Kablovski udar stranaca na Srbiju!
20 vek obelezili su repetitori i televizijske antene kao jedini nacin distribucije televizijskih programa.
Kupovale su se, male ili velike antene i ponosno pokazivale na balkonima signalizirajuci neku vrstu drustvenog statusa njihovih vlasnika.
U to doba postojalo je samo nekoliko televizija koje su gledaocima bile dostupne, programi RTS-a i krajem veka, programi privatnih komercijalnih Tv stanica, Tv Pink, Palma i Kosava.
Iz danasnje vizure nostalgicno mozemo reci da je to bilo zlatno doba velike demokratije distribucije televizijskog programa.
21 vek obelezava pocetak distribucije televizijskih sadrzaja mimo antena a putem kablovskih operatera.
Prvi se na trzistu pojavljuje SBB, mala firma iz Kragujevca , koja u prvim godinama nelegalno kablira po Srbiji, uz precutnu saglasnost Telekoma Srbija, odnosno drzavnog vrha, da bi ga DOS-ov rezim, kupovinom od strane Dzordza Sorosa, legalizivao.
Gledaoci sa odusevljenjem prihvataju novu, mnogo bogatiju televizijsku ponudu i u velikom broju sklapaju ugovore sa SBB-om, ne pitajuci za cenu mesecne naknade.
Niko nije slutio sta se krije iza ove “ bogatije ponude“.
No, gde god je Dzordz Soros, iza posla koji donosi profit, uvek postoji i politicka pozadina.
SBB se nakon te akvizicije enormno siri i zauzima lidersku i nedostiznu poziciju distribucije televizijskih sadrzaja.U posao kasnije ulazi rumunski Ikom,niski Kopernikus Tehnology i nekoliko lokalnih i malih operatera.
Telekom Srbija kasno, tek 2007 godine, nakon sto je odlukom DOS-ovog rezima prepustio kablovske resurse strancima, pokrece IPTV palaformu.
SBB paralelno pokrece Total Tv i NetTv, platforme za distribuciju televizijskog programa, pre svega nasoj dijaspori , zakljucuje ugovor na 10 godina sa RTS-om o kupovini prava za sve njegove programe za minornih 200.000 eur godisnje.
Iz posla izbacuju rumunski Dziti i postaju jedine i dominantne distributivna platforme.
Dzordz Soros nakon zauzimanja vecine trzista prodaje SBB ( da bi se kasnije vratio?) investicionom fondu Midl Europa Partners iz Londona, a oni za neverovatnih 1.5 milijadi dolara americkom KKR fondu.
Postavlja se pitanje cene koju je KKR fond platio i da li ovaj, nesumnjivo veliki biznis ima i svoju pozadinu?
Ulaskom u vlasnistvo KKR kupuje: Grand produkciju,Tv Sinemaniju,Tv Ultra i Sport Klub,
Dakle,najgledaniji zabavni, filmski, deciji i sporski kanal.
Zatim pokrece informativni kanal N1 , i zaokruzuje sve potrebne „ciljne grupe“.
Programski koncept Tv N1 je izrazito antivladin, potpuno naklonjen opziciji, profilisan da zauzima mesto nekadasnjeg opozicinog B92, koji je takodje bio u americkom vlasnistvu.U poslovnom smislu ova televizija trpi ogromne gubitke ali obzirom da je u pitanju politicki projekat, taj gubitak je neznatan u odnosu na “ korist“ zacrtanih ciljeva.
Zasto KKR ulazi u vlasnistvo pomenutih televizija?
Odgovor je jednostavan.Da smanji gledanost nacionalnih emitera, pre svih Tv Pink,Happy i ostalih, „pokupi rejting i share “ u svoju korist, smanji uticaj domacih emitera na javno mnjenje u Srbiji a za sebe prigrabi sto veci, pre svega propagandni i politickii uticaj.
U srpskom „kontent polju“, kao odgovor stranim televizijama i njihovom uticaju, jedino Tv Pink razume nadolazece izazove i zauzima ozbiljan prostor sa svojih 50 kanala.
Takodje, prvi u Srbiji otvara svoju OTT platformu na kojoj se nalaze u vecini domace tv stanice.
RTS kasno pokrece, za vecinu gledalaca gotovo nevidljivih 5 kanala, zanemarujuci ljudske, progamske i arhivske resurse koje poseduje, bez svesti o nacionalnom znacaju njegove ponude.
KKR ide dalje i kupuje Ikom, siri platforme TotalTv i NetTv za dijasporu.
Kopernikus Tehnology se prodaje Abris Capital Partners fondu iza kojeg stoji iz senke, ponovo, Dzordz Soros.
Plan je da se kupi sto veci broj malih kablovskih operatera ,“pokori“ srpski medijski prostor, uslove emiteri da prilagode sadrzaje „progamskim potrebama platforme“. U suprotnom, ili ce ih izbacaciti sa platfome ili pozicionirarati da budu za gledaoce gotovo nevidljivi.
Po podacima Ratela najveci operator distribucije medijskih sadržaja u Republici Srbiji u 2015. godini je SBB, sa tržišnim učešćem od 47%, posmatrajući broj pretplatnika. Pored SBB, Ikom ima 5%, Kopernikus tehnology 2%.Kupovinom malih operatera,sto im je zacrtani biznis cilj, dobice jos 10% trzista.
Dakle, imace ukupno 64% trzisnog ucesca u distribuciji medijskih sadrzaja posmatrajuci broj pretplatnika a njih i u Srbiji ima ukupno 1,6 milona, odnosno 64,2% ukupnog broja domacinstava u Srbiji.
Postavlja se pitanje kako cemo odgovoriti na ove izazove?
Samo ozbiljnom nacionalnom strategijom, kako u domenu kablovske distribucije, tako i u domenu plasmana domaceg „kontenta“.
Da li ce Telekom Srbija krenuti ofanzivno i ukljuciti se u trzisnu utakmicu od nacionalnog znacaja ili ce srpskim kablovskim prostorom vladati stranci?
Uz drzavnu podrsku Telekom Srbija (koji ima ozbiljne i menadzeske i tehnicke resurse ) mogao bi vrlo brzo da dodje do 1 milion korisnika u zemlji i inostranstvu.
Da li ce samo Tv Pink “ braniti domaci kontent“ ili ce mu se pridruziti pasivni, nedovoljno informaticko-kablovski „pismen“ i menadzerski needukovan RTS?
Dobar povod za emisiju „Moda Da, mozda Ne“
