Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan iskoristio je zajedničku konferenciju za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, da oštro kritikuje Izrael zbog napada na Gazu, ali i da, kako piše „Politiko“, Nemcima prebaci kako izbegavaju da kritikuju jevrejsku državu jer se osećaju krivim zbog Holokausta.
„Pošto smo ovde u nekoj vrsti psihologije krivice, vi ne možete da tako sudite, ali mi nemamo nikakav dug prema Izraelu. Niti smo prošli kroz istoriju Holokausta. Da je to slučaj, možda ne bismo mogli tako lako da razgovaramo“, rekao je turski predsednik preko zvaničnog nemačkog prevodioca.
On se ovaj put uzdržao da ponovi neke od svojih nedavnih primedbi, da je Izrael „teroristička država“ ili da prihvata „fašizam“.
Opisao je Hamas kao „oslobodilačku organizaciju“ i optužio Izrael za genocid u Pojasu Gaze.
Izrazio je spremnost da doprinese okončanju rata na Bliskom istoku, rekavši da je neophodno „spasiti područje od ove teške situacije, ovog požara“.
„Jedva da je preostalo mesto da se zove Gaza. Sve je sravnjeno sa zemljom“, rekao je on, sugerišući da Izrael namerno napada bolnice, džamije i decu.
Šolc je svom turskom kolegi potvrdio da „nije tajna da imamo različite perspektive o sukobu“, i dodao da, naročito u teškim trenucima, jedni sa drugima moraju razgovarati.
Kancelar je međutim bio čvrst u oceni da „Izrael mora biti u stanju da se zaštiti i odbrani“ nakon „užasnog, brutalnog napada koji je Hamas izveo“.
U Nemačkoj, kako je istakao, nema mesta za antisemitizam, bez obzira na to da li je reč o politički ili verski motivisanoj mržnji prema Jevrejima.
Šolc je priznao da Izrael mora „da iskoristi svaku priliku da smanji broj civilnih žrtava i da to ima na umu u svemu što radi“. On je takođe podržao uvođenje humanitarne pauze kako bi se omogućilo oslobađanje talaca ili pružanje humanitarne pomoći — dok je u isto vreme naglasio da to „ne menja činjenicu da postoji potreba da se omogući samoodbrana Izraela, a ne da se ona dovodi u pitanje“.
Erdogan je ipak bio jasan u poruci da njegova zemlja ima moralnu obavezu da kritikuje postupke Izraela.
„Ako ne dignemo glas, ako ne učinimo ništa, kako će nas istorija pamtiti“, poručio je.
Danas, Erdogan je ponovo govorio o izraelsko-palestinskom sukobu i obećao da će Turska uraditi sve kako bi rukovodstvo Izraela bilo kažnjeno za „zločine u Gazi“.
Takođe, otkrio je da Ankara inicira stvaranje posebne inspekcije kako bi se proverilo da li Izrael ipak ima nuklearno oružje, i dodao da to treba biti učinjeno „pre nego što bude kasno“.
Poručio je i da će se Izrael otarasiti njihovog trenutnog premijera Benjamina Netanijahua, jer njegove odluke dovode do toga da čitava zemlja treba da „plati visoku cenu“ za operacije u Pojasu Gaze.
Izjavio je i da će Turska uložiti napore kako bi se obnovio Pojas Gaze, da su se čak i njemu obratili građani Izraela, moleći ga da pomogne da dođe do oslobađanja zarobljenika koje drži Hamas.
Tim povodom je rekao da Izrael danas drži oko 10.000 zarobljenika, te je pozvao Berlin da se umeša i pomogne da dođe do njihovog oslobađanja. Ukoliko to bude bilo učinjeno, Turska će se onda pozabaviti oslobađanjem taoca koje drži Hamas.
Napomenuo je i da je naredio turskoj obaveštajnoj službi da istraži napade IDF-a na Pojas Gaze, tokom kojih su mogli stradati i zarobljenici.
Kako kaže, već sada postoji puno dokaza na osnovu kojih bi trenutna vlada Izraela mogla da bude krivično gonjena od strane Međunarodnog krivičnog suda. U vezi sa učinjenim genocidom, Ankara će se, ponavlja, obratiti na odgovarajuće mesto i, uz pomoć svojih više od 2.000 advokata, završiti procese do kraja.
O „jurofajterima“ i nemačkoj vojsci
Upitan o potencijalnoj nemačkoj blokadi prodaje 40 aviona „jurofajter“ Turskoj, Erdogan je juče prkosno odvratio da „postoje mnoge zemlje koje proizvode borbene avione, ne samo Nemačka“. Na to, Šolc nije odgovorio da li će zabraniti izvoz „jurofajtera“, koji su zajedno razvile Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija, u Tursku.
Danas, ponovo govoreći o turskoj vojsci, kaže da Ankara neće praviti kompromise kada je reč o jačanju svoje armije i dodaje da zemlja mora biti spremna na izazove.
Izvor: Intermagazin