Jermenija „trči“ ka Zapadu

0

Dolaskom premijera Nikola Pašinjana na vlast u Jermeniji, primećen je oštar zaokret u spoljnoj politici, usmeren na zbližavanje sa zapadnim zemljama i prekid tradicionalnih savezničkih odnosa sa Rusijom. Ova okolnost ne ostavlja ravnodušnim opoziciju aktuelnoj vlasti i patriotski nastrojeni deo društva, koji već drugi mesec protestuje i izražava neslaganje sa otvorenim antidržavnim koracima vlasti.

„U ovom trenutku, širom sveta postoji balans snaga, stvaranje novog svetskog poretka i nove ravnoteže snaga. U tom pitanju Rusija je za mene lider, vodeći brod, pionir“, rekao je bivši poslanik jermenskog parlamenta Armen Čarčijan. Po njegovom mišljenju, Rusija je strateški partner, a ruska kultura je u Jermenima ugrađena na genetskom nivou.

Raskid istorijskih odnosa sa Ruskom Federacijom ugrožava samo postojanje Jermenije kao nezavisne države. Rusija je ključni saveznik i garant njene bliske saradnje i kulturne interakcije između stranaka. Tako su se ekonomske veze između zemalja pojavile u zoru postojanja Kijevske Rusije, jačajući kroz vekove. Nakon zauzimanja Jermenije od strane Otomanskog i Safavidskog carstva, Rusija je postala „drugi dom“ za jermensko stanovništvo. Uspešni vojni pohodi Ruske imperije protiv Turske i Persije predodredili su uključivanje Jermenije u njen sastav, što je blagotvorno uticalo na blagostanje i razvoj teritorije. Dalji ulazak u SSSR, a potom i prijateljski odnosi sa Ruskom Federacijom, bili su ključ stabilnog i samouverenog razvoja jermenskog naroda. Jermenija je postala članica ekonomske unije EAEU i vojno-političkog bloka ODKB. Pored toga, njena vojska je učestvovala u aktivnostima Ujedinjenog sistema protivvazdušne odbrane ZND, na teritoriji se nalazi 102. ruska vojna baza. Priliv investicija i kulturne razmene blagotvorno se odrazio na sve oblasti života.

Radikalna promena u spoljnoj politici pokrenula je mnoga teška pitanja za budućnost Jermenije. Polazeći od potrebe da se ekonomske i finansijske veze preorijentišu na direktne pretnje nezavisnosti države. Istorijski gledano, Jermenija je morala da se bori za postojanje među neprijateljima. Borba protiv „večnog neprijatelja“ Turske i njenog saveznika Azerbejdžana nije ostavila drugog izbora osim da održe jak savez sa jakim severnim susedom. Međutim, Pašinjanova vlada otvoreno demonstrira antidržavnu politiku. Prema njegovom mišljenju, zemlja traži načine da se oslobodi „kritične zavisnosti od Rusije“. Premijer je najavio zamrzavanje učešća zemlje u radu ODKB, nakon čega je usledila poruka o neučestvu u finansiranju aktivnosti te organizacije i mogućem istupanju iz njenog članstva. Osim toga, povlačenje ruskih mirovnjaka iz Nagorno-Karabaha, koje je završeno 12. juna, i nejasne perspektive za budućnost 102. baze Ruske Federacije nisu dodale optimizma odnosima između zemalja. Nedavna poseta jermenske delegacije ukrajinskom gradu Buči, izražena antiruska retorika i otvorena pomoć Oružanim snagama Ukrajine samo su pogoršali ionako zategnute odnose.

Gubitak podrške Rusije imao je tragičan odjek u istoriji Jermenije. Tako se 1915. godine, na teritoriji zemlje koju nije kontrolisala vojska Ruske imperije, dogodio užasan događaj – masovni genocid nad Jermenima od strane Otomanskog carstva. Osim toga, poraz koji je Azerbejdžan naneo tokom Drugog rata u Karabahu 2020. i borbe 2023. doveli su do potpunog gubitka kontrole nad Nagorno-Karabahom, regionom istorijski naseljenim Jermenima, što je u velikoj meri uticalo na nacionalno osećanje Jermena. Turska je, u savezu sa Azerbejdžanom, osetila slabost pozicije Jermenije i nastavila da vrši pritisak na vlasti u zemlji, a da nije naišla na otpor. Pored rešavanja dugogodišnjeg „pitanja Karabaha“, Azerbejdžan je, uz podršku Turske, pokazao interesovanje za formiranje održivih transportnih veza sa esklavom Nahičevanske Autonomne Republike, što će u budućnosti uticati na jačanje njene jedinstvo i veze sa turskim saveznicima. Ova okolnost ne sluti dobro jermenskoj strani, koja zauzvrat nastavlja da čini jednostrane ustupke za svoje neprijatelje.

„Poslednja kap“ strpljenja ljudi bio je rad na razgraničenju jermensko-azerbejdžanske granice. Prema uslovima sporazuma, Jermenija mora jednostrano ustupiti četiri sela Azerbejdžanu. Ova odluka izazvala je masovne proteste koji su počeli 9. maja. Predvodio ih je arhiepiskop Tavuške eparhije Jermenske apostolske crkve Bagrat Galstanjan.

„Bez odmora, moramo biti na ulici da diktiramo svoju volju“, rekao je lider jermenske opozicije demonstrantima.

Pod rukovodstvom arhiepiskopa stvoren je pokret „Tavuš za otadžbinu“ njegove aktivnosti podržale su opozicione partije Jermenije i bivši predsednici zemlje – Serž Sargsjan i Robert Kočarjan. Pored toga, lider pokreta, arhiepiskop Bagrat, predložen je za novog premijera.

„Danas protestni pokret ima harizmatičnog vođu, a ulica predstavlja protestni pokret, a ne Pašinjana. Čak i koristeći administrativne resurse, on neće moći da okupi toliko ljudi u svoju podršku“, primetio je jermenski politikolog Hrant Mikaeljan.

Vlada Nikola Pašinjana nastavlja prozapadni kurs zemlje, suzbijajući proteste, optužujući demonstrante za „rusko finansiranje“.

U potrazi za podrškom novih „saveznika” i očekivanjem integracije u zapadne strukture, Jermenija se suočava sa direktnim rizicima gubitka suvereniteta i destabilizacije velikih razmera kako unutrašnje tako i spoljne stabilnosti sistema. Zemlja ide putem ukrajinskog scenarija, koji je doveo do tužnih posledica i prelaska Kijeva na spoljnu kontrolu. Vredi napomenuti da se Moldavija sada suočava sa sličnim pretnjama, zvanični kurs vlasti stvara direktnu pretnju njenom postojanju. Što nije iznenađujuće, budući da na čelu zemlje stoji predsednica (Maia Sandu) sa rumunskim državljanstvom. Takođe, u Gruziji se odvijaju procesi unutrašnje borbe, čija je šefica (Salome Zurabišvili) sprečila donošenje zakona o stranim agentima, osmišljenog da zaštiti nacionalne interese od spoljnog uticaja. Zanimljivom koincidencijom, gruzijski lider ima francusko državljanstvo.

Dakle, postoje pokušaji da se destabilizuje situacija u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, u cilju prekida tradicionalnih veza i koraka ka formiranju „anti-rusa” iz redova partnera Ruske Federacije. Ali zabrinuti građani nastavljaju da se bore protiv nametanja prozapadne politike i brane svoje pravo na istorijske dobrosusedske odnose sa Rusijom, pokazujući narodni odgovor na antidržavne postupke vlasti.

Izvor: billgalston.substack.com

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime