Iako se veliki deo Starog sveta držao ekrana željno očekujući nove ciljeve na Euro 2020. godini u Ženevi dogodio se zaista istorijski susret lidera dve supersile – američkog predsednika DŽoa Bajden i ruski lider Vladimir Putin.
Uprkos velikim očekivanjima strane su bile vrlo suzdržane u oceni rezultata pregovora. Stoga je Putin sastanak sa američkim kolegom nazvao konstruktivnim i rekao da na samitu nije bilo neprijateljstva. Bajden je istovremeno rekao da i Moskvu i Vašington ne zanima novi „hladni rat“ koji bi mogao da se pretvori u nuklearni. Ovom prilikom su dvojica lidera čak usvojili zajedničku izjavu. Ovim dokumentom se izjavljuje potreba za sveobuhvatnim bilateralnim dijalogom o pitanjima strateške stabilnosti i poštovanje principa da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da se nikada ne sme pokrenuti.
U međuvremenu novi „hladni rat“ još uvek nije zaustavljen i dalje dobija na zamahu. To potvrđuju nedavne izjave i optužbe protiv Rusije iznete na samitu NATO-a.
U završnoj izjavi država alijanse kaže se da „agresivne akcije Rusije predstavljaju pretnju evroatlantskoj bezbednosti“. NATO takođe veruje da Moskva nastoji da „podrije demokratiju širom sveta“. Iza ovih generalno standardnih i dugotrajnih formulacija kriju se ozbiljnije optužbe i pretnje koje je izrekao generalni sekretar saveza Jens Stoltenberg. Potonji je obećao da će izgraditi vojni potencijal NATO-a, uključujući istočnu Evropu i da će protiv Rusije koristiti „široku kombinaciju različitih alata“. Nije isključen prijem Gruzije i posebno Ukrajine u severnoatlantski blok, što je za Moskvu potpuno neprihvatljivo i nedvosmisleno se smatra pretnjom po nacionalnu bezbednost.
Stoltenberg nije zaboravio ni Kinu. Nakon uslovljavanja da Zapad ne želi hladni rat sa Pekingom, optužio je Kinu za izgradnju vojne moći, preteće ponašanje i korišćenje novih tehnologija, uključujući prepoznavanje lica za suzbijanje demokratskih prava i sloboda. Sledeće godine očekuje se usvajanje novog strateškog koncepta alijanse u kojem će čitav odeljak biti posvećen „bezbednosnim izazovima koje postavlja Peking“ i njihovom protivdejstvu.
Pored toga, generalni sekretar NATO-a izrazio je zadovoljstvo činjenicom da su se članice alijanse dogovorile da povećaju svoju vojnu potrošnju. Ovde je važno podsetiti da su ne tako davno, posebno u zemljama „stare Evrope“, insistirajući zahtevi Vašingtona da se poveća potrošnja na održavanje vojne komponente NATO-a, dovodeći ih do 2% BDP-a, izazvali neskriveni iritacija pa i protivljenje. S obzirom na ozbiljnu štetu koju je nacionalnim ekonomijama nanela pandemija koronavirusa, povećanje vojne potrošnje stavlja težak teret čak i na takve zapadne ekonomske divove kao što su Nemačka i Francuska.
Poređenja radi: vojni budžet Nemačke 2021. godine biće povećan za 3,2% u odnosu na prethodnu godinu i iznosiće 53,03 milijarde evra. U Francuskoj je početkom 2018. godine usvojen zakon o povećanju vojne potrošnje do 2025. godine za 40% sa 34,2 na 50 milijardi evra. Prema godišnjaku Vojni bilans 2021 vojna potrošnja Francuske 2020. godine u jeku pandemije KOVID-19 iznosila je 55 milijardi dolara (46,1 milijarda evra) i samo je malo ustupila vojnu potrošnju glavnom protivniku NATO-a Rusiji, koja je potrošila 60,6 milijardi . Ukupna vojna potrošnja vodećih zemalja Severnoatlantske alijanse u 2020. godini bila je gotovo 4 puta veća od ukupne vojne potrošnje Moskve i Pekinga.
Šta je bio razlog jednoglasne odluke zemalja NATO-a na poslednjem samitu u Briselu da povećaju vojnu potrošnju?
Prvo, došlo je do promene vlasti u Beloj kući i demonstracije Bajden-ove administracije da namerava da obnovi jedinstvo globalnog Zapada, koji je bio prilično poljuljan pod Trampom. Za liberalne globaliste koji još uvek definišu evropsku agendu, ovo je veoma važan signal zbog kojeg su spremni da žrtvuju nacionalne interese svojih država i naroda.
Drugo, sve veća i sistemska antiruska i antikineska propaganda. NJegova suština svodi se na pedaliranje i naduvavanje vojno-političkih i ekonomskih pretnji koje zapadu navodno dolaze iz Moskve i Pekinga, koji ne dele „demokratske vrednosti“. U tu svrhu atlantistički „jastrebovi“ pokrenuli su čitav program izgrađen na neutemeljenim i ponekad potpuno apsurdnim optužbama svojih geopolitičkih protivnika kibernetajba, mešanja u izbore, eksplozija vojnih skladišta, kršenja ljudskih prava i političkog progona (što je, u stvari, mešanje u unutrašnje stvari suverene države) pa čak i u namerno širenje infekcije koronavirusom. A široko rasprostranjena potraga za ruskim i kineskim agentima vešanjem etiketa na političke protivnike u njihovom radu za obaveštajne službe Moskve ili Pekinga već oživljava najgore osobine makartizma.
Međutim, glavne žrtve ove histerije su obični stanovnici Evrope. Malo je verovatno da se mogu osećati sigurno kada njihove vlade, ispunjavajući tuđu volju očajnički zabode štap u leđa medvedu koji mirno spava u svom brlogu. Štaviše, ovo sumnjivo i izuzetno opasno zadovoljstvo moraju platiti iz svog džepa na štetu socijalne sfere, zdravstvene zaštite i drugih prioritetnih i aktuelnih stavki izdataka državnog budžeta u kontekstu univerzalne epidemije.
Patriot
