Đilas je kopija projekta zvanog Aleksandar Vučić. I dok se Vučiću bliži kraj političke karijere, Đilas žuri da mu pomogne, terajući svoje sledbenike da podržavaju Vučićeve ideje i programe. Da podsetim: Dragan Đilas, kao ni Vučić, nema ni dana radnog staža. Stotine miliona dolara zaradio je na pljački, kao ministar bez portfelja i gradonačelnik Beograda. Pored surove kazne nedužnim navijačima Partizana da bi se dodvorio francuskom ambasadoru, Đilas je odgovoran za najcrnju reformu pravosuđa, za pljačku RTS-a… Tužan sam što građani Beograda nemaju veliki izbor. Đilas im ne uliva nadu. Njega zanima nestanak Srbije. Brzo će se on, posle izbora, osloboditi onih koje je privukao u koaliciju, navodnim obećanjima službenika ambasade SAD-e u Beogradu, da je Vučić gotov, a da će njih postaviti. Pa ne glasaju na izborima službenici Ambasade, već građani koji znaju kako je zlo Đilas kao Vučićev trojanac, naneo Srbiji
Srbija je u nestajanju. Nikola Pašić je, kao predsednik srpske Vlade, na pitanje šta će biti sa Srbijom, nakon što je Austrougarska napala našu državu, odgovorio: Spasa nam nema, propasti nećemo.
Sadašnja stvarnost mogla bi se opisati stihovima Rajka Petra Noga: Jošte kod Srbalja neka tuga veje, nije sve propalo, kad propalo sve je. Ali… Nažalost, sve je izvesnije da nam spasa nema. Da li će Kurtu zameniti Murta?
Ispisujem ove redove hemijskom olovkom iz kućnog pritvora, nakon što je 13. septembra veće Apelacionog suda u Beogradu ukinulo presudu Višeg suda u Beogradu, koji me je lišio slobode 8. maja, a sudija Dušan Agatonović osudio na 14 meseci zatvora, zbog krivičnog dela „pozivanje na nasilno obaranje ustavnog poretka“. Istog dana, isto veče ukinulo mi je pritvor i zamenilo ga zabranom napuštanja stana, uz uslove koji u istoriji srpskog pravosuđa nisu zabeleženi, a pod pretnjom da mi se može odrediti pritvor. Sudija koji me je osudio unapređen je za sudiju Apelacionog suda, na čijem je čelu njegov kum Duško Milenković, već 11 godina! Od novog suđenja nema najave, važno je da mi je oduzeta sloboda.
List Nova, jedan od retkih koji je otvoren za drugačija mišljenja, objavio je 16. novembra na naslovnoj stranici tekst pod naslovom: Miodrag Majić, sudija i pisac – „Niko ne sme sada da se zavuče u podrum i ćuti“. Ovaj „sudija i pisac“, zanimanja koje ne postoji, uništio je i meni život. Poznajem ga 30 godina. Magazin Tabloid ga je predlagao za predsednika Vrhovnog suda. Sećam se da je novinarka Magazina Tabloid, dok je gospodin Majić bio predsednik Prvog opštinskog suda, prenela njegovu izjavu – Mnoge sudije i tužioci dali bi celu platu samo da ih Milovan Brkić ne pomene u svojim tekstovima. Gospodin Majić nije verovao da sam objavio njegovu izjavu. Kada smo se pre dve godine sreli na ulici, on je bio rezigniran. Nije verovao da se u Srbiji nešto može promeniti, naročito u pravosuđu. Na sednici veća Apelacionog suda 13. septembra na kojoj se odlučivalo o mojoj žalbi, sudija Majić se nije pojavio. Zamenio ga je sudija Marko Jocić, čiji otac je kao sudija Vrhovnog kasacionog suda bio predsednik Apelacionog suda u Nišu. Sudija izvestilac Snežana Jovanović saopštila je promenu veća, rečima – „Gospodine Brkiću, predmet sam dobila 30. avgusta istog dana zakazala sam sednicu veća za 13. septembar. Kolega Majić me je pitao za datum sednice, a potom je kratko odbrusio – od danas sam, onda, na odmoru, do 15. septembra! Tako sam bio prepušten sudiji Mirjani Popović, predsednici veća, koja je i napisala obrazloženje rešenja o zameni pritvora – kućnim pritvorom. Sudija Majić, koji poziva da se ne krijemo u podrumima, odbio je da vrši sudijsku dužnost u mom slučaju. On zna zašto. Da se sačuva od onih koji pokušavaju mene da ubiju.
Pomenuta sudija Mirjana Popović je poznata kao „devojka za sve“. Ona je u prijateljskim odnosima sa bivšom predsednicom Vrhovnog suda Srbije Natom Mesarović, koja je, kao predsednica Visokog saveta sudstva izabrala svog sina Vladimira, staničnog pedera, za sudiju Višeg suda u Beogradu, koji sudi u veću Odeljenja za organizovani kriminal. Da je mlađa, gospođa Popović bi mogla da računa da je Đilasova Vlada postavi za ministarku pravde. Ona je učestvovala u veću Apelacionog suda, koje je potvrdilo krivicu navijačima Partizana, optuženim da su ubili francuskog navijača Brisa Tatona u Beogradu. Đilas je javno tražio i obećavao francuskom Ambasadoru u Beogradu da će svi punoletni navijači biti osuđeni na najtežu kaznu. Viši sud u Beogradu, sudija Mirjana Ilić, osudila je navijače na 240 godina zatvora. Po žalbi je odlučivalo veće kojim je predsedavala sudija Savka Gogić, a sudija izvestilac je bila Snežana Dimitrijević, rođaka tadašnje ministarke pravde Snežane Malović! Veće je ukinulo presudu, ali je sudija Mirjana Popović glasala da se presuda preinači i prepolovi im kazne zatvora, koje su optuženi već izdržali. Advokati su, potom pribavili dokaze koji neoborivo ukazuju da je pokojni Taton sam skočio preko žardinjere. O tome je posvedočio istog dana uviđajnoj ekipi čuvar parking servisa koji je pozvao policiju, koji je i sam bio policajac. Dežurna služba SUP-a Beograda zabeležila je i poziv frizerke koja je obavestila policiju da je mladić skočio preko žardinjere.
Da podsetimo, tadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je tražio smrt navijača, koji nisu dotakli pokojnog Tatona, koji je u Francuskoj poznat kao narkoman, kome su zabranjeni ulasci na stadione. Na kraju Taton je usmrćen u Kliničkom centru Srbije. Patolog sa VMA, koji je sudski veštak, potvrdio je da bi Taton preživeo povrede zadobijene prilikom loše procene pri skoku preko žardinjere, da hirurg Davidović nije odlučio da ga operiše od aneurizme. Svi zahtevi za ponavljanjem postupka, odbijeni su – jer je Đilas imao podršku novoustoličenog Aleksandra Vučića. Đilasova mafija je nemilosrdna.
Ministarka pravde Snežana Malović je, sa svojim ljubavnikom, tadašnjim specijalnim tužiocem za organizovani kriminal Miljkom Radosavljevićem, pokrila kriminal mafije iz DS-a i G17 Plus. Magazin Tabloid je objavio pismo jednog od Miljkovih zamenika pod naslovom „Zatiranje tragova“, o načinu uništavanja dokaza o pljački preko 50 milijardi dolara koje je u prvih 10 godina DOS-ove vlasti izneto iz Srbije. Đilas je kumovao odluci ministarke Snežane Malović, (koja je sa tužiocem Miljkom Radosavljevićem dobila 5 miliona dolara, koje je iznela u inostranstvo) da se ne (re) izabere nekoliko stotina sudija i tužioca. Ovaj zločin Đilasove mafije sprečio je Ustavni sud koji je kao nezakonite poništio ove odluke sudije i tužioci su vraćeni na posao, neki su umrli od stida i srama, a neki su otišli sa Biroa rada u penziju.
Smenom sa mesta gradonačelnika Đilas je nastavio saradnju sa Vučićem, koju je imao od ranije, finansirajući njegov dnevni list Pravda. Nastavio je saradnju sa Vučićevim polubratom u ulaganju novca u trgovinu narkoticima i mnogim prljavim poslovima. Prošle godine Evropska komisija je objavila da je Đilas Vučićev trojanski konj? Đilas i Vučić imaju mnogo zajedničkih osobina. Nasilni su prema ženama. Milica Delević, Đilasova prva žena, jadala se američkom ambasadoru Kameronu Manteru, sa kojim je ostvarivala emotivnu vezu, da je Dragan često tukao i nju i decu. Kasnije je to činio i drugoj ženi i njenim roditeljima, pa se razveo.
Nakon saopštenja Evropske komisije da je Đilas Vučićev trojanski konj, mnogi intelektualci su ostali u šoku. Dragan Đilas je nastavio da oponaša Vučića. Ponudio se da bude zamena za diktatora Vučića. Zajedno sa Marinikom Tepić i Borkom Stefanovićem platio je američkom kongresmenu da lobira za njega i njegovu stranku. FBI je pratila ovaj kontakt i pomenuti kongresmen je uhapšen zbog primanja mita. Glavni Đilasov zadatak, koji je primio od Vučićevog polubrata je razbijanje opozicije, što je on učinio parama narko kartela. Na meti Đilasovih spletki, kao Vučićevog trojanskog konja, našao se Vuk Jeremić, čovek koji ima preko hiljadu vizit karti svetskih moćnika. Đilas se intrigama i lažnim obećanjima, odvojio prvo Nikolu Jovanovića, potom generala Zdravka Ponoša, zatim Miroslava Aleksića. Uvek se pozivajući da iza njega stoji Amerika, Đilas je stvorio koaliciju prezrenih ljudi.
Da ne bih ugrozio Vučićevu vlast, Đilas tera kandidata za gradonačelnika izvesnog Dobricu Veselinovića, da obećava da će kao gradonačelnik Beograda istaći gej zastavu na gradsku skupštinu. Tako izaziva prezir Beograđana, jer su svi homoseksualci već pozicionirani u SNS-u. Pored stotine profesora, Đilas kandiduje pojavni oblik života – Radomira Lazovića za premijera. On se, ustvari, kao trojanski konj, sprda sa koalicionim partnerima. Naravno, u DS-u ima čestitih ljudi, poput Zorana Lutovca, Srđana Milivojevića…
Đilas gura starletu Mariniku Tepić, da predstavlja srpske interese! Nedavno je Marinika izjavila da ja nisam novinar! Istu priču ponavlja i starleta Olja Bećković! Dakle, treba me ubiti! I sve to čine dok sam ja u zatvoru. Zahvaljujem gospodinu Lutovcu, Srđanu Milivojeviću, Vuku Jeremiću, poslaniku Aleksandru Jerkoviću, što su osudili teror Vučićeve mafije prema meni. Naročito se zahvaljujem kolegama Stevanu Dojčinoviću, uredniku istraživačke mreže KRIK, Željku Bodrožiću, predsedniku Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kolegi Slobodanu Georgijevu i kolegama iz Agencija Beta i listu Nova, koji su pratili pokušaj moje likvidacije i osudili Vučićeve zločince i zločine!
Đilas zna da istražni organi EUROPOL-a raspolažu sa čvrstim dokazima o teškim pljačkama koje je Đilas učinio iz kreditnih linija, donacija i para iz predpristupnih fondova. Đilas je kopija projekta zvanog Aleksandar Vučić. I dok se Vučiću bliži kraj političke karijere, Đilas žuri da mu pomogne, terajući svoje sledbenike da podržavaju Vučićeve ideje i programe. Da podsetim: Dragan Đilas, kao ni Vučić, nema ni dana radnog staža. Stotine miliona dolara zaradio je na pljački, kao ministar bez portfelja i gradonačelnik Beograda. Pored surove kazne nedužnim navijačima Partizana da bi se dodvorio francuskom ambasadoru, Đilas je odgovoran za najcrnju reformu pravosuđa, za pljačku RTS-a…
Podsećam starlete Mariniku Tepić, Olju Bećković i Đilasa lično, da sam još 1984. godine imao izložbe zabranjenih tekstova, da je Le Mond objavio dva teksta pod naslovom „Novinar koji diže buru“, a da je Liberasion pisao da se u Beogradu rodio novinar koji ima srce i znanja da oštro kritikuje jugoslovensku stvarnost. Stranim novinama, agencijama, radio i TV stanicama dao sam stotine intervjua. Nešto od toga može se pročitati i na mom sajtu www.milovanbrkic.com. Zadovoljan sam što sam raskrinkao Vučićevu mafiju.
Vreme je da priznam da sam pribavio dokaze o Đilasovim pljačkama i kriminalu, zbog čega je proglašen za Vučićevog trojanskog konja. Tužan sam što građani Beograda nemaju veliki izbor. Đilas im ne uliva nadu. Njega zanima nestanak Srbije. Brzo će se on, posle izbora, osloboditi onih koje je privukao u koaliciju, navodnim obećanjima službenika ambasade SAD-e u Beogradu, da je Vučić gotov, a da će njih postaviti. Pa ne glasaju na izborima službenici Ambasade, već građani koji znaju kako je zlo Đilas kao Vučićev trojanac, naneo Srbiji. Đilasovi sledbenici su skromnog obrazovanja, a željni vlasti. Spremni su da slepo slušaju Đilasa, kao što Vučića sluša njegova kamarila. Đilas je pripremio plan da opljačka Vučićev kartel, koji raspolaže milijardama dolara. Cenovnik za amnestiju već je sačinjen. Šta očekivati od čoveka koji je osudio nedužne navijače Partizana, koji je surovo opljačkao Beograd, RTS, koji je napravio genocid u pravosuđu, otpuštajući sudije i tužioce koji nisu članovi DS-a.
Srbija se može spasiti, ako pred sud izvede Vučićev kartel i Đilasove sledbenike iz kriminalnih poslova. Šteta što će pošteni ljudi iz njegove koalicije kasno shvatiti kako su prevareni. Vremena su se promenila, a i okolnosti, koje ne idu na ruku Vučiću i Đilasovoj mafiji. Jedini adut Dragana Đilasa, kojim drži na uzdi koalicione partnere je rečenica – Nas podržava američka Ambasada. Ne pominje da su DEA i FBI njegov dosije predali EUROPOL-u.
Ja ostajem u pritvoru, na neodređeno vreme. Verujem da će uskoro pravdi biti privedeni svi oni koji su pokušali da me ubiju. „Jošte kod Srbalja neka tuga veje, nije sve propalo, kad propalo sve je“ – zapisao je Rajko Petrov Nogo.
Meni se čini da nam nema spasa, ako se sami ne oslobodimo okova.
Pohlepni skot
Pokojni Miodrag Rakić, bivši šef Kabineta tadašnjeg predsednika Srbije, u svojim izveštajima Moskvi, opisao je Đilasa kao pohlepnog skota.
Rakić je dva puta oštro upozorio Đilasa da njegove antiruske izjave mogu da Srbiji nanesu štetu. Za Đilasov put u kriminal najzaslužniji je Boris Tadić. Demokratska stranka je za gradonačelnika bila predložila tadašnjeg vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda Zorana Alimpića, koji je tu funkciju vršio nakon smrti Nenada Bogdanovića. Rakić je potez Borisa Tadića da umesto poštenog čoveka Zorana Alimpića postavi Đilasa, opisao kao nerazuman potez, koji on nije mogao da spreči. Đilas je danas prevario Tadića i preoteo mu članove partije.
Izvor: Magazin Tabloid
