Među narodima na Balkanu, DNK Hrvata i Srba ima najveći slovenski genetski otisak. Današnji Srbi imaju u proseku oko 50-60 odsto slovenskog porekla, a ostatak je genetika staro-balkanskog stanovništva pomešanog sa doseljenicima, pokazala je najnovija studija „Genetička istorija Balkana od rimske granice do seobe Slovena“.
Studija je objavljena u četvrtak u uglednom magazinu „Sel“ i nudi odgovore na uvek intrigantna pitanja: odakle smo, čije gene nosimo, kakvo je zapravo naše poreklo. Istraživanje je pokazalo da oko 50-60 odsto slovenske genetike imaju i Hrvati, Rumuni i Bugari, a iznenađujućih 40 odsto i žitelji kontinentalnog dela Grčke.
Zamršenu genetiku naroda sa Balkana naučnici su decenijama pokušavali da odgonetnu, a ovo su rezultati nekih od ranijih istraživanja.
Švajcarci: Srbi 30 odsto slovenskog porekla, 2 odsto Vikinzi
Švajcarski institut za genetiku „Igenea“ još 2009. godine su pokušali da otkriju poreklo sadašnjih balkanskih, ali i ostalih evropskih naroda.
Na Balkanu je istraživanje pokazalo iznenađujuće rezultate: švajcarski stručnjaci su došli do zaključka da je prosečan Srbin samo 30 odsto slovenskog porekla, 21 odsto ilirskog, 18 odsto tevtonskog, a 14 odsto keltskog, dok je u ostatak „srpskog gena“ ugrađena i feničanska, helenska i vikinška krv, objavio je tada nedeljnik NIN.
– Na svakoj osobi, pojedinačno, leži odluka želi li da sazna više o svojim precima. Rasne teorije nacionalsocijalizma i progon različitih grupa tokom istorije pretvorili su poreklo i nasleđe u teška pitanja. Može se steći utisak da ovakva istraživanja vode izolaciji određenih grupa. Moguće je, pak, i da će rezultat biti upravo suprotan – rekla je tada za NIN Imna Pazos, izvršna direktorka „Igenee“.
Pazos je iznenađujuće rezultate istraživanja objasnila na sledeći način. Prema njenim rečima, pripadnici iste haplogrupe nisu živeli u izolaciji, već su se mešali sa ostalim grupama i izrodili brojne potomke. Upravo zbog toga, ne isključuje se da osobe iste krvne linije genetski pripadaju različitim haplogrupama. Haplogrupa, suštinski, identifikuje korene koje vučemo iz drevnih vremena.
Albanci, Makedonci, Grci – od svega po malo
Daljom analizom rezultata švajcarskih genetičara može se doći do zaključka da su Albanci (bez Kosova) u jednakoj meri samo Iliri, koliko su i stanovnici Srbije samo Sloveni. Osim trećine ilirskog porekla, albanski genetski profil nosi petinu slovenskog, 18 odsto tračanskog, 15 odsto feničanskog, 14 odsto helenskog i, kako se čini, nezaobilaznih dva odsto vikinškog porekla.
Severnije od Srba i Albanaca, među Slovencima na koje se istorijski gleda kao na slovenski narod, genetski profil je prema ovom istraživanju pun tevtonskih tragova, čiji su preci ostavili oko 35 odsto genetskog materijala, odnosno petnaestak odsto više nego Iliri i Sloveni. Feničani su doprineli sa 17 odsto, a Jevreji i, na iznenađenje, Vandali sa pet, odnosno 3 odsto genskog materijala.
Prema istom istraživanju, venama stanovnika Severne Makedonije teče 30 odsto krvi antičkih Makedonaca, za kojima slede Tevtonci sa 20 odsto, Heleni i Sloveni sa po 15, te Huni i Feničani sa po 5 odsto.
U sličnu „mućkalicu“ uklapaju se i Grci, koji 5 odsto genetskog profila duguju antičkim Makedoncima, a 35 odsto Helenima. Feničanski i slovenski koreni zastupljeni su sa po 20 odsto, dok su Tevtonci i Iliri na ravne časti podelili ostatak.
Hrvati su 0 odsto poreklom Iranci
Zloglasni hrvatski predsednik Franjo Tuđman svojevremeno je pokazivao stari ćup na kojem su iscrtana šahovska polja, dokazujući kako Hrvati, za razliku od opšteprihvaćenog shvatanja, nisu došli na Balkan kao Sloveni, već direktno iz – drevnog Irana!
Ipak stručnjaci iz Švajcarske su utvrdili da u hrvatskom genu stari Persijanci učestvuju za očekivanih 0 (nula) odsto. S druge strane, čak 34 odsto genetskog profila duguju Ilirima, 20 odsto Slovenima, 18 odsto Keltima, 12 odsto Tevtoncima, te po osam Feničanima i Helenima.
Bosanci za potrebe istraživanja nisu bili podeljeni na Bošnjake, Srbe i Hrvate, već su testirani, narodski rečeno, džumle. Oko 40 odsto potiču od Ilira, 20 odsto nosi tevtonske karakteristike, dok su Kelti i Sloveni zastupljeni jednako, sa po 15 odsto genetskog materijala. Tu su, naravno, i skoro nezaobilazni Tračani i Huni sa 4, odnosno 6 odsto.
Stanovnici Bugarske, čije se poreklo uopšteno tumači kao slovensko, skoro polovinu genetskog profila duguju Tračanima, po 15 odsto Slovenima i Helenima, a antičkim Makedoncima 11 i Feničanima 8 odsto.
Svaki deseti Srbin ima i germansko poreklo
Još jedno istraživanje je baza Srpskog DNK projekta, koji je pre 10 godina pokrenulo Društvo srpskih rodoslovaca „Poreklo“, a koja je sprovedena u saradnji s Centrom za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu.
U bazi je više od 7.000 rezultata testiranih Srba iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Podaci pokazuju da je polovina Srba po muškoj liniji slovenskog porekla.
– Reč je o dve osnovne haplogrupe I2a i R1a, dok je u drugoj polovini najviše onih koji imaju balkansko starosedelačko, odnosno predslovensko poreklo – kazao je početkom godine za Tanjug Milan Rajevac, rukovodilac Srpskog DNK projekta.
DNK istraživanja su pokazala da je genetički kod Srba, kao i svih drugih naroda, šarolik i kombinovan i od gena Germana, Kelta, ali i naroda sa Kavkaza i Bliskog istoka.
– Haplogrupa I1, koja se vezuje za germanske narode, prisutna je kod skoro 9 odsto stanovništva, tako da svaki deseti ili jedanaesti Srbin ima germansko poreklo – objasnio je Rajevac.
Drobnjaci poreklom Vikinzi
Rajevac je rekao da u Prijepolju i okolini ima najviše onih koji imaju poreklo od vikinga, više od 20 odsto. Razlog je haplogrupa I1 P109, inače karakteristična za pleme Drobnjaka, jedno od najraširenijih u srpskom narodu.
– U genetskom zapisu Srba pojavljuju i haplogrupe za koje se pretpostavlja da su povezane s Keltima, a sa takvim poreklom je oko 5-6 odsto Srba – rekao je Rajevac.
Izvor: ALO