Hrišćanski vernici danas obeležavaju svetog PROROKA AVDIJU: Na današnji dan nikako ne smete da POMISLITE na ovo, veliki je GREH!

0
Printscreen

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan Svetog proroka Avdije

Rodom iz sela Vitaharamska od predela Sihemskih. Živeo na dvoru cara Ahava, ali kada car odstupi od pravog bogopoštovanja i pokloni se idolima, Avdije ne posledova primeru carevom, nego produži služiti Bogu jedinome istinome. A kada opaka carica Jezavelja zbog Ilije diže hajku na sve proroke Božje, Avdija sabra stotinu njih, sakri ih u dve peštere i hranjaše ih do kraja (I. Car. 18, 4). Savremenik velikog proroka Ilije Avdija poštovaše Iliju veoma i slušaše ga u svemu kao sledbenik i učenik njegov. Živeo na 900 godina pre Hrista i upokojio se mirno.

Kada bezakona Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje, Avdija uze sto proroka, i sakri ih, po pedeseg u jednu pećinu, i hrani ih hlebom i vodom u vreme gladi koja bi u dane proroka Ilije. Jednom Ahav dozva Avdiju i reče:

– Pođi po zemlji na izvore i na sve potoke, eda bismo našli trave da sačuvamo u životu konje i mazge, da nam ne izgine stoka. I podeliše među se zemlju kuda će ići: Ahav otide jednim putem sam, a Avdija otide drugim putem sam.

Ostavio je knjigu proročanstava o carstvu gospodnjem. Kada je umro, sahranjen je sa svojim precima.

Prema verovanjima danas treba izbegavati fizičke poslove, a valja pospremiti kuću i zamesiti hleb.

BESEDA na današnji dan govori o proslavljenju Boga zbog Hrista Gospoda:
Slava Bogu! Slava Bogu u crkvi! Slava Mu zbog Hrista Isusa! Slava Mu u sve naraštaje! Slava Mu va vijek vijeka! Nikome ne priliči slava kao Bogu. Niti iko slavi Boga kao crkva Božja. Hristos je otkrovitelj Boga; otuda sva slava Bogu mora ići kroz Hrista Gospoda. Crkva će trajati kroz sve rodove i naraštaje do kraja vremena; crkva je najčistije telo Hristovo, ispunjeno silom, mudrošću i čudotvorstvom; otuda se slava Bogu diže iz crkve – iz svetinje Svetome, iz čistote Čistome. Bogu je najmilije slavoslovije iz crkve još i zbog toga što je u crkvi mnogo duša i mnogo glasova, pa ipak jednodušnost i jednoglasnost. Neka se niko, dakle, ne izdvaja iz opšteg slavljenja Boga; i neka niko i ne pomisli, da je njegovo slavljenje Boga, u odvojenosti i zasebnosti, bolje nego li slavljenje Boga u jedinstvu i u celini svih vernih. Nije istina, da se jedan član gubi u množini, te se njegov glas pred Bogom ne čuje.

https://www.najzena.rs/

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime