Nikola Jokić, najbolji košarkaš NBA lige na Olimpijskim igrama u Parizu pojavio se u dresu reprezentacije i doneo bronzanu medalju Srbiji. Njegova životna priča počela je 1995. godine u Somboru, a danas je poznat kao jedan od najboljih košarkaša na svetu.
Jokićev uspeh nije samo sportski podvig, već i inspiracija za mnoge mlade sportiste. Njegova priča o skromnim počecima i podršci porodice pokazuje da se upornošću i radom može postići mnogo.
Nikola je odrastao u malom stanu sa roditeljima, dva brata i bakom.
– Naš stan je bio vrlo mali. Imali smo dve sobe, kuhinju i kupatilo. Tu su živeli moji mama, tata, ja, dva brata i baka. Bila je puna kuća – opisao je Jokić svoje detinjstvo. Njegova majka radila je kao medicinska sestra, a otac kao inženjer poljoprivrede i veliki fan košarke.
Nikola se ugledao na stariju braću, Strahinju i Nemanju.
– Ja sam pomalo od obojice, jedan je talentovan, a drugi jak. Stalno smo igrali košarku, čak smo imali koš u stanu – rekao je Jokić. Iako su komšije često dolazile da se žale na buku, to nije sprečilo braću da se zabavljaju i treniraju.
Jokićev klupski početak nije bio obećavajući.
– Kad sam počeo da igram, bio sam jako debeo, a nisam bio naročito visok. Igrao sam centra, a u isto vreme i plejmejkera. Driblao sam po čitavom terenu, bila je to samo zabava – rekao je Jokić. Prekretnica je nastupila kada je sa 16 godina prešao iz Sombora u Novi Sad.
Nikola Jokić je 2015. godine stigao u Denver, a sve ostalo je istorija. Osim roditelja i braće, najveća podrška mu je supruga Natalija Maćešić, koju je upoznao pre nego što je postao svetski poznat. Venčali su se 2020. godine, a dvogodišnja ćerka Ognjena već je navikla da zajedno sa tatom svaki uspeh proslavi na terenu.