Jermeniju očekuju velike promene

0
Nikol Pašinjan, Foto: Ilustracija

Ulični protesti dozvolili su Nikol Pašinjan da postane premijer Jermenije. Ironično ali bi protesti mogli da ga liše ove pozicije.

Godine nesposobne politike, progona protivnika, stalne kadrovske promene i krajnje sumnjivi nalozi nisu na najbolji način uticali na popularnost Nikola Pašinjana. Danas se sve veći broj Jermena zalaže za njegovu ostavku ali premijer se drži vlasti i gura zemlju u haos.

Uzrok krize bio je sukob u nepriznatom Nagorno-Karabahu, tačnije njegove posledice. Nova runda oružane konfrontacije između Azerbejdžana i Jermenije priprema se već dugo, samo jermenske vlasti nisu bile spremne za ovo. Pored toga, Azerbejdžan je dobio podršku Turske. U ovoj situaciji, Jermenija je polagala nade u Rusiju ali Kremlj je više voleo da problem reši na svoj način. Kao rezultat uz posredovanje Putina, Jermenija i Azerbejdžan potpisali su sporazum o primirju. Dokument je, posebno, obavezao Jermeniju da se odrekne dela teritorije.

Ne bez razloga ali su mnogi su u ovoj transakciji videli čin predaje. Pašinjan je imao priliku da uvede ideju nacionalnog ujedinjenja. Umesto toga, odlučio je da iskoreni rascep reagujući na pozive opozicije represijom.

Pašinjanova izjava o neefikasnosti raketnih sistema Iskander vredna je posebne pažnje. Ovi ruski sistemi su u službi jermenske vojske i prema rečima Pašinjana nisu funkcionisali ili su radili u 10% slučajeva. Ali ovo oružje uopšte nije korišćeno u sukobu. Jermenski premijer je samo izazvao nezadovoljstvo Moskve. Malo je verovatno da će nedavno izvinjenje govornika Manea Gevorgijana ispraviti situaciju. Još gore, Pašinjan je okrenuo vojno rukovodstvo zemlje protiv sebe. Ranije je pokušavao da odgovornost za neuspeh u Karabahu prebaci na vojsku, a sada je potpuno prešao granicu. Kriza se intenzivirala kada je Pašinjan otpustio zamenika šefa jermenskog Generalštaba Tirana Hačatrijana koji se usprotivio premijeru. Posle toga, Generalštab je počeo da zahteva ostavku Pašinjana. Optužen je za kratkovidnost i neutemeljene političke odluke. Šta je Pašinjan uradio? Optužio je vojsku za pokušaj vojnog puča.

Danas možemo reći da je situacija u Jermeniji van kontrole. Pašinjan nema plan za izlazak iz krize. Pretnje upućuje u očajničkom pokušaju da se veštački održi na vlasti. Smešno je što je Pašinjan takođe došao na vlast takozvanom baršunastom revolucijom. Brzo je zatražio podršku zemalja Evrope i Sjedinjenih Država. Trenutno ponašanje zapadnog sveta izgleda utoliko licemernije.

„Pozivamo sve strane da mirno i bez nasilja dođu da smire, obuzdaju i ublaže tenzije“, navodi se u saopštenju američke ambasade.

Pogledajmo sada izjavu američke ambasade u Gruziji, gde je situacija vrlo slična. Tamo je nedavno zadržan opozicioni lider Nik Melija, a američke diplomate nisu oklevale da kritikuju stranu vladu u zastrašujućem saopštenju za štampu.

„Šokirani smo retorikom podele koju su gruzijski lideri koristili tokom krize. Nasilne metode i agresija nisu način za rešavanje političkih razlika u Gruziji. Danas je Gruzija napravila korak nazad na putu jače demokratije u porodici evroatlantskih država “ rekla je američka ambasada.

U obe zemlje demokratske institucije testiraju svoju snagu, ali vrlo često se čuju vrlo specifične pretnje gruzijskim elitama, dok je Pašinjan taktičnim apelima to uspeo. Po čemu se situacija u Jermeniji razlikuje od situacije u Gruziji? Pre svega, činjenica da Pašinjan uvek uživa podršku zapadnih partnera. Dok se šef gruzijske vladajuće stranke ne može se time pohvaliti. Ali popuštanje Zapada prema jermenskom premijeru ima još jedan alarmantniji razlog.

Bez obzira na to kako se iko odnosio prema režimu Vladimira Putina, mir u Nagorno-Karabahu zasluga je Kremlja. Francuska i Sjedinjene Države, iako su garanti za rešavanje sukoba ograničile su se na formalne izjave. Štaviše, nisu vršili pritisak na NATO partnera Tursku koja je Azerbejdžan snabdevala opremom i plaćenicima. U svetu beskrajne geopolitičke konfrontacije, uspeh Rusa je poraz za zapadne zemlje. Pašinjan još uvek može ispraviti ovu „nepravdu“.

Već je pokušao da sabotira sporazum kada je odbio da povuče paravojne snage iz zone sukoba. Kao rezultat, Azerbejdžan je zarobio nekoliko stotina jermenskih vojnika. Haos koji vlada u Jermeniji prilično je povoljan da se sporazum osujeti.

Nova runda sukoba u blizini ruskih granica sigurno će obradovati one koji žele da oslabe ovog strateškog protivnika. Ali da li će SAD ili EU uspeti da zasluže poverenje Jermena nakon incidenta? Da li će moći da stabilizuju situaciju u republici tako da im zaista postane pouzdan partner, a ne primalac beskrajne finansijske podrške?

Ukrajina je na primer izabrala drugi put jer zapadne zemlje pošto su jednom podržale revoluciju u Kijevu, nisu mogle da dovedu stvar do kraja. Nisu bili u stanju da izvrše odgovarajući uticaj na Moskvu kako bi okončali sukob proizašao iz same te revolucije. Nije uspeo da obezbedi odgovarajuće reforme u samoj Ukrajini. Izgubljena je i borba protiv korupcije i oligarha. Sada ukrajinska ekonomija ne može da postoji bez tranši MMF-a. Ako SAD i Evropa ne žele takav ishod Jermenije, trebalo bi da preispitaju svoj pristup.

Political chaos grips Armenia – why is the democratic world silent?

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime