U svakodnevnom životu neretko se susrećemo s različitim povredama koje nekad mogu da imaju ozbiljne posledice. Ove situacije obično pokreću zahteve za odštetu zbog fizičkih povreda, emocionalnih trauma ili čak izgubljenih prihoda, što često dovodi i do sudskih sporova.
Svako ko doživi materijalnu ili emocionalnu štetu, bilo da je to u saobraćaju, na javnom mestu, na radu, od ujeda psa lutalice ili u nekoj drugoj nepredviđenoj situaciji, ima pravo na naknadu štete.
U ovom tekstu ćemo objasniti šta naknada štete zapravo znači i kada je moguće tražiti je i ko sve ima pravo na nju.
Razumevanje naknade štete prema Zakonu o obligacionim odnosima
U slučaju da je došlo do materijalnog oštećenja ili duševne boli, bilo da je reč o povredi na javnom mestu, naknadi štete zbog povrede na poslu ili zbog ujeda psa, pravila o naknadi štete su detaljno objašnjena u Zakonu o obligacionim odnosima.
Međutim, kako bismo bolje razumeli način na koji se naknada štete primenjuje, prvo ćemo definisati sam pojam štete prema odredbama ovog zakona.
Šteta može biti kategorizovana kao materijalna šteta, što podrazumeva smanjenje imovine pojedinca, ili kao nematerijalna, koja obuhvata fizičku ili psihičku bol.
Zakon razlikuje nekoliko tipova odgovornosti za štetu:
- Lična odgovornost za štetu nastalu sopstvenim delovanjem;
- Odgovornost za štetu koju prouzrokuju drugi (na primer, šteta koju nanese dete, za koju su odgovorni roditelji);
- Objektivna odgovornost, koja se primenjuje kada štetu izazove nešto opasno ili tokom izvođenja rizičnih aktivnosti.
Prema odredbama Zakona, osoba koja nanese štetu drugoj osobi ima zakonsku obavezu da tu štetu nadoknadi i vrati stanje na ono kakvo je bilo pre nastanka štete. Ovaj postupak obično započinje podnošenjem zahteva za naknadu štete, što može dalje voditi i do podizanja tužbe ukoliko se ne postigne sporazumno rešenje.
Za konkretnu pravnu podršku u ovakvim situacijama, savetuje se konsultovanje sa kvalifikovanim lokalnim advokatom, kao što je advokat Novi Sad. Advokati specijalizovani za ovakve slučajeve mogu pružiti detaljnije informacije i stručnu pomoć kroz celokupan pravni proces.
Koje su vrste naknada štete prepoznate u pravnom sistemu Srbije?
Naknada štete predstavlja pravni mehanizam koji omogućuje finansijsku kompenzaciju za osobe koje su pretrpele štetu u različitim situacijama.
Evo pregleda različitih vrsta naknada štete koje se mogu tražiti u našoj državi:
- Naknada štete za povredu na radu: Po Zakonu o bezbednosti na radu, poslodavci su dužni da osiguraju zaposlene od povreda i profesionalnih bolesti. U ovom slučaju, naknada pokriva medicinske izdatke, izgubljenu zaradu, te odštetu za trajne posledice povrede.
- Naknada za povrede u saobraćaju: Ova vrsta naknade pokriva štetu nastalu u saobraćaju, bilo da je osoba vozač, suvozač, putnik ili pešak. Pravo na naknadu može proisteći iz incidenta koji se dogodio na javnoj površini ili skupu ili u toku rada.
- Naknada štete zbog ujeda psa: Pravila za odštetu u slučaju ujeda psa variraju u zavisnosti od toga da li pas ima vlasnika ili je lutalica. Ako pas nije imao vlasnika, obično odgovornost preuzima lokalna samouprava, dok u slučaju vlasničkog psa odgovornost snosi vlasnik. Naknade štete u ovom slučaju obično obuhvata troškove lečenja, bol, patnju i izgubljenu zaradu zbog nemogućnosti rada.
- Naknada za povrede na javnim mestima: Ukoliko osoba padne zbog neobezbeđenog šahta ili neočišćenog trotoara zimi, ili doživi povredu na ulici ili u javnim prostorima kao što su tržni centri, ima pravo na naknadu štete. Oštećeni mogu tražiti kompenzaciju za fizičke povrede, emocionalni stres, medicinske izdatke i izgubljenu zaradu.
- Naknada za fizički i duševni bol: Ova vrsta naknade pruža kompenzaciju za duševne patnje zbog trajnih promena ili naruženosti, kao i za fizički bol nastao usled povreda.
- Naknada za izgubljenu zaradu: Osobe koje su zbog povrede ili bolesti bile onemogućene da rade imaju pravo na kompenzaciju za izgubljenu zaradu tokom perioda oporavka.
Rokovi za podnošenje tužbe za naknadu štete
Zakon o obligacionim odnosima u Srbiji precizira rokove za podnošenje tužbe za naknadu štete. Lice koje je pretrpelo štetu ima period od tri godine od dana kada je postalo svesno štete da pokrene pravni postupak. Ipak, postoji generalni rok od pet godina od dana kada je šteta nastala, posle kojeg pravo na tužbu zastareva.
U situacijama kada je šteta nastala na javnim mestima, kao što su ulice, rok za tužbu počinje da teče od momenta događaja. To znači da je presudno da se tužba podnese unutar tri godine kako bi se izbeglo zastarevanje prava na naknadu.
Podnošenjem tužbe, rok zastarevanja se prekida, što je važno za očuvanje prava na naknadu štete. Ako tuženi ne izmiri obaveze na osnovu pravosnažne presude, oštećeni ima pravo na pokretanje prinudnog izvršenja. Pravosnažna presuda ima rok zastare od deset godina od datuma izricanja.