PACIJENT NAM JE PREMINUO NA RUKAMA: Dr Marković već šest meseci u paklu sezone, na poslu saznao da je POSTAO TATA!

0

– Neizmerno je važan individualni pristup kod svakog bolesnog čoveka, što utiče ne samo na brzinu trijaže, već i na ceo tok lečenja, uz stalan prisutan rizik od grešaka pri svakom koraku, koje mogu uticati na tok bolesti i ishod – objašnjava ovaj doktor.

“Nikada ne mogu zaboraviti kada je, na samom početku epidemije, u Prijemnoj ambulanti, pacijent preminuo na našim rukama samo dva minuta nakon što ga je Hitna pomoć dovezla na Kliniku za infektivne i tropske bolesti. U takvoj situaciji shvatite da ovaj virus ipak nije smešan”.

Iscrpljen od višemesečne borbe za život svakog pacijenta, ali motivisan da i dalje, koliko god bude potrebno, sa svojim kolegama danonoćno i predano radi, dr Marko Marković sa Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS, kaže za “Blic” da mu se, nakon šest meseci borbe sa virusom korona, dani sve manje razlikuju po datumima, te da mu se čini kao da se proteklih pola godine stopilo u jedan beskrajan radni dan.

Iako mu, makar na prvi pogled, dan započinje kao svakom “običnom čoveku”, vođenje ćerke u vrtić, šetnja psa, a zatim trčanje na posao, dr Marković je, baš poput svojih brojnih kolega, sve samo ne običan. Svi oni, u belim mantilima, heroji su ove epidemije, te često u borbi za tuđe živote ne stignu ni da pomisle o svojim sopstvenim.

Smene, dežurstva…

– Kada govorimo o mom radnom danu na Klinici, dinamika se razlikuje u zavisnosti od toga da li ste raspoređeni u Prijemnoj ambulanti gde nema pauze u radu – samo nastavljate ujutru gde je stala noćna smena, ili ste na nekom od odeljenja gde zbrinjavate hospitalizovane pacijente, što podrazumeva praćenje vitalnih, laboratorijskih parametara, modifikacija terapije… Dežurstva su posebna priča, kada se sve to nastavlja preko noći. S obzirom da za nas mlađe, ili barem za većinu, ne postoji odmor duži od slobodnog dana nakon dežurstva, čini mi se da se dani sve manje razlikuju u datumima i lični utisak mi je da se proteklih šest meseci stopilo u jedan beskrajni radni dan – priča za “Blic” dr Marković.

Govoreći o smenama u doba epidemije, kaže da doktori Infektivne klinike uglavnom rade po jednu smenu, pre ili posle podne, neretko i više spojenih smena ili pak kombinaciju – rad pre podne i noću.

– Do pre nekoliko sedmica smo radili trijažu za praktično celu Srbiju. To znači svako ko ima temperaturu preko 36,9 neretko je proglašavan kao sumnjiv na kovid-19 i upućivan kod nas. To je mnogo pacijenata, dostizali smo i preko 350 za 24 sata. Što se tiče intenzivne nege, situacija je drugačija. Imate ograničen broj pacijenata, ali su svi neposredno ugroženi i zahtevaju konstantan nadzor, terapiju i negu – iskren je dr Marković.

To je, dodaje doktor, izvodljivo zahvaljujući dominantno anesteziolozima i medicinskim tehničarima kojima se smene sastoje u neprekidnom višečasovnom radu bez skidanja skafandera i ostale zaštitne opreme. Na dnevnom nivou prošli smo šest meseci i makar će biti još narednih šest ovim tempom.

Važan individualan pristup

Na pitanje šta se suštinski promenilo ukoliko bismo uporedili epidemiju u aprilu i epidemiju sada, dr Marković kaže – ništa.

– Bolest je heterogena na više nivoa. Postoji veliki broj inficiranih koji se prezentuju sa veoma raznovrsnim kliničkim slikama, od praktično asimptomatskih do neposredno vitalno ugroženih. Neizmerno je važan individualni pristup kod svakog bolesnog čoveka, što utiče ne samo na brzinu trijaže, već i na ceo tok lečenja, uz stalan prisutan rizik od grešaka pri svakom koraku, koje mogu uticati na tok bolesti i ishod – objašnjava ovaj doktor.

Espreso, Blic

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime