Marko Kovačević: “Srbija, Republika Srpska i Crna Gora mogu da budu novi tronožac regiona”

0

1. U čemu je značaj litija? Da li je to samo u smeni vlasti u Crnoj Gori ili ima još nešto?

Litije su same po sebi saborovanja pravoslavnih hrišćana u molitvi kroz vhod ulicama gradova ili drugih manjih mjesta. One se obično dešavaju velikim praznicima. Kod nas je najpoznatija i najveća Svetovasilijevska litija u Nikšiću koju ove godine nisu spriječile ni najstrožije mjere NKT-a. U ovogodišnjim okolnostima, odbrane Crkve od režima, litije su bile duhovni podvig čitavog naroda na čelu sa našim arhijerejima. Možemo po njihovom sasvim mirnom karakteru i tonu a velikoj duhovnoj snazi reći da su čak bile i isihastičke. Čitav narod je ušao u jednu fazu neprestane molitve za spasenje svetinja i svoje spasenje. Srodili smo se sa litijama kao što se najrevnosniji monasi srode sa molitvom. Litije fale narodu to se jasno vidi.

2. Šta je Mitropolit Amfilohije značio za Srbe u Crnoj Gori i za tranziciju od bastiona komunizma pa do ponovo „Srpske Sparte“?

Mitropolit Amfilohije je politički za Crnu Goru ono što je papa Vojtila bio za Poljsku početkom osamdesetih. On je oslobodio našu zemlju od komunizma. Istorijski on je epoha za sebe u istoriji srpskog naroda. Period istorije srpskog naroda i Crne Gore u kom je on bio Mitropolit pamtiće se isključivo po njemu, kao što se raniji periodi istorije ovog prostora pamte po vladikama iz kuće Petrović NJegoš bez obzira kakav i koliki politički i svaki drugi uticaj su imali npr. guvernadurovići. On je zaista dostojan duhovni potomak Svetog Petra Cetinjskog i u srpskom narodu i Crnoj Gori imaće tu vrstu značaja i u vremenu koje dolazi. Ovo trideset godina u Crnoj Gori srpski narod i pravoslavni hrišćani mogli su prebroditi samo na krilima molitvi našeg Mitropolita. Sada te molitve imamo pred licem Gospodnjim i nadam se da će u nekim mučnim vremenima, kojih će u budućnosti svakako biti, one opet biti vrelo naše snage i neposustajanja.

3. Kako ocjenjujete postizborna dešavanja u Crnoj Gori? Veoma burno prolazi ovaj period formiranja Vlade Crne Gore, šta se može očekivati?

Postizborna dešavanja u Crnoj Gori su donijela dosta iznenađenja. Posle onakve pobjedničke euforije ona su morala biti malo razočaravajuća. Od ugla posmatranja zavisi u odnosu na koga razočaravajuća. Ipak, došli smo dotle da ćemo 2. decembra glasati za predlog nove Vlade Crne Gore čiji će osnovni kvalitet biti to što u njoj po prvi put neće biti direktnih predstavnika DPS-a. U njoj, međutim, neće biti ni predstavnika onih političkih opcija koje su u godinama za nama iznijele teret otpora i borbe protiv režima i sa sačuvanom kompaktnom i stabilnom političkom snagom dočekale i podstakle ovogodišnje buđenje naroda, a potom ga kroz veliku koaliciju politički artikulisale u sjajan izborni rezultat i pobjedu nad režimom. To znači da nova Vlada neće biti Vlada kontinuiteta sa vladama DPS-a ali ni diskontinuiteta. U pitanju je jedna tranziciona Vlada sa osnovnim zadacima da očisti birački spisak i obezbjedi fer i slobodne izbore posle kojih ćemo dobiti prvu demokratsku Vladu, da pokuša da zemlju finansijski konsoliduje i da se obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom.

4. Vi ste i sami poslanik u Skupštini Crne Gore, kako vam se čini nova opozicija i kako će izgledati proces dekriminalizovanja Crne Gore, odnosno da li će do njega uopšte doći?

Novoj opoziciji će biti puno lakše da bude opozicija nego što je to bilo nama. Oni će moći da zastupaju svoju politiku slobodno a da ih niko zbog toga ne hapsi bez skidanja imuniteta i da im ne montira sudske procese da bi ih politički diskreditovao. Biti opozicija je bilo teško nama a neće biti teško njima.

Dekriminalizovanje Crne Gore je jedan od osnovnih zadataka nove Vlade i parlamentarne većine ali se čini da se kroz proturenu tezu kako neće biti revanšizma u stvari pokušava spriječiti i samo otpočinjanje toga procesa jer je toliko političkih prvaka prethodnog režima ogrezlo u kriminalu da se svako pokretanje pitanja njihovog učešća u kriminalnim radnjama može proglasiti za revanšizam. To je još vidljivije eliminisanjem DF-a iz izvršne vlasti. Država mora da se revanšira onima koji su je ojadili i opljačkali putem aparata prinude koji posjeduje, ko misli da ne mora taj amnestira zločince.

5. Šta treba da se učini da bi Srbi prestali u svim segmentima društva da budu građani drugog reda?

Treba prvo pustiti političke predstavnike Srba da učestvuju u izvršnoj vlasti. Taj prvi korak je ovom prilikom preskočen. Kao izgovor se koristi kako će u novoj Vladi biti onih koji su po nacionalnosti Srbi. To je u redu i jeste dobra novost. Ali ih ta činjenica ne čini političkim predstavnicima svoga naroda jer Srba ima u raznim političkim strankama i građanskim udruženjima ali samo je jedna politička stranka u Skupštini Crne Gore srpska u svom nazivu, to je Nova srpska demokratija, i samo je ona odabrala da joj u politici prioritet budu prava srpskog naroda. Sve ostale političke opcije nisu bile spremne da ponesu teški teret srpskog imena koje je prokazano i oglašeno nepodobnim. Nova srpska demokratija je iznijela taj teret i danas je najjači konstituent nove parlamentarne većine. Mnogi su riječ da smo mi autentični politički predstavnici Srba u Crnoj Gori shvatili kao da smo kazali da smo mi jedini autentični Srbi. Tako nešto moglo se zaključiti samo iz neznavenosti ili iz zlobe. Svi su Srbi jednako autentični samo ne biraju svi borbu za prava i interese svog naroda kao političke prioritete. Mi smo to izabrali i zato u političkom smislu mi jesmo autentični zastupnici svoga naroda. Zbog toga uskraćivanje prava na učešće u izvršnoj vlasti Novoj srpskoj demokratiji nije dobar signal da će se položaj našeg naroda popraviti. Ali je sada situacija svakako bolja nego pod DPS-om.

6. Činjenica je da su diskriminisani Srbi u Crnoj Gori iznijeli najveći teret borbe protiv Milovog režima. Kakva su vaša očekivanja i kakva su trenuta očekivanja srpske zajednice u Crnoj Gori?

Očekivanja su bila ogromna 30. i 31. avgusta a onda su nam saopštili da naše zastave i barjaci, pjesme i veselje, vrijeđaju druge i da bi dobro bilo da zastave spustimo a pjesmu utišamo. Tako je počelo a nastavilo se potpisivanjem Sporazuma trojice predstavnika koalicija u kom su se solile samo srpske rane vezane za Kosmet, NATO pakt, narodnu zastavu, himnu ratnog zločinca i ustaškog ideologa Sekule Drljevića… Zatim smo imali eliminaciju srpskih političkih predstavnika iz buduće Vlade. Sa druge strane politički se u svemu izlazilo u susret Dritanu Abazoviću i GP URA kao najmanjem konstituentu nove vlasti i čak je takav koncept bio podržan od dobrog dijela i samog srpskog naroda. Mi mislimo da to nije bio ispravan put i da će vrijeme to pokazati ali ćemo ovaj talas plime ispoštovati i glasaćemo za izbor nove Vlade. To je ono što očekuju svi, pa i srpski narod.

7. Izbroni proces je završen i u Republici Srpskoj, stajališta o njemu su dvojaka, kako vidite političke procese zapadno od Drine?

Republika Srpska je na skorašnjim lokalnim izborima pokazala jednu političku zrelost. Sadržajna i raznolika ponuda nije zbunila narod koji je svakoj od tih ponuda dao šansu a opet sačuvao stabilnost u zemlji. SNSD je kao stranka osvojila najviše glasova i opština što garantuje stabilnost, ali su i drugi politički subjekti kao i konkretni političari dobili svoju šansu.

Mi, Srbi iz Crne Gore, treba da znamo da u Republici Srpskoj nemamo neprijatelja ni u vlasti ni u opoziciji. I zato taj tip svrstavanja i poređenje bilo koga iz Republike Srpske sa proustaškim, odlazećim režimom Mila Đukanovića je u stvari svojevrsna abolicija Đukanovića za sve što je uradio. U Srpskoj nisu čekali Crnu Goru da se probude, već intenzivni politički život vode od nastanka. Tamo je sa vlasti prvi sišao tvorac Srpske Radovan Karadžić, potom su se mijenjale i druge ličnosti, vlasti na lokalu, na nivou predstavnika u Federaciji i u samoj Srpskoj. Nije se na poslednjim izborima u Srpskoj desila nikakva promjena već su naši sunarodnici tamo nastavili da vode normalan politički život u kom stranke i političari nekada zavređuju a nekada gube većinsko povjerenje.

Republika Srpska ima potencijal da postane državom u punom smislu i to je tekovina koju treba da čuvamo svi zajedno.

8. Srbija i Republika Srpska grade aerodrom u Trebinju. Koliko će to imati značaja za regionalno povezivanje Srba, pre svega Nikšićana sa R Srpskom, i da li će to uticati na potencijalne investicije i zajedničke ekonomske projekte?

Kao što je saradnja i što veće zbližavanje sa Srbijom od vitalnog interesa za Republiku Srpsku od istog takvog interesa je i za Crnu Goru da bude dio te priče. Aerodrom u Trebinju će vjerovatno biti najbliži aerodrom za nas Nikšićane i to nas raduje. Nikšić je Stara Hercegovina i vežu nas isto porijeklo, običaji i način govora. Samu Crnu Goru u najvećem njenom dijelu čine nekadašnje hercegovačke oblasti i ona je sama više hercegovačka nego crnogorska ako posmatramo po oblastima koje je čine.

Nadam se da će Crna Gora i Republika Srpska biti dio mini Šengena i da ćemo kroz saradnju sa Srbijom koja je ekonomski najjača u regionu uspjeti i mi da povećamo naš životni standard. Niko sa strane ne može brinuti više o nama nego mi jedni o drugima. Srbija, Srpska i Crna Gora mogu da budu novi tronožac regiona koji garantuje stabilnost čitavog Balkana.

Marko Kovačević, narodni poslanik DF u Skupštini Crne Gore

Vidovdan

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime