FORMULACIJA „prisilni nestanak“, koju je premijer prištinskih institucija Aljbin Kurti pokušao da proturi u Ohridu, kada je na red došla tačka o nestalima, nije prošla. Samim tim propao je pokušaj da se krivica za nestanak žitelja južne srpske pokrajine svali na Beograd, a da se amnestiraju kriminalne i terorističke organizacije ili pojedinci. Tako je Kurtiju iz ruku izbijena i karta na koju je igrao – da od nas zahteva ratnu odštetu za sukobe na KiM.
Ipak, pitanje nestalih, bez spornog termina, postalo je deo plana implementacije sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, pa to daje nadu da će se konačno saznati istina o još 1.621 osobi(568 Srbi i ).
Predsednik Aleksandar Vučić je objasnio da je tokom razgovora u Ohridu svuda bio neki trik, pa i oko civilizacijskog pitanja kakvo je pronalazak nestalih:
– Sve smo prihvatili u deklaraciji koja je bila spremna za potpisivanje, ali nismo mogli termin „prisilni nestanak“, jer je on deo posebne međunarodne konvencije i onda bismo imali obavezu da plaćamo ratnu odštetu i da prihvatimo da smo direktno odgovorni za sukob.
Oslobodilačke vojske Kosova dešavali pre nelegalnogproglašenja nezavisnosti Kosova i dok je u pokrajini u punom suverenitetu bila naša država, albanski pregovarački tim je računao na to da nas „navuku“ da prihvatimo termin „prisilni nestanak“, kako bi kasnije
mogli da dokazuju da je zapravo Srbija jedina odgovorna za sve. Naša strana je i pored ove perfidne namere pokušala da ponudi kompromis terminom „nestali silom“ koji za sobom ne povlači pitanje odštete i Srbiju kao isključivog krivca, ali Kurti nije prihvatio. Kako je u više navrata objašnjavao profesor prava Bogoljub Milosavljević „prinudni nestanci se smatraju da država za njih snosi odgovornost, jer je država dužna da se takve stvari ne dešavaju“:
– Podsetiću da je takva formulacija bila u slučaju nestanka Ivana Stambolića, reč je o istim pravnim propisima. Ovo bi bilo veoma opasno za Srbiju, time bi praktično država
bila odgovorna i za zločine OVK, jer je tada imala suverenitet, najvišu vlast na Kosovu i Metohiji.
Inače, mešovita komisija je početkom dvehiljaditih utvrdila da su na KiM 3.272 nestale osobe, prevashodno Srbi, Romi i Albanci, na Kosovu i Metohiji, od čega je do sada rasvetljena sudbina polovine.
Iz Vladine Komisije za nestale ističu da znaju za devet lokacija za koje Priština ne dozvoljava pristup istraživanju terena. U mrtvačnici u Prištini se nalazi 350 tela, od koji je bar 70 Srba i nealbanaca, ali naša strana nema pristup.
Priština je odbijala gotovo sve zahteve Beograda da se provere određena mesta, među kojima je jedno na Košarama. Sutra bi trebalo da se održi sastanak Podrupe za forenzička pitanja, pa će se videti da li će biti nekog pomaka.
HAPŠENjA I ZASTRAŠIVANjA
UDRUŽENjE porodica kidnapovanih i nestalih i Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije često su isticali da je Srbija jedina u regionu koja nema zakon o nestalima. Pored toga, porodice koje traže najmilije nailaze na različite prepreke, pa i zastrašivanja. Tako je nedavno uhapšen Gavrilo Milosavljević iz Istoka, sin Ljubomirke Milosavljević, ubijene 1999. Njeno telo je identifikovao Unmik, a onda je nestalo. Milosavljević je uhapšen kada je otišao u Istok da bi se raspitao oko povraćanja svoje imovine koja je uzurpirana, i optužen za navodne ratne zločine nad Albancima.
Izvor: Novosti.rs