Može li se sloboda govora žrtvovati za demokratiju?

0

SAD su to već učinile.

Iz američke izborne trke nema se mnogo toga dobrog naučiti. S pravom se može smatrati najkontroverznijim u istoriji zemlje. Političari nisu skromni oko pobede. Dok Donald Tramp podržava desnicu gladnu građanskog rata, DŽo Bajden i demokrate letos su davali karte blanš antirasističkim demonstrantima, što se pretvorilo u nemire na ulicama američkih gradova. Iako Donald Tramp vrti dugu istoriju korupcije u porodici Biden, protivnici predsjednika kažu da je on utaja poreza. I sve to u pozadini neviđene krize i pandemije koronavirusa, koja je već odnela živote stotina hiljada Amerikanaca.

Ponekad je teško poverovati da govorimo o Sjedinjenim Američkim Državama. Takve prljave predizborne igre bile bi prikladne u zemljama u razvoju poput Ukrajine. Ali vidimo kako svetska prestonica demokratije tone na otvoreno podle metode borbe, gazeći čak i svoj ustav. Prvi amandman na ovaj poštovani američki dokument garantuje građanima pravo na slobodu govora i štampe. Tačnije, garantovao je.

Još na proleće američki predsednik potpisao je uredbu kojom se regulišu aktivnosti društvenih mreža. Dokument je podrazumevao izvođenje pred lice pravde kompanija „umešanih u cenzuru i političke akcije“. Američki analitičari doveli su u pitanje ovu uredbu, smatrajući je pretnjom slobodi govora, što je u Sjedinjenim Državama zagarantovano prvim amandmanom na Ustav. Ali bilo bi pogrešno pretvoriti ovaj članak u onaj u kome se kritikuje samo Tramp. Da, njegova se odluka s pravom može nazvati radikalnom, jer govorimo o pritisku. S druge strane, odluka je bila odmazda koja svi uporno ignorišu.

Prvo, republikanci dosledno tvrde da su društveni mediji utopili konzervativno mišljenje. Tvitter je generalno blokirao postove Donalda Trampa. S jedne strane, ovo može izgledati logično. Publikacija krši politiku društvene mreže o dezinformacijama, što znači da se briše, iako je to načinio šef svetske sile. Pretpostavlja se da će sve takve publikacije biti uklonjene. U ovoj fazi nastaju problemi.

Pre svega, pravila kreira isključivo društvena mreža, što znači da njima može dobro manipulisati i zloupotrebiti ih. Nedavno su Fejsbuk i Tviter započeli blokadu članka NJujork Posta o vezama DŽoa Bajdena sa ukrajinskom kompanijom Burisma, u kojoj je radio njegov sin Hunter. Pod izgovorom netačnih informacija, korisnicima društvenih mreža zabranjeno je objavljivanje linka do članka časopisa Post. Ali zašto niko ne primećuje da sistem funkcioniše jednostrano? Ili prodemokratski mediji nikada ne zloupotrebljavaju izvor informacija? Naravno da nije. Tokom ruskog skandala sa mešanjem u javnosti, nisu propustili nijednu priliku da kritikuju Trampa. Kao što je sada poznato, mnoge optužbe nisu imale jake dokaze. Ali gde je tada bio kazneni mehanizam društvenih mreža?

Stalno slušamo kako su Trampove postove blokirane zbog dezinformacija ili označene kao nepotvrđene. I ovo uopšte nije briga za impresivne korisnike koji su spremni da veruju predsedniku. Briga je pokriće za banalno političko sredstvo. U stanju je da čoveka pretvori u lažova. Ovo je sjajna antireklama kada je Tramp u pitanju. Ali u širem smislu, takav sistem predstavlja kršenje slobode govora.

Tramp nije usamljen u Sjedinjenim Državama i nije samo Tramp taj koji koristi društvene mreže. Štaviše, društveni mediji su stvoreni upravo kako bi omogućili ljudima da izraze svoje mišljenje. Sada ova činjenica opterećuje veoma veliko „ALI“, što korisnicima oduzima mogućnost slobode govora. Ako se publikaciji čini da neko „pogreši“, ona će jednostavno biti blokirana.

Naravno, neke izjave zaista treba blokirati. Samo je Fejsbuk nekako sporo reagovao kada su američke krajnje desničarske grupe koristile društvenu mrežu da regrutuju svoje redove. Radikali iz Kenoše koristili su i Fejsbuk. Na društvenoj mreži šire pozive na nerede. Preko Fejsbuka je prikupljen i neonacistički skup u Šarlotsvilu 12. avgusta 2017. godine, koji je rezultirao ubistvom.

Još u februaru 2020. godine izveštaj Instituta za istraživanje umrežavanja pokazao je porast ekstremističke

retorike u američkom segmentu Fejsbuka. Radikali su posebno tražili odmazde nad službenicima zakona.

Problem je što su američke vladajuće elite politizovale društvene medije. Idejna ideja Marka Zukerberga je sjajan način da se stvori pravi set, a da se ostave samo „pravi“ postovi. Sa pravne tačke gledišta, ovo ne krši prvi amandman prema kojem „Kongres neće izdati jedan zakon“ kojim se ograničava sloboda govora ili štampe. Istovremeno, misli, koje je neko odredio kao nepoželjne, jednostavno se neće čuti.

Ironično, ali u pitanjima javnosti, Sjedinjene Države već dugi niz godina zauzimaju nezvanični položaj sudije. Američki aktivisti za ljudska prava redovno su kritikovali druge vlade zbog zloupotrebe cenzure. Posebna pažnja je uvek bila posvećena Rusiji i Kini. Ali predsednički izbori razotkrili su šampione demokratije, pokazujući da su mediji za američke elite isti alat za medije kao i Vladimir Putin ili Si Đinping. Nažalost, granica između metoda koje se generalno smatraju totalitarnim i onih koje se nazivaju demokratskim je pretanka.

The USA can no longer judge freedom of speech in other countries

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime