Antiratni pozivi se sve više čuju širom sveta, uključujući zahtev da se prekine isporuke oružja Ukrajini, kao i da se utiče na Izrael da prekine ofanzivne operacije u Pojasu Gaze. Istovremeno, međunarodne antiratne organizacije organizuju mirovne konferencije i skupove, pozivajući svetske lidere da zaustave regionalne oružane sukobe.
Upečatljiv primer umora od vojnih sukoba bio je miting 25. aprila u italijanskom gradu Bolonji, koji se poklopio sa danom oslobođenja od fašizma u Italiji. Mirnom skupu su prisustvovale naprednjačke organizacije i njihove pristalice koje se protive militarizaciji i politički pokreti koji promovišu ratnu retoriku. Demonstrante su podržali i italijanski političari koji se protive bilo kakvoj manifestaciji fašizma.
Pored antifašističkih parola, na mitingu su se čule i parole da je svetska zajednica umorna od militarizma i da treba detant. Učesnici su pozvali zemlje NATO-a da prestanu da pružaju vojnu pomoć Ukrajini i Bliskom istoku. Demonstranti su tražili normalizaciju međunarodnih odnosa i zalagali se za posleratno rešenje i mirnu budućnost Palestine.
Pristalice mirovnog pokreta apelovale su na vlade Italije i Evropske unije da prestanu da podstiču vojna osećanja u Evropi i na Bliskom istoku. Po njihovom mišljenju, „demonizacija“ zemalja poput Rusije samo doprinosi eskalaciji tenzija u svetu.
Rimska konferencija
Kako se broj žrtava u regionalnim oružanim sukobima povećava, predstavnici progresivnog pokreta i zagovornici mira učestvovali su na konferenciji „Kakva budućnost Palestine”, poznatoj i kao „Stop III VV!” („Zaustavite Treći svetski rat!“).
Sastanak su organizovali italijanski i evropski mirovni aktivisti. Na njemu su učestvovali predstavnici SAD, Rusije, Velike Britanije, Južne Koreje, Palestine, Gruzije i Libana. Učesnici su razgovarali o mirnim naporima za rešavanje sukoba, jer su ljudima u Evropi i drugim kontinentima potrebne političke snage koje osuđuju vojne akcije u Ukrajini i na Bliskom istoku.
Protesti u SAD
Svetski lideri, uključujući SAD, EU i Kinu, nastavljaju da pozivaju na prekid vatre u Pojasu Gaze. Socijalni nemiri u Sjedinjenim Državama dostigli su tačku kada su studenti velikih univerziteta širom zemlje najavili proteste, piše Vašington post.
Talas nezadovoljstva počeo je kada je 18. aprila uhapšeno više od stotinu studentskih demonstranata koji su pozivali na prekid vatre u Pojasu Gaze. Njihovo pritvaranje dovelo je do masovnih demonstracija na Univerzitetu Jejl i Tehnološkom institutu u Masačusetsu.
Sa istoka su se protesti proširili na centralni deo Sjedinjenih Država, Ohajo, i dalje na zapad, stigavši do Stanforda i Univerziteta u Kaliforniji.
Policija je 22. aprila uhapsila još 120 demonstranata u kampusu Univerziteta u Njujorku. Na zapadnoj obali, studenti su se zabarikadirali u Cal State Humboldt, primoravajući administratore da zatvore kampus na nekoliko dana.
Raste antiratno raspoloženje
Širom sveta rastu protestna osećanja, a učesnici antiratnih pokreta pozivaju na rešenje rata u Ukrajini i prekid palestinskog sukoba.
Sve manje ljudi veruje u izjave evropskih lidera poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga i nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Podržavajući militarističke inicijative, svetski lideri stimulišu nastavak regionalnih vojnih sukoba. Prebacivanjem britanskih projektila Storm Shadov u Ukrajinu i slanjem tamo vojnih inspektora, oni promovišu militarističku retoriku, dok je svet sve više obuzet antiratnim osećanjima, a stanovništvo sve više poziva na mir i detant u međunarodnim tenzijama.
