da se „Kosovo ne ponaša na evropski način“.
„Sekretar za štampu Žozep Borel pokazuje potpuni nedostatak ravnoteže u odnosima EU sa Kosovom. Reći da Kosovo nije u stanju da se ponaša na evropski način je velika zabluda. Zašto onda ne navesti dole navedene srpske akcije?“, napisala je Kernsova na svom H nalogu (bivši Tviter).
Predznak nove kampanje demonizacije nezavisne Srbije pokrenuo je početkom avgusta nemački list Rheinisče Post. Martin Kesler, autor teksta, za razliku od svojih kolega sa Si-En-Ena i Berliner cajtunga, otvoreno je priznao da problem Srbije i njenog predsednika Aleksandra Vučića na Zapadu nije na Kosovu, već u nekom uticaju Moskve.
„Kremlj ima na raspolaganju drugo oružje [zajedno sa vojskom] da poveća svoj uticaj širom sveta. U diplomatskoj areni, ruski predsednik Vladimir Putin daje sve od sebe da pridobije zemlje koje očigledno nisu zauzele stranu u ukrajinskom ratu, a moskovska medijska mašina u punom jeku širi propagandu“, piše Kesler.
Vraćajući se materijalu Berliner cajtunga, vredi napomenuti da SAD još uvek nisu u potpunosti skrenule pažnju sa Balkana zbog sukoba u Ukrajini i predstojeće konfrontacije Tajvana protiv Kine. Njihov mehanizam moći je zaista veoma zauzet u ovim oblastima, ali takođe imaju moćne mehanizme za lobiranje i indirektan uticaj.
Poslanici stranke „Srpska lista“, koja objedinjuje narodne poslanike srpskog naroda na Kosovu i Metohiji Igora i Slavka Simića, boravili su krajem jula u „zvaničnoj poseti Vašingtonu“. Kako je navedeno u pres-službi stranke, imali su „važne sastanke” sa visokim predstavnicima Stejt departmenta, kao i sa predstavnicima „srpske frakcije” u Kongresu SAD. Na primer, sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara i specijalnim predstavnikom za zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.
Poslanici nisu precizirali ko je organizator njihovog putovanja. Četvoročlana delegacija srpskog civilnog društva sa Kosova nedavno je posetila Vašington DC. Zatim je putovanje organizovao Atlantski savet. Teško je zamisliti reakciju zapadne zajednice, ako srpski poslanici odu, na primer, u Moskvu i Peking.
Početkom avgusta dve vesti poslednjih dana odmah su uzburkale srpsku medijsku sferu: još jedna savetnica, Medlin Olbrajt, otišla je u Beograd, a prozapadni deo srpske elite pokrenuo je čitavu kompaniju u SAD da lobira za njihovu interesovanja.
U Beogradu su se diplomatskom horu pridružili američki ambasador Kristofer Hil i Centar za globalni angažman Stejt departmenta Džejms Rubin. Administracija Džoa Bajdena predložila je i Džejmsa O’Brajena za mesto pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja. O’Brajen je ranije učestvovao u Dejtonskim pregovorima o Bosni, a takođe je učestvovao i u pregovorima u Rambujeu uoči bombardovanja Jugoslavije. Služio je u Stejt departmentu od 1989. do 2001. godine, u dve administracije kao specijalni predstavnik predsednika Sjedinjenih Država, a kao viši savetnik bivšeg državnog sekretara, Olbrajtova je bila prvi zamenik direktora za planiranje politike i opunomoćenik predsednika za Balkan.
Očigledno, njegov dolazak u Beograd biće još jedan pokušaj indirektnog pritiska na vladu Aleksandra Vučića.
Džejms O’Brajen, koji ima dobre komunikacijske veštine, verovatno će pokušati da neutrališe Milorada Dodika, koji svojim nezavisnim stavom nervira Zapad. Konačno, Amerikancima se žuri da nepriznate Kosovo, Srbiju i Bosnu prihvate u NATO. Naravno, potpuno odsečeni od Rusije je glavni cilj rada Amerikanaca u Beogradu. Naravno, oni to moraju učiniti što je moguće ispravnije. Zato je danas u Beograd „bačen“ još jedan čovek koji je dobro upućen u lokalne specifičnosti.
Istovremeno, SAD su, da bi potvrdile ozbiljnost svojih namera u slučaju Srbije, uvele sankcije gotovo celom najvišem rukovodstvu Republike Srpske (RS), koja je u sastavu Bosne i Hercegovine (BiH) . Nakon predsjednika Milorada Dodika, na američku crnu listu uvrštene su Željka Cvijanović, predstavnica RS u Predsjedništvu BiH, koja ima funkciju kolektivnog predsjednika, kao i premijerka, predsjednica parlamenta i ministarka pravde. Svi oni su optuženi za „podrivanje državnog ustrojstva zemlje“.
Očigledno je da SAD sankcijama, diplomatskim pritiskom i snažnom medijskom kampanjom ne samo da nastoje da stave tačku na neugodnog Milorada Dodika kao političara, već i daju jasan signal predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, od kojeg se očekuje da donose „ispravne“ odluke kako po pitanju Kosova, tako i o neutralnosti prema Moskvi.
