Dr Ranko Rajović povodom slučaja koji je uznemirio Srbiju: Ne može dete da se da na milost i nemilost osobama koje ne poznajemo dobro

0
Ranko Rajović, Foto: Printscreen

U emisiji “Uranak” na K1 televiziji, gost Jovane Joksimović bio je, pored Branka Kockice i Minje Subote i dr Ranko Rajović, po struci lekar specijalista, a osnivač je MENSE Jugoslavije (danas Srbije) i odseka za darovite Nikola Tesla Centar (NTC). Evo šta je on rekao o današnjem sistemu odgajanja dece

Imamo današnji sistem rada sa decom. Kako se radilo ranije i koliko su danas deca, ako su ranjivija, ili smo mi samo više zaštitnički nastrojeni? Kako postupati sa decom? O čemu razgovarati, o čemu nikada ne bi smelo? – pitala je Jovana.

– Ne može dete da donosi odluke jer mozak nije završio razvoj. Čak je Dostojevski rekao da mlada osoba do 19, 20 godina nije sasvim odgovorna za svoje postupke i tu se nalazi odgovor gde je detetova granica. Mislim da previše dozvoljavamo deci, mora da postoji red, da postoje pravila, nekada i da budemo strogi. Ja i sam imam četvoro dece – kaže Ranko Rajović.

– Kako je moguće da mozak nije završio razvoj do 20. godine? Koja je svrha toga? Da roditelji shvate da dete ne može da ide kod nekih neproverenih autoriteta, da ne može da bude predato na milost i nemilost nekim osobama koje mi ne poznajemo dobro jer dete nema regulisane mehanizme odbrane – naglašava Rajović, a onda je to obrazložio na sledeći način:

– Deo mozga koji je zadužen za reakciju, kočnice, planiranje, posledice – sve to je u prednjem delu mozga koji razvoj završava oko 20. godine. Kako je moguće da taj deo mozga tako kasno završava razvoj? Čest primer za to su Indijanci, mladi Indijanci. On mora da nauči da preživi. Kako to mozak obezbeđuje? Tako što ide u lov na bizone po nepristupačnim mestima. To ne može da radi kada je dete, već kada krene pubertet, kada mišići počnu da se razvijaju. On mora da nauči tad neke životne veštine. To je period života kada mozak ne procenjuje dobro sve posledice – kaže Rajović, objašnjavajući da je u takvoj prošlosti nepromišljen postupak tinejdžera imao svrhu – da prebrodi opasnost i obezbedi sebi hranu.

– Reakcije su u tom periodu drugačije, hrabrost je veća. Taj deo mozga ima samo jednu ulogu – da ih spremi za život. Ali, danas nema zaleđenih litica i bizona. Ipak, i dalje ima mozga koji kasnije završava razvoj. Postavlja se pitanje – šta sad sa tim mozgom koji ulazi u rizik? Dete mora da se dokazuje. Onda odjednom imamo promenu okruženja – tu je sad narkomanija, video igrice i mnoga rizična ponašanja. Sad dolazimo do opasnosti – mi šaljemo decu kod nekih ljudi kod kojih možda postoji skrivena opasnost. Lako je videti bizona ili zaleđenu liticu, ali postoje i opasnosti koje je teško videti. Roditelji moraju da znaju gde deca idu i sa kim provode vreme – kaže Ranko Rajović.

Na opasku Jovaninu da je Mika govorio da sa “decom želi da razgovara kao sa odraslim ljudima”, jer “roditelji decu sputavaju preterano ih voleći i namećući im granice, a da on želi da ih oslobodi tih stega”. Zašto je taj pristup roditelja važan osobama koje se bave vannastavnim aktivnostima?

– Mi moramo da imamo disciplinu, ali pitanje je gde je granica. Nije lako detetu da sluša uvrede na svoj račun, tada gubi samopouzdanje, tada lakše postaje žrtva bilo čega. Dete ne sme da izgubi samopouzdanje – kaže Rajović, navodeći primer dva učitelja – jedan na pogrešan odgovor učenika vređa i preti jedinicom, drugi koji će nežnije saopštiti detetu da je odgovor pogrešan i izabrati drugačiji pristup. Ishod će biti takav, kaže Rajović, da se učenik prvog učitelja nikad više neće samoinicijativno javiti.

– Nije Kolumbo bio srećan kad je otkrio Ameriku. Bio je srećan dok je putovao ka njoj, dok je istraživao. I dete u školi mora da istražuje. Nekad će pogrešiti, ali i tada ga treba podržati – kaže Rajović.

Treba li da sedimo na vannastavnim aktivnostima u toku celog časa, svaki put, da reagujemo i posmatramo odnos sa detetom?, glasilo je sledeće Jovanino pitanje.

– Ako radite sa 20 dece i tu sedi 20 roditelja, to dete ne može da funkcioniše. Radi se o poverenju, da znate gde vodite svoje dete? Treba da znamo gde je dete, ali ne da budemo stalno prisutni. Oni moraju da nauče da komuniciraju sa drugim ljudima, da nauče da budu samostalni. Potrebno je biti prisutan, ali kako? Pogledajte povremeno neki trening, razgovarajte sa trenerom, razgovarajte sa detetom i možda najvažnije sa drugim roditeljima. Ako komunicirate sa drugim roditeljima, znaćete šta se i kako dešava. Dete mora nešto i samo da savlada – zaključio je Ranko Rajović.

ALO, K1

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime