OKO 25 MILIONA AMERIKANACA spremno da stane iza TRAMPA

0

„TRAMPU je ukradeno najmanje 7 miliona glasova, a milioni pokojnika su `glasali`su za Bajdena. Zato je sada 25 miliona Amerikanaca spremno da brani aktuelnog predsednika, mnogi s puškama u ruci“, rekao je doktor političkih nauka Igor Panarin, profesor na Diplomatskoj akademiji ruskog Ministarstva inostranih poslova.

Panarin ukazuje da je Tramp već više od 10 puta izjavljivao da su rezultati izbora falsifikovani i da je u stvari on pobedio. A to znači: ili Tramp blefira bez ikakvih dokaza, ili ima dobar razlog da to kaže.

«Uprkos svojoj ekscentričnosti, 45. predsednik SAD još uvek ne liči na osobu koja će reči bacati u vetar. Dakle, on ima dokazi. A među njima je – smatra Panarin – i očigledno strano mešanje u predizbornu kampanju, ali nikako sa strane Rusije. Govorim o kanadskoj firmi Dominion Voting Syistems koja je brojala glasove u 30 američkih država, i o njenoj očiglednoj povezanosti sa Demokratskom partijom. A tu je i još i španska kompanija Scitl, koja je veoma bliska Dominion Voting. I ona je takođe brojala glasove.

– Prema američkom Thinker-u, Scitl povezan sa Džordžom Sorosem i demokratama, a akcije ove kompanije su u vlasništvu Bila Gejtsa. Shodno tome, možemo zamisliti kako su napravljeni proračuni.

Uostalom, Trampov `narodni advokat` Sidni Pauel već je rekla: „Oni (programeri softvera) su mogli da gledaju glasove u realnom vremenu. Sposobni su da menjaju glasove u realnom vremenu. Oni mogu da rade šta hoće sa glasovima. Oni mogu učiniti da mašine ne čitaju potpis ili da čitaju i registruju samo Bajdenove glasove. Imamo toliko dokaza da mi se čini da izleću iz vatrogasnog šmrka.“

Pauel je već, navodi Panarin, otkrila da je CIA ignorisala upozorenja o sumnjivosti softvera i da bi direktor CIA, Džina Haspel, zbog toga trebalo da bude otpuštena.

Sam Tramp je učinio javnim zanimljive podatke sa glasanja u Pensilvaniji.

U toj državi je uvek dosad glasalo oko 20 hiljada osoba sa invaliditetom, a ovog puta – 120 hiljada, odnosno 6 puta više, naveo je Panarin i istakao:

«Sada Tramp za sebe odlučuje ne samo o pitanju proteklih izbora. On ovom sukobu sa Bajdenom i snagama iza sebe pristupa strateški, da bi obezbedio budućnost svom timu u narednih 12 godina. Kako će to uraditi? Šema može biti ovakva: Ivanka Trump se 2022. kandiduje za Kongres – verujem uspešno. Sam Tramp se 2024. ponovo se kandiduje za predsednika SAD, pozivajući se na činjenicu da su mu „ukradene četiri godine“, odnosno – da mu je bilo onemogućeno da vlada. Sve u svemu, mislim da on sada pravi strategiju za dugoročnu igru i pozornicu za sebe i one koji će ga nasledniti. Ali, pre toga, Tramp mora da potisne svoje rivale i to potpuno! Bez mogućnosti da `vaskrsnu` u budućnosti».

Panarin je saglasan sa svim koji smatraju da će narednih dana i nedelja u SAD mnogo šta zavisiti od Vrhovnog suda te zemlje u koji je u septembru uveo 48-godišnju Ejmi Koni Baret.

Demokrate su uzalud pokušavale da to imenovanje odlože za vreme nakon izbora.

«Da li će Tramp uspeti da dokaže razmere izborne prevare? Biće teško. Softver o kojem sam govorio nije usmeren samo na manipulisanje glasovima, već i na brisanje tragova tih mahinacija. Zbog toga su Trampu, pored tužbi koje je pripremio njegov izborni štab, potrebne i javne rasprave u zakonodavnim telima tri države. Održane su u Pensilvaniji (25. novembra) i Arizoni (30. novembra), a u Mičigenu je zakazana za 1. decembar. Tramp će lično učestvovati bar u ovoj poslednjoj».

Prema anketama, 79 odsto republikanaca veruje da je Trampu pobeda ukradena, a 25 miliona je spremno da ustane u Trampovu odbranu – mnogi i sa oružjem:

«To su velike brojke. I to svedoči da Tramp, od administratora postaje pravi politički lider. Državnik, a ne prosto predsednik».

Panarin posebno ukazuje na ulogu koju bi mogao odigrati vd ministra odbrane Kristofer Miler:

«Izgleda da je on počeo da formira Trampovu pretorijansku gardu. Iz Trampovog kruga već se čulo: „Ako nam Vrhovni sud dodeli pobedu, a svi ti Antifa, BLM i drugi izliju se na ulice, biće potrebna snaga koja će se sa njima nositi tokom dva dana“. A koji je bar približni broj Trampovih pretorijanaca? Prema mojim informacijama, reč je o dve vazdušno-desantne divizije. Posebno imam u vidu 82. koja je 1967. za tri dana suzbila velike nerede u Detroitu, a 1992. učestvovala u suzbijanju pobune u Los Anđelesu. Mislim da Tramp može računati na 15-20 hiljada boraca. Te specijalne snage Miler je potčinio direktno sebi. Uz to, ministar odbrane može u bilo kom trenutku da okupi 40.000 marinaca-rezervista».

Panarin je uveren da i ovo potvrđuje da su Tramp i njegove pristalice unapred razmišljali o opciji oštrog suzbijanja „klintonista“ i „soroševaca“. Uostalom, Miler je bio na čelu američkog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma.

Konflikt povodom predsedničkih izbora, uveren je Panarin, odlučiće i hoće li se Amerika osloboditi „britanskog jarma“:

«Black Lives Matter ima tri uporišta – Portland i Vankuver (oba blizu kanadske granice) i London. To je britanska struktura. Povodom nereda u Portlandu i drugim gradovima SAD, američki državni tužilac j Bar čak je rekao da postoje dokazi o „mešanju stranih država“. Nije pomenuo Britaniju, ali je očigledno nije imao u vidu Rusiju».

Po njegovim saznanjima, Trampova obaveštajna služba preventivno je uništila dva aviona CIA zajedno sa teroristima koji je trebalo da likvidiraju aktuelnog predsednika SAD: jedan se navodno srušio u Avganistanu, a drugi u Iraku. U prvom je, zajedno sa teroristima umro pukovnik CIA Majkl D’Andrea, poznat pod nadimkom Majk Ajatolah, koji je dobio dok je vodio lov na Osamu bin Ladena.

Intermagazin

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime