OVAKO IZGLEDA IZBORNI FOTO-FINIŠ U AMERICI: Ako Tramp i Bajden budu izjednačeni, evo ko će da prelomi za pobedu

0
Foto: Shutterstock

Predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država ne biraju građani neposredno, nego dajući svoj glas zapravo biraju elektore u matičnoj državi, koji se potom po automatizmu izjašnjavaju o kandidatima. Kada američki građanin glasa, on poručuje predstavnicima svoje savezne države, odnosno delegatima, za koga treba da glasaju.

Rezultati američkih izbora 2020. godine još nisu poznati jer svi glasovi nisu prebrojni. Veliki broj glasova zbog pandemije koronavirusa stiže putem pošte. A zbog toga bi prebrojavanje bi moglo trajati danima, a na konačne rezultate bi moglo da se čeka nedeljama.

Stoga uprkos rekordnom odazivu na izbore ove godine, tek je nekoliko ključnih država u kojima će se odlučivati o tome ko će postati predsednik.

Do sada su i Džozef Bajden i Donald Tramp osvojili glasove u onim državama gde se to očekivalo. Trka je još uvek tesna u nekoliko ključnih država. U nekima od njih, još nije počelo prebrojavanje glasova koji su pristigli putem pošte i to bi moglo promeniti sve.

Donald Tramp je prošao bolje nego se očekivalo, dok Džo Bajden nije dobio u ključnim državama čiji okruzi brzo prebrojavaju glasove. To dovodi do još veće neizvesnosti dok se čekaju rezultati ključnih država.

Moguće je da rezultate izbora neće biti poznati još danima. I to je sada najizgledniji scenario. Bitka se prebacuje na poštanske glasove koji se trebaju prebrojiti na mestima kao što je Mičigen, Viskonsin i Pensilvanija.

Osim toga, u celu priču mogli bi se uključiti i advokati. Tramp je već ranije najavio da će povući pravne poteze ako rezultati budu tesni. Tada bi se rezultati mogli čekati i nedeljama.

KAKO SE BIRA PREDSEDNIK U SAD

Elektorski koledž

Iako nije najdemokratskije rešenje, Elektorski koledž (Kolegijum izabranika) odslikava izbornu tradiciju Sjedinjenih Država.

Elektorski koledž, koji je definisan već u drugom članu Ustava, ima 538 elektora. To je zbir broja članova oba doma Američkog kongresa na koji su dodata tri elektora, koji se biraju u američkoj prestonici, pošto ona ne pripada nijednoj od država.

Države nemaju jednak broj elektora i on zavisi od broja stanovnika – najveći broj predstavnika ima Kalifornija – 55, zatim Teksas – 38 i Florida – 29, dok najmanje države imaju po tri elektora.

Taj broj se menja posle svakog novog popisa stanovništva, a to je jednom u deset godina. Međutim, države s malim brojem stanovnika imaju više elektora nego što im pripada.

Tako, na primer, glas jednog građanina Vermonta vredi koliko glasovi troje građana Teksasa, dok je jedan glas iz Vajominga koliko i četiri glasa u Kaliforniji.

Za pobedu je potrebno 270 glasova elektora

U većini država pobednik dobija sve glasove elektora, što ovaj sistem čini posebno zanimljivim. To znači da predsednički kandidat koji dobije najveći broj glasova u jednoj saveznoj državi dobija i sve njene glasove u Elektorskom koledžu.

Izuzetak su Mejn i Nebraska, gde se broj elektora deli proporcionalno broju osvojenih glasova.

Za pobedu je potrebno najmanje 270 glasova u Elektorskom koledžu.

Ovakav sistem teorijski omogućava da pobedi kandidat koji nije dobio većinu glasova američkih birača.

Tako je na prošlim izborima, broj glasova koje je dobila Hilari Klinton bio nešto veći od ukupnog broja glasova za Donalda Trampa. Ipak, po američkom izbornom sistemu, gde se računaju samo elektorski glasovi, Trampova pobeda bila je veoma ubedljiva.

Istorija SAD pamti takvu pobedu i Džordža Buša mlađeg nad Alom Gorom 2000. godine.

Istorijski, većina država je tradicionalno opredeljena za jednu od stranaka, pa se kampanja fokusira na deset kolebljivih (swing) država, gde ishod glasanja nije očekivan.

Elektori se ne sastaju

Elektorski koledž nikad se ne sastaje kao jedinstveno izborno telo, već elektori odlučuju o izboru predsednika u prestonicama svojih država.

Mada nisu obavezni da glasaju onako kako to građani žele, treba napomenuti da nikada do sada izborna volja građana nije promenjena u Koledžu.

Sazivanje Koledža i izbor predsednika i potpredsednika obavlja se prvog ponedeljka, posle druge srede u decembru u toku izborne godine.

Ko će doneti odluku ako kandidati budu izjednačeni?

U slučaju da nijedan kandidat ne osvoji potrebnu većinu, Predstavnički dom bira predsednika, a Senat potpredsednika.

Dvanaesti amandman Ustava SAD uređuje kako se šef države i potpredsednik biraju, ističe da će volja Predstavničkog doma biti uzeta u obzir u skladu sa delegatima država – svaka država ima po jedan glas. Prosta većina, odnosno 26 glasova ili više neophodno je za pobedu.

U moderno doba se još nije desilo da su dva kandidata nerešena, a proces je izglasan u 19. veku, uključujući izbore iz 1800. godine kada su kandidati bili Tomas Džeferson i Eron Bur.

Kako teče dug izborni proces?

Izborni postupak za predsednika podeljen je u nekoliko faza.

Na proleće ili leto, više od godinu dana pre izbora, kandidat najavljuje svoju kandidaturu za izbor na mesto predsednika SAD. Od tada do proleća izborne godine održavaju se sastanci vrha stranke i unutarstranačke debate.

Od januara ili februara, pa sve do juna izborne godine – održavaju se izbori u vrhu stranke kao i unutarstranački izbori i kokusi na nivou država i prekomorskih i pridruženih teritorija.

Slede izborne konvencije na kojima biraju svoje kandidate, a potom se organizuju predsedničke debate.

Izborni dan rezervisan je za prvi utorak nakon prvog ponedeljka u novembru.

Mesec dana kasnije glasa se u Elektorskom koledžu, zatim Kongres prebrojava glasove i 20. ili 21. januara (ukoliko je 20. januar u nedelju) je inauguracija novoizabranog predsednika.

Kurir.rs/RTS/Index.hr/BBC

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime