MUJO JE BIO DEO SPECIJALNE JEDINICE “LAVOVI”: Digao je ustanak protiv Albanaca, ubijen je po beogradskom receptu

0
Major Mujo, Foto: Printscreen/Facebook

Za Muja se prvi put čulo ’90. godine

Major Goran Georgievski Mujo rođen je u Kumanovu 2. decembra ’69. Ubijen je 4. aprila 2005. u istom gradu gde je rođen. Tu je i sahranjen.

Bio je komandant specijalne policijske jedinice za brze intervencije “Lavovi”. Nadimak je dobio još kao dečak od svog dede, prvoborca iz kumanovskog partizanskog odreda, zato što je bio sitno i slabašno dete. Stalno je trčao, saplitao se i padao, a deda bi ga zvao “Mujče”. To su čula druga deca i oni su počeli da ga zovu Mujo. Taj nadimak je nosio ceo život i na kraju mu je to pisalo i na krstu.

Za Muja se prvi put čulo ’90. godine. Tada je kao mlad dečko radio na carini i kada su oficiri JNA pokušali da iz makedonskih kasarni odnesu sve stvari, Mujo se usprotivio i potukao sa njima.

’95. Mujo i njegovi prijatelji su izašli na ulice sa crvenim beretkama i podržali protest tada opozicione VMRO-DPNE. Pohapšeni su, isprebijani u policiji i od tada su im zalepljene etikete od strane vlasti da su kriminalci. Ipak do kraja života Muju nisu mogli da nađu da je učestvovao u bilo kakvoj kriminalnoj radnji, nije imao nikakvu lrivičnu prijavu niti je za njim bila raspisana poternica.

Ipak mračne sile su mu radile o glavi. Zbog velikog pritiska službi i zato što su im životi bili ugroženi, 1995. Mujo se sa prijateljima seli u Južnu Ameriku.

2001. godine albanski teroristi su digli ustanak i Mujo dolazi da pomogne svom narodu i državi. Organizuje dobrovoljačku antiteroriatičku jedinicu “Lavovi”, sastavljenu od najjačih Makedonaca i uspešno se bori protiv terorista.

Ni ovo mu nije pomoglo da se slika u javnosti o njemu popravi. Još uvek je bio trn u oku mnogima pogotovo jer je bio jači nego ikad. U javnosti su ga još uvek predstavljali kao kriminalca iako ga je običan narod doživljavao kao svog nacionalnog heroja.

Mujo je bio glasni protivnik Ohridskog sporazuma koji je 2001. potpisan sa Albancima koji su dobili široki spektar prava i izjednačili se sa Makedoncima, a vođe albanskog ustanka su unapređena i još uveke sede na čelnim mestima u državi.

2004. Mujo je stavljen na crnu listu SAD kojima je smetala Mujova moć i njegovih Lavova.

Sledeće godine ubijen je ispred noćnog kluba Linka u Kumanovu. Upucao ga je gazda kluba Goran Stojanovski Linka i pritom ranio Mujovog druga Nenada Veljkovskog Čavku i ranio još 3 njihova prijatelja. Do sukoba je došlo kada Muju i njegovim prijateljima nije dozvolio da uđu u klub Marko Stojanovski. Rekao im je da je to naređenje njegovog oca Gorana. Dok su se oni raspravljali, Markov otac Goran Stojanovski Linka prišao je s leđa Muju i mučki ga upucao 4-5 puta, onda je nastavio da puca po njegovim prijateljima i na kraju stao iznad Mujovog tela i upucao ga još 2-3 puta da ga overi po “beogradskom receptu” kako su tad pisale novine.

Na Mujovu sahranu su došle hiljade ljudi, imao je mnogo prijatelja kako u Makedoniji, tako i u Srbiji i Bugarskoj.

Sahranjen je po pravoslavnim običajima. Bio je veliki vernik i uvek pomagao crkve i manastire.

Linka je najpre bio u bekstvu, a posle hapšenja osuđen je na 8 godina zatvora. Zbog dobrog vladanja, izašao je posle 6 godina. Par meseci kasnije ubijen je ispred svoje zgrade. Upucan je sa 6 metaka u glavu. Ovo su svi uglavnom tumačili kao osvetu za Mujovu smrt, ali su neki sumnjali da je Linku ubila druga strana, jer bi bio nezgodan svedok ako se pokrene tema o pozadini Mujovog ubistva.

(Espreso/Legende devedesetih)

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime