„Imate li kod sebe i jedno i drugo – ličnu kartu i dobru volju?“ Nemački vojnik u centru za testiranje u Verlu kod Gutersloha ohrabruje mladu, tročlanu porodicu koja je došla kako bi bila testirana na koronavirus. Dokumenta imaju. Ali dobro raspoloženje – s tim je mnogo teže. Uplašeno gledaju oko sebe. Nemačka vojska je centar za testiranje postavila u jednoj školi koja je prazna tokom leta.
Trošak testiranja se plaća iz budžeta, a delom to plaća i klanica „Tenis“ gde je i izbila zaraza u ovom delu Vestfalije na zapadu Nemačke.
Ovoj mladoj porodici treba potvrda kako nisu zaraženi koronavirusom. Samo tako mogu da otputuju na odmor. Još ima letovališta koja ne žele da prihvatite turiste iz Gutersloha jer tamo ima previše slučajeva infekcije.
Mikael Esken, hrišćansko-demokratski gradonačelnik Verla, to smatra nepravdom. „S izuzetkom radnika u klanici, tu imamo jedva koji slučaj korone“, kaže gradonačelnik. Naravno, kod radnika iz Rumunije i Bugarske koji žive u naselju novogradnje na kraju grada to izgleda drugačije. Oni tamo žive s radnicima koji rade i u drugim fabrikama, a tamo živi i nešto starosedelaca.
Tipična je, na primer, stambena četvrt na Leršenvegu: zgrade okružuje žičana ograda visoka dva metra, policija i drugi čuvari su u stalnoj patroli. U kontejneru odmah pred ogradom se uvek može naći lekar. Prevodioci stalno idu između čuvara i radnika. Mnogi Rumuni ne govore nemački ili se loše sporazumevaju na nemačkom kako bi se nekako snašli.
650 ljudi živi u tim betonskim novogradnjama u predgrađu Verla koji ukupno ima oko 25.000 stanovnika. Oko 300 ljudi su Rumuni koji rade u pogonu za preradu mesa „Tenis“. Oni moraju i dalje da ostanu u karantinu, kod njih šezdesetak je utvrđen koronavirus. Oboleli su smešteni u prostore na zadnjem delu stambenog bloka kako bi se sprečilo širenje zaraze.
„To je neka vrsta karantina unutar karantina“, objašnjava gradonačelnik Esken.
Za gradonačelnika i mnoge tamošnje stanovnike je ipak postalo bolje. Dozvoljeno je napuštanje zone karantina, pod pretpostavkom da ne radite u klonici i da nemate koronu. Svi stanovnici u okolini su već testirani, ali rezultati testova tek postupno stižu. Onda isto tako postupno mogu i napustiti zonu karantina. Gradonačelnik je svestan da je još dug put pred njima: „Dok sve bude tako kao što je bilo pre korone može potrajati još mesecima“, kaže.
Slično misli Suzan Grund koja sa svojim suprugom iz Hrvatske vodi jedan restoran u Verlu. Zahvalna je gradu što joj je odmah pomogao iznosom od 9.000 evra, čak i vlasnik zgrade joj je oprostio najam za jedan mesec. Ali, ako u jesen bude novi talas korone, to bi moglo da znači kraj njihovog posla.
Već trideset godina čitava porodica živi od tog restorana. Lepo joj je u Verlu. Ali od dvadesetak restorana i kafana u gradu ih je sad otvorena jedva trećina. Mnogi stanovnici se boje da izađu napolje i možda se zaraze.
I mnogi stanovnici za sve krive vlasnika klanice, Klemensa Tenisa. Svi znaju da u njegovom pogonu vladaju nemogući uslovi za rad tako da uopšte nije čudno što se virus brzo proširio. Ali žale se i na neodlučnost političara.
Sad svi žive u nadi da će kriza s koronom što pre da se završi. Ali i znaju da će do daljeg morati da žive s virusom. Dobra volja i raspoloženje se zato u Verlu još retko može naći.
Kurir.rs/Dojče vele
