Hrvate, Bosance, ali i pojedine Srbe boli istina o stravičnom zločinu koju otkriva srpski kandidat za Oskara

0
SCENE SA SNIMANJA FILMA O JASENOVCU , Foto: promo

Reditelj Srdan Golubović i njegova supruga Jelena Mitrović su neistinom da „Dara“ ne ispunjava uslove pokušali da film diskvalifikuju iz trke za srpskog kandidata za prestižnu nagradu

Već smo nekako svi navikli da su veće strahote svakog naroda sveta osim srpskog. Nije nam neobično da je i polomljen hrvatski nokat tužnije opevan uz salvu počasti od odsečene srpske glave ma koliko ona bila nevina. A nevina žrtva bi trebalo da je jednaka, ma kojem se bogu molila i ma kojoj državi pripadala.

Otuda nije bilo veliko iznenađenje kada je film reditelja Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“, srpski kandidat za Oskara, koji govori o stradanju nevinih ljudi, većinski Srba, ali i Jevreja i Roma u logoru smrti Jasenovac tokom Drugog svetskog rata, dočekan na nož. Međutim, najstrašnije je što je čitava hajka na „Daru“ započeta usred Beograda. Reditelj Srdan Golubović i njegova supruga Jelena Mitrović su neistinom da ovaj film ne ispunjava uslove pokušali da ga diskvalifikuju iz trke za srpskog kandidata za prestižnu nagradu, a za to su imali punu podršku određenih opozicionih medija. Usledio je pravi linč koji je poprimio međunarodne razmere, a sa ciljem da se obmanama i lažima pokuša zaustaviti strašna istina o kojoj svet ne zna gotovo ništa.

Naravno, priča zasnovana na istinitim svedočenjima o tragičnim sudbinama hiljada ljudi u vreme NDH, ekspresno je okarakterisana kao antihrvatska. Autorima filma je tokom nastanka ovog ostvarenja bilo jasno da će kolikogod ono bilo istinito, biti svrstano u nacionalističku propagandu, kao što je to nedavno naveo američki filmski kritičar Džej Vajsberg iz uglednog časopisa „Varajeti“. Nakon toga, ovaj časopis je otišao korak dalje, te je objavio svoju listu filmova koji treba da dobiju Oskara, a na prvom mestu se našao bosanski film o zločinima u Srebrenici.

Sporna kritika, koju je vrlo rado objavio dnevno list „Danas“ blizak lideru dela srpske opozicije Draganu Đilasu, i ta lista filmova podigli su ogromnu prašinu u filmskim krugovima i otvorili niz pitanja. Da li je uopšte moguće da Srbi govore na bilo koji način o svojim žrtvama koje ne smemo da zaboravimo, a da se to odmah ne svrsta u propagandu? Zašto je problem govoriti o stradanju jednog naroda i koji je to način koji bi eventualno bio prihvatljiv Vajsbergu i njegovim pristalicama? Zar nemamo prava da se sećamo svojih žrtava kao što se i Hrvati i Bosanci sećaju svojih?

Iako Hrvati i Bosanci nisu u ovom slučaju direktno bacili blato na srpskog kandidata za Oskara, jasno je ko je progovorio iz pera njujorškog kritičara Vajsberga, čestog gosta na hrvatskim i bosanskim filmskim tribinama, poznatog po hvalospevima o svakom njihovom ostvarenju kojeg se dotakao. Time su naše komšije, maestralno i bez direktnog učešća, film „Dara iz Jasenovca“ stavile u fioku propagande, koju oni koji učestvuju i u izboru dobitnika Oskara ne vole.

Maksa Ćatović, jedan od producenata filma, istakao je za „Alo!“ da je za jednog uglednog filmskog kritičara neprimereno da govorio o klasifikaciji poput propagandnog filma.

– Kada jedan takav renomirani časopis piše tako o filmu, to je težak udarac. Oni koji nisu imali prilike da gledaju film sada će imati potpuno pogrešnu predstavu o njemu, a možda će zbog toga odlučiti da ga i ne pogledaju. Kakva je namera iza toga, očigledno je – rekao je Ćatović.

Kako objašnjava, saradnik i producent na filmu je bio i Majkl Barenbaum koji je čovek nesporne biografije.

– Reč je o ekspertu za Holokaust. Imali smo sreće da pristane da bude saradnik.

Etiketirati ovaj film, čiji je producent onaj koji nema nikakve veze sa Srbima ili Hrvatima, optužiti film da je nacionalističko sredstvo velikosrpske agresije glupo je i bezumno. Ružno je da tog čoveka spakujete u koš sa velikosrpskim nacionalizmom – rekao je Ćatović.

Kako je istakao, zbog takve kritike očekuje da će veliki broj članova Američke filmske akademije odustati od gledanja filma.

– Zato je ovo svesni udarac na film, kako se ne bi čula prava istina o Jasenovcu u svetu. Samo se nama zamera kada snimamo film o našim stradanjima, a u svim ostalim slučajevima to je samo film, umetnost, i ništa drugo – zaključio je Ćatović u razgovoru za „Alo!“.

Već smo nekako svi navikli da su veće strahote svakog naroda sveta osim srpskog. Nije nam neobično da je i polomljen hrvatski nokat tužnije opevan uz salvu počasti od odsečene srpske glave ma koliko ona bila nevina. A nevina žrtva bi trebalo da je jednaka, ma kojem se bogu molila i ma kojoj državi pripadala.

Otuda nije bilo veliko iznenađenje kada je film reditelja Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“, srpski kandidat za Oskara, koji govori o stradanju nevinih ljudi, većinski Srba, ali i Jevreja i Roma u logoru smrti Jasenovac tokom Drugog svetskog rata, dočekan na nož. Međutim, najstrašnije je što je čitava hajka na „Daru“ započeta usred Beograda. Reditelj Srdan Golubović i njegova supruga Jelena Mitrović su neistinom da ovaj film ne ispunjava uslove pokušali da ga diskvalifikuju iz trke za srpskog kandidata za prestižnu nagradu, a za to su imali punu podršku određenih opozicionih medija. Usledio je pravi linč koji je poprimio međunarodne razmere, a sa ciljem da se obmanama i lažima pokuša zaustaviti strašna istina o kojoj svet ne zna gotovo ništa.

Naravno, priča zasnovana na istinitim svedočenjima o tragičnim sudbinama hiljada ljudi u vreme NDH, ekspresno je okarakterisana kao antihrvatska. Autorima filma je tokom nastanka ovog ostvarenja bilo jasno da će kolikogod ono bilo istinito, biti svrstano u nacionalističku propagandu, kao što je to nedavno naveo američki filmski kritičar Džej Vajsberg iz uglednog časopisa „Varajeti“. Nakon toga, ovaj časopis je otišao korak dalje, te je objavio svoju listu filmova koji treba da dobiju Oskara, a na prvom mestu se našao bosanski film o zločinima u Srebrenici.

Sporna kritika, koju je vrlo rado objavio dnevno list „Danas“ blizak lideru dela srpske opozicije Draganu Đilasu, i ta lista filmova podigli su ogromnu prašinu u filmskim krugovima i otvorili niz pitanja. Da li je uopšte moguće da Srbi govore na bilo koji način o svojim žrtvama koje ne smemo da zaboravimo, a da se to odmah ne svrsta u propagandu? Zašto je problem govoriti o stradanju jednog naroda i koji je to način koji bi eventualno bio prihvatljiv Vajsbergu i njegovim pristalicama? Zar nemamo prava da se sećamo svojih žrtava kao što se i Hrvati i Bosanci sećaju svojih?

Iako Hrvati i Bosanci nisu u ovom slučaju direktno bacili blato na srpskog kandidata za Oskara, jasno je ko je progovorio iz pera njujorškog kritičara Vajsberga, čestog gosta na hrvatskim i bosanskim filmskim tribinama, poznatog po hvalospevima o svakom njihovom ostvarenju kojeg se dotakao. Time su naše komšije, maestralno i bez direktnog učešća, film „Dara iz Jasenovca“ stavile u fioku propagande, koju oni koji učestvuju i u izboru dobitnika Oskara ne vole.

Maksa Ćatović, jedan od producenata filma, istakao je za „Alo!“ da je za jednog uglednog filmskog kritičara neprimereno da govorio o klasifikaciji poput propagandnog filma.

– Kada jedan takav renomirani časopis piše tako o filmu, to je težak udarac. Oni koji nisu imali prilike da gledaju film sada će imati potpuno pogrešnu predstavu o njemu, a možda će zbog toga odlučiti da ga i ne pogledaju. Kakva je namera iza toga, očigledno je – rekao je Ćatović.

Kako objašnjava, saradnik i producent na filmu je bio i Majkl Barenbaum koji je čovek nesporne biografije.

– Reč je o ekspertu za Holokaust. Imali smo sreće da pristane da bude saradnik.

Etiketirati ovaj film, čiji je producent onaj koji nema nikakve veze sa Srbima ili Hrvatima, optužiti film da je nacionalističko sredstvo velikosrpske agresije glupo je i bezumno. Ružno je da tog čoveka spakujete u koš sa velikosrpskim nacionalizmom – rekao je Ćatović.

Kako je istakao, zbog takve kritike očekuje da će veliki broj članova Američke filmske akademije odustati od gledanja filma.

– Zato je ovo svesni udarac na film, kako se ne bi čula prava istina o Jasenovcu u svetu. Samo se nama zamera kada snimamo film o našim stradanjima, a u svim ostalim slučajevima to je samo film, umetnost, i ništa drugo – zaključio je Ćatović u razgovoru za „Alo!“.

Mešanje baba i žaba

Džej Vajsberg je u spornoj kritici između ostalog okarakterisao film „Dara iz Jasenovca“ kao pokušaj Srba da opravdaju zločine koje su počinili devedesetih godina u Srebrenici. Maksa Ćatović ističe da je to potpuno izvlačenje stvari izvan konteksta.

– To je mešanje baba i žaba. Dve teme koje nemaju veze jedna sa drugom. Razmak između tih događaja je pola veka. Takve tvrdnje su potpuno besmislene i govore upravo u prilog tome da je jedini cilj ocrniti ovaj film ne birajući sredstva – rekao je Ćatović.

Jelena Trivan: Žrtve ne smeju biti zaboravljene

Direktorka Filmskog centra Srbije Jelena Trivan istakla je da je „Dara iz Jasenovca“ film koji ruši holivudske stereotipe o Srbima kao zločincima.

– Očekivano je da će biti reakcija, pogotovo hrvatskih lobista, da je reč o srpskoj propagandi. Pitam se da li se i drugi filmovi koji se bave stradanjima različitih naroda, poput kultne „Šindlerove liste“, mogu okarakterisati kao propaganda ili to važi samo za naš narod – rekla je Jelena Trivan.

ALO

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime