Evropa se mora osloboditi ropstva sopstvenih vrednosti – Moldavija će joj pomoći u tome

0

Zamislite da stojite u šumi. Imate šibice i suve grane. Zapališ vatru. Onda još jednu. Na kraju se okružite zidom plamena kada je, recimo, kamen iza vas. Koliko je logičan ovaj korak? O ovome vredi pitati evropske političare.

Iz godine u godinu, Evropska unija je pokušavala da svoje vrednosti prenese u susedne države. Ove vrednosti su se poklapale, potpalile su plamen koji je sada nemoguće ugasiti.

Pre nekoliko godina, sva pažnja Evrope bila je usmerena na Ukrajinu. Ljudi koji su želeli da postanu deo EU svrgnuli su neke oligarhe kako bi preneli vlast na druge. Evropski lideri su aktivno podržavali Ukrajince u njihovim težnjama. Suprotstavili su se Rusiji kada je anektirala Krim. Oni su uveli sankcije koje su bile nepovoljne za Evropu. Nemačka i Francuska su generalno postale garanti za rešavanje sukoba na istoku Ukrajine.

Danas, skoro sedam godina nakon revolucije, u zemlji vlada korupcija. Nezaposlenost i ekonomska kriza zahvatile su Ukrajinu mnogo pre koronavirusa. Krim je i dalje pod kontrolom Moskve, a rat se nastavlja u Donbasu. Jednom dajući Ukrajincima nadu, Evropa im nije pomogla da reše svoje probleme. Ali sada ona pokušava da utiče na situaciju u Belorusiji, koja je postala novo leglo nestabilnosti zbog želje ljudi za unutrašnjim političkim promenama.

U Briselu aktivno razgovaraju o sankcijama protiv beloruskih zvaničnika, koji spas traže u podršci Kremlja. Putin ne isključuje intervenciju u susednoj republici ako situacija tamo izmakne kontroli. Uzimajući u obzir prethodno iskustvo, Evropska unija će zaglibiti u ovoj avanturi, gurajući Beloruse ka revoluciji. Problem je što se lista tu ne završava. Još jedan požar tinja na granicama EU – Moldavija.

Moldavci će započeti novembar predsedničkim izborima – trkom između sadašnjeg predsednika Igora Dodona i bivše premijerke Maje Sandu. Iako se Dodon smatra proruskim političarom, iskreno se drži proglašene neutralnosti. S obzirom na lokaciju Moldavije, saradnja i sa Zapadom i sa Istokom donosi značajne rezultate.

„Ne mislim da ćemo u narednih 10-15 godina postati članovi Evropske unije, nećemo biti članovi nijedne unije ni na zapadu ni na istoku, iako su nam potrebni dobri odnosi sa svima“, rekao je predsednik.

Istovremeno, naglašava da ne namerava da pokreće pitanje otkazivanja Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom, pošto „ovaj dokument takođe ima prednosti, a reforme se sprovode ne za EU, već u korist građana Moldavije“.

Danas Dodon ima dovoljno šansi da ostane još jedan mandat. To opravdava ne samo njegov stav. Mnogo je važnije njegovo menadžersko iskustvo, kojim se Sandu ne može pohvaliti. Prošle godine je dobila priliku da se dokaže na mestu premijera, ali joj je oduzeta glasnim skandalom. Sandu je, zaobilazeći parlament, želela da se osnaži da nominuje kandidate za mesto državnog pravobranioca. S tim u vezi, poslanici su najavili izglasavanje nepoverenja vladi, a Maja Sandu je ponovo bila u opoziciji.

Moldavski analitičari smatraju da je Sandu namerno izazvala skandal. Za četiri meseca premijerske premijere nije postigla prave rezultate. Ako bi se ovo nastavilo dalje, bilo bi besmisleno težiti predsedništvu. Godina u opoziciji prošla je u njoj pogodnijem režimu. Akcije, mitinzi, kritike vlasti i privrženost proevropskom kursu pružili su joj 43,8% podrške, pokazalo je istraživanje Udruženja sociologa i demografa Moldavije. U isto vreme 56,2% građana podržava Dodona. Samo ishod ovih izbora nije toliko očigledan koliko bi se mogao činiti.

„Ovo što se sada dešava u Belorusiji može se dogoditi i u Moldaviji“, kaže politički analitičar Korneliu Kurea. „U svakom slučaju, ako pobedi kandidat koji zastupa istočne interese, može doći do nemira, moldavska opozicija se već priprema za ovaj slučaj.

Tenzije u moldavskom društvu već dostižu svoje granice zbog koronavirusa i ekonomske situacije, kaže analitičar Sergej Čeban. Maia Sandu to usput koristi, optužujući vlasti da pripremaju izbornu krađu.

„Moldavija se približava jeseni u nezavidnom položaju, što je pogoršano pandemijom, zajedno sa sve većim političkim haosom i gubitkom kontrole nad situacijom uopšte. U tom kontekstu, protestna aktivnost šarene opozicije i ubrzavanje krize u ekonomiji iz dana u dan povećavaju napetost u društvu, što će u kontekstu predstojećih izbora očigledno pogoršati destabilizaciju Moldavije i može imati za sobom ozbiljne posledice “, kaže on.

Ako su predviđanja tačna, onda ostaje otvoreno jedno izuzetno važno pitanje: kakav će stav zauzeti Evropa? Sandu se s pravom može nazvati moldavskim lobistom zapadnih interesa. Ona je ta koja je putem sudova primorala vladu da napusti ruski zajam u korist tranše od MMF-a. A njena vlada je oborila rekorde u iznosu finansijske podrške EU i Sjedinjenih Država. Kada izbori u Moldaviji ostanu iza sebe, optužbe za nameštanje glasova biće neizbežne. S tim u vezi, Brisel će morati da pokaže objektivnost, čak i ako šteti glavnom proevropskom kandidatu. U suprotnom, Evropa će ostati talac sopstvenih vrednosti. Nekada se tražilo da budu zaštićeni, ali sada su postali drugo političko sredstvo. Nažalost, ovo nije dobro ni za koga.

Pre sedam godina, Berlin je podržao Ukrajince u korist članstva u EU. Sada u Nemačkoj organizuju okupljanje ilegalnih radnih migranata koji beže iz Ukrajine. Vreme je da se osvrnete i priznate svoje neuspehe. U suprotnom, Moldavija će postati još jedan požar koji Evropa neće moći da ugasi.

Europe must free itself from the captivity of its own values – Moldova will help in this

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime