Da li se opet sprema haos u Ukrajini pod podrškom SAD?

0

2014. godine demonstranti u Kijevu srušili su proruskog predsednika. Kao odgovor, Rusija je anektirala Krim. Da li bi se tako nešto moglo dogoditi sada?

Pre sedam godina, američka demokratska administracija podržala je ukrajinsku revoluciju čiji se ishod teško može nazvati uspešnim. Ukrajina je izgubila kontrolu nad delom svojih teritorija, a vlada Petra Porošenka, koji je uživao posebno poverenje DŽoa Bajdena, ostala je upamćena po korupcionaškim skandalima, ozbiljnoj ekonomskoj krizi i progonu opozicionih novinara.

„Međunarodni savez novinara više puta je osudila kršenje slobode govora u Ukrajini. Moramo analizirati ta nova kršenja i njihove uzroke, ali naš principijelni stav je da cenzura ne može biti adekvatan odgovor“, rekao je MSN u proleće 2017. godine.

Tada je Petro Porošenko, ignorišući međunarodne norme, uveo sankcije protiv opozicionih medija i to daleko nije jedini slučaj. Vladimir Zelenski je dobio podršku 73% glasača, obećavajući da će napustiti prakse svog prethodnika. On je lagao.

Nedavno je Zelenski potpisao ukaz o blokiranju TV kanala “NJuzVan”, ZIK i 112 Ukraine, koji su poznati po kritikama vladajuće elite u zemlji. Ovi mediji su povezani sa strankom Opoziciona platforma. Stranka se smatra proruskom, ali može li ovo biti izgovor za otvoreno kršenje slobode štampe?

Važno je shvatiti da je ukrajinski medijski prostor visoko politizovan i podeljen među elitama. Na primer, televizijski kanali 1 + 1, 1 + 1 Internešnl, 2 + 2, TET, PlusPlus, Unian-TV su u vlasništvu biznismena Igora Kolomojskog, koji je Zelenskom pomogao da postane predsednik. TV kanale Prjamoj i Peti kanal povezuu se sa Petrom Porošenkom, i šire poruke podrške bivšem predsedniku. Takođe, u zemlji aktivno funkcionišu Radio Sloboda i njegovi pomoćni medijski izvori, koji se, kao što svi znaju, finansiraju iz američkog budžeta.

Ovaj pluralizam ima neko značenje, pa čak i koristi. S obzirom na to da su se u Ukrajini sukobili interesi Rusije i Sjedinjenih Država, ravnoteža je garancija sigurnosti i stabilnosti. Ovde možemo povući paralele sa nuklearnim oružjem. Kada je arsenal neke države srazmerno veći, osećaj nekažnjavanja za neke i strah za druge može biti koban.

Sada se u Ukrajini ta ravnoteža uništava i nije reč samo o nekoliko kanala. Govorimo o pritisku na opoziciju, jer su sankcije uticale i na člana parlamenta koji je vodio ove kanale.

Predstavnik spoljne diplomatske službe EU Peter Stano već je naznačio da postupci Zelenskog krše Sporazum o pridruživanju između Ukrajine i Evropske unije.

„Iako su napori Ukrajine da zaštiti teritorijalni integritet i nacionalnu bezbednost, kao i zaštitu od manipulacije informacijama, legitimni, posebno s obzirom na razmere kampanja dezinformacija koje pogađaju Ukrajinu, uključujući i inostranstvo, to ne bi trebalo činiti na štetu slobode medija i treba da se vode uz puno poštovanje osnovnih prava i sloboda i u skladu sa međunarodnim standardima“, rekao je diplomata.

Ovako je Kancelarija UN-a za ljudska prava reagovala na incident:

„Države su dužne da zaštite i osiguraju pravo na slobodu izražavanja, uključujući pravo da traže, primaju i prenose razne informacije i ideje“.

I samo je administracija Bajdena otvoreno podržala kontroverzne korake ukrajinske vlade.

„SAD podržavaju jučerašnje napore da se suprotstave štetnom uticaju Rusije u skladu sa zakonom za zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Moramo svi zajedno raditi na tome da sprečimo da se dezinformacije koriste kao oružje u informacionom ratu protiv suverenih država“, rekla je američka ambasada.

Vašington radi ispravno ako naravno želi da isprovocira Rusiju da uzvrati. Demokrate su učinile sličnu stvar 2014. godine, podržavajući proteste u Kijevu. Kada je Kremlj shvatio da su lojalni ukrajinski političari primorani da beže, Moskva je preduzela odlučan i u tom trenutku jednini za nju koristan korak – aneksiju Krima. Sada se situacija ponavlja.

Putinova vlada reagovala je suzdržano na pobedu Zelenskog 2019. godine, ali da li se nadao prilici da pregovara sa novom ukrajinskom vladom? Posle skoro 2 godine postaje jasno da se Zelenski u svojoj politici ne razlikuje mnogo od Porošenka. Postizanje ravnoteže postaje sve teže, jer su se ukrajinski političari koji unapređuju ruske interese suočili sa pritiskom. Da li će Rusija preduzeti nove drastične mere?

Trenutno ukrajinski mediji pišu o eskalaciji tenzija na istoku zemlje. Ukrajinska vojska i separatisti aktivno razmenjuju udarce, ignorišući prekid vatre. Ako situacija izmakne kontroli, Rusija može prebaciti trupe u zonu sukoba. Ukrajina ovome neće moći nikako da se suprotstavi.

Neki bi mogli reći da je preterano dovoditi u vezu zabranu opozicionih TV kanala i rusku invaziju, ali, kako kažu, jedan mah leptirovog krila na jednoj strani sveta mogao bi da pokrene cunami na drugom kraju. Da li je administracija Bajdena spremna da snosi odgovornost za ovaj cunami?

Ako sudbina ukrajinskog suvereniteta zapravo i ne zanima demokrate, postoji još jedan razlog da se preispita pristup cenzuri koju je pokrenuo Kijev. Putinov režim nedavno je osudio istaknutog kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog na zatvor. I Evropa i SAD kritikovale su represiju i podržale skupove podrške Navaljnom. Istovremeno, Vašington podržava blokiranje opozicionih medija u Ukrajini, potez koji se takođe može nazvati represijom. Ukrajina nikada nije bila primer uspeha zapadnih elita u promociji demokratije. SAD su još jednom uprle prstom u ovo i krajnje je neblagovremeno.

Ukraine repeats dangerous mistake – the US supports it

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime