SPC i njeni vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja.
Prema crkvenim spisima, među ličnostima jevanđelskim, koje okružavaju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po načinu svoga dolaska u svet, tako i po načinu života u svetu, i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja Mesije, i tako najzad po svome tragičnom izlasku iz ovog života.
On je bio takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego li smrtnim čovekom.
Sveti Jovan je uzor poštenja i pravdoljublja, pa u srpskom narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume “po Bogu i Svetom Jovanu”
Od svih ostalih proroka, sveti Jovan se razlikuje naročito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao: „Gle, jagnje Božije koje uzima na sebe grehe sveta!”
Ruka Svetog Jovana Preteče koja je krstila Isusa Hrista putovala je kroz vekove od Jordana do Carigrada, Malte, Rodosa, Peterburga, Sremskih Karlovaca, Beograda, Ostroga, pa do Cetinja, gde se danas nalazi. Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bojogavljenja.
Istorijski podaci svedoče da je Jovan pogubljen u vreme kralja Iroda. Osuđen je na smrt zbog praktikovanja hrišćanstva koje je tada bilo zarobljeno, a ubijen je tako što mu je odsečena glava.
Običaji i verovanja
Za ovu slavu vezuje se običaj pranja ikone. Običaj pranja ikona podrazumevao je da se na današnji dan ikone iznose iz kuće posle jutrenja na reku, ili bunar i da se umivaju. Ikone su se brisale krpom koja je pokvašena u vodi.
Mada je običaj odavno nestao, tada se verovalo se da će onoga ko ne umije ikonu stići kazna, te da će mu se te godine oduzeti ruke i noge.
Običaji na svetog Jovana u našem narodu su brojni, a za to su zaslužni čudotvorno rođenje i život Jovanov. Na današnji dan se ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.
IZVOR: ALO