“Mama je bila nemoćna”: Kako je srpski VOJNIK spasao devojčicu (3) sa Voždovca od NATO bombi

0
Foto/Printscreen/Youtube

J.M. je za Objektiv.rs podelila i jezivo iskustvo kroz koje je njena majka prošla u trenucima kada su se oglasili znaci upozorenja na vazdušnu opasnost

Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju počeli su na današnji dan pre 22 godine, a tokom dva i po meseca trajanja ove agresije, poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi. U nastavku vam prenosimo ispovest dvadesetčetvorogodišnje J.M. koja je ovaj period provodila sa svojim roditeljima u jednom voždovačkom naselju, a čiji je susret sa vojnikom obeležio dane koji su usledili.

– Ovog perioda se slabo sećam, a u pamćenju su mi ostali samo pojedini upečatljivi detalji. Međutim, jedan dan te 1999. godine sam dobro zapamtila. Naime, ubrzo po mom rođenju deda mi je kupio najnoviji model bicikla. Bio je to čuveni “BMX” crvene boje koji je ubrzo postao i moj najbolji prijatelj, a posebno se sećam sunđeraste gume crvene boje sa etiketom ovog brenda. Vrlo rano sam uz podršku pomoćnih točkova naučila da ga vozim i mogla sam čitave dane da provodim na obližnjem igralištu. Jednog dana, na proleće 1999. godine, druženje, zabavu i rekreaciju dece iz komšiluka prekinuli su užasno neprijatni zvuci o kojima tada nismo ništa znali. Bile su to sirene koje su upozoravale na vazdušni napad – priča ova dvadesetčetvorogodišnja devojka i sa napetošću prepričava šta se dalje događalo:

– Nakon ovog upozorenja našu bezbrižnu igru su prekinuli vrisci i panika roditelja koji su užurbano tražili svoju decu po igralištu u nameri da se sakriju u podrume svojih zgrada ili na druga preporučena mesta. Sva deca su bez reči, usplahirena i zbunjena, poslušala svoje majke i očeve i bez mnogo napora krenuli sa njima u skloništa, međutim, moja majka je imala jedan problem – prepričava J.M. i objašnjava šta se potom odvijalo:

– Za razliku od ostalih vršnjaka koji su poslušali naređenja svojih roditelja i verovatno razumela ozbiljnost situacije ili da se barem nešto neuobičajeno dešava, uprkos naporima moje majke, u tom trenutku za mene je jedino bio važan moj “BMW” bicikl i ni po koju cenu nisam želela da se odvojim od njega. Dok su ostali roditelji sa decom ali i svi koji su se u tom trenutku našli napolju panično bežali sa igrališta, moja mama je bila “zaglavljena” sa mnom. Videvši tu situaciju, jedan vojnik nam je pritrčao u susret i ubedio me da se sa majkom sklonim u svoju zgradu a da će mi on lično doneti bicikl. Ne znam kako, ali trogodišnje dete u meni mu je poveravalo – sa smeškom govori J.M. i prepričava epilog ovog događaja:

– Ubrzo nakon što smo se sklonili u svoj stan, neko nam je pozvonio na vrata. Mama je užurbano potrčala ka njima i ugledala istog tog vojnika koji je u naručju nosio moj bicikl. Pozvala me je da dođem, a vojnik mi je predao moj crveni “BMX” i rekao mi kako će oni uvek da paze i na mene i na moj bicikl – završava ova devojka svoju ispovest i dodaje da su joj u tom periodu, od najranijeg detinjstva, kreirana osećanja prema našim vojnicima i da se uvek obraduje kada vidi unoformisane pripadnike Vojske Srbije, pored kojih, kako kaže, oseća posebnu dozu sigurnosti i bezbednosti.

Podsetimo, NATO bombardovanje Srbije počelo je 24. marta 1999. godine, a tokom 78 dana koliko je ono trajlo, bombardovani su vojni ciljevi, kasarne, postrojenja, ali i civilni objekti – bolnice, fabrike, mostovi, pruge, ostala infrastruktura, medijske kuće i predajnici, skladišta energenata. Nakon dva i po meseca agresije, delegacije NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije potpisale su sporazum u makedonskom gradu Kumanovu, čime je NATO snagama omogućen ulazak u Južnu srpsku pokrajinu.

Piše: Teodora Radivojević

Objektiv.rs

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime