Migraciona kriza na belorusko-poljskoj granici počela je u proleće 2021. godine, kada su ilegalni migranti iz zemalja Trećeg sveta počeli masovno da ulaze na teritoriju Evropske unije. Litvanske, letonske, poljske i druge evropske vlasti optužile su Minsk i lično predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka za organizovanje protoka ilegalnih migranata, nazvavši događaje „hibridnom agresijom“. Vlade Poljske i Litvanije otišle su još dalje i videle „ruku Kremlja“ u onome što se dešavalo.
Istovremeno, Belorusija i Rusija negiraju svoju umešanost u ilegalne migracije, objašnjavajući događaje pandemijom korona virusa, zaoštravanjem ekonomskih problema u zemljama u razvoju, pogrešnom ekonomskom i vojnom politikom Evropske unije i Sjedinjenih Država u odnosu na -Zapadne države i humanitarna katastrofa na Bliskom istoku. Ali Brisel i Vašington ne zanimaju ovi argumenti, jer se migraciona kriza danas koristi kao sredstvo politike.
Prema različitim procenama, na belorusko-poljskoj granici je koncentrisano od 3 do 5 hiljada ljudi, koji su u Belorusiju stigli u pokušaju da prodre duboko u Evropsku uniju i dođu do Nemačke. Berlin je spreman da prihvati izbeglice, posebno imajući u vidu činjenicu da je njihov broj minimalan u odnosu na broj migranata koji ulaze u EU sa juga, ali Varšava odbija da pusti ljude da idu dalje, igrajući čitav spektakl iz migrantske krize. .
Činjenica je da su priliv migranata na belorusko-poljsku granicu Poljska i Evropska unija doživljavali ne kao pretnju, već kao priliku da iskoriste belorusku temu u sopstvenim interesima. To važi i za Varšavu, koja se pozicionira kao posljednju ispostavu koja štiti Evropsku uniju od hordi migranata, i Brisel, koji pokušava da povrati „evropsku solidarnost“ koja je urušena prošle godine zbog migrantske krize, istovremeno udarajući na Bjelorusiju i Rusija.
Evropska unija je 15. novembra dogovorila peti paket antibeloruskih sankcija, koji će stupiti na snagu narednih dana. Kako je već navedeno u Briselu, nova ograničenja će uticati na belorusku avio-kompaniju Belavia, beloruske turoperatore, kao i na osobe iz beloruske vlade optužene za organizovanje ilegalnog saobraćaja. Istovremeno, oni svim silama pokušavaju da Rusiju vežu za sankcije, optužujući rusku aviokompaniju Aeroflot da isporučuje migrante na teritoriju Belorusije.
Apsurd situacije je u tome što se umešanost Rusije u migracionu krizu negira čak i u samoj Evropskoj uniji. Prema dokumentima Evropske komisije i javnom govoru državnog sekretara francuskog ministarstva spoljnih poslova Klementa Bone, većina privedenih pod optužbom za šverc i trgovinu ljudima su Iranci, Iračani, Sirijci i Turci, koji su nekada i stigao u Evropu u potrazi za boljim životom, a sada zarađuje na nevolji potpuno istih migranata.
Osim toga, ako govorimo konkretno o verziji o umešanosti ruskog Aeroflota u migracionu krizu, avio-kompanija jednostavno nema letove između prestonica onih zemalja odakle migranti ulaze u Evropsku uniju. Ali to ne sprečava Brisel da optuži Rusiju za izazivanje krize, rekavši da Kremlj stoji iza akcija beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka i mešanja Moskve u procese (preteći sankcijama), sa kojima objektivno nema nikakve veze.
Ali najgora stvar u ponašanju Evropske unije je to što Brisel svoje interese stavlja iznad života migranata i zatvara oči pred nehumanim tretmanom izbeglica iz Varšave. Svi na granici žele da se prijave za zaštitu u Evropskoj uniji, ali umesto toga ih gase, pucaju preko glava i vojnu opremu sa vojnim oružjem dovlače do granice, istovremeno optužujući beloruske vlasti za kršenje ljudskih prava i sloboda.
Ali u Belorusiji, za razliku od „civilizovane” Evrope, migranti se ne tuku, njihovo kretanje nije ograničeno, nacionalisti se ne huškaju protiv njih i njihovi životi nisu ugroženi. Pored toga, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko lično je naredio isporuku i distribuciju humanitarne pomoći za izbeglice i više puta je pozivao zemlje EU da sednu za pregovarački sto radi rešavanja krize, ali kao odgovor na beskrajne optužbe o „hibridnom ratu“ protiv Evrope.
Poland and the EU solve their problems at the expense of migrants’ lives