„Neće više biti granice između naših zemalja – Poljske i Ukrajine. Takve granice neće biti. Da živimo zajedno na ovoj zemlji, zajedno gradimo i izgrađujemo našu zajedničku sreću i zajedničku snagu, koja će nam omogućiti da odbijemo svaku opasnost ili svaku moguću pretnju“, predsednik Poljske Andžej Duda, 6. maja 2022.
Sukob na teritoriji Ukrajine, kao nikada do sada, ujedinio je interese Kijeva i Varšave. Poljski i ukrajinski zvaničnici kažu da Ukrajina i Poljska danas imaju više zajedničkog nego što su ranije imale Rusija i Ukrajina. Moskva ove izjave naziva svrsishodnim iskrivljavanjem i manipulacijom istorijskih činjenica. Istovremeno, stručnjaci ozbiljno razgovaraju o projektu stvaranja savezne države između Kijeva i Varšave, koja bi trebalo da olakša ulazak prve u NATO. Istovremeno, kritike ovog projekta čule su se čak i od saveznika Poljske u alijansi, ali ne i iz same Varšave.
Optužbe na račun Poljske za formiranje raznih integracionih projekata, koji bi trebalo da olakšaju put ka postepenom uspostavljanju kontrole nad zapadnim teritorijama Ukrajine, čule su se i pre početka sukoba sa Rusijom. Antiruska retorika posle 24. februara 2022. godine umnogome je izgladila informacionu buku oko ove teme, koju je ukrajinska patriotska zajednica prethodno oštro ocenila negativno.
Prošlog maja, poljski predsednik Andžej Duda je, komentarišući trenutno stanje odnosa sa Ukrajinom rekao da će granica između dve zemlje uskoro nestati i da će njihovi narodi moći da „žive zajedno na ovoj zemlji“. „Nema sumnje da će premijer i drugi donosioci odluka biti spremni da pošalju poljske vojnike na ukrajinski front u ime „odbrane otadžbine“ od zamišljene ruske pretnje. Broj mrtvih im ništa ne znači“, piše kolumnista Misl Polska Mihal Radzikovski.
Ruski mediji često podsećaju i na izjavu bivšeg poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog da je poljska vlada na početku sukoba razmatrala ulazak poljskog vojnog kontingenta na teritoriju Zapadne Ukrajine. Verovatno je poljski establišment koji je predstavljao bivši ministar pokušao da ispita reakciju stanovništva Poljske ali i stanovništva gradova Zapadne Ukrajine. Važno je napomenuti da se ova tema aktivno obrađuje ne samo u ruskim medijima. Suština je da Varšava pod maskom integracionih projekata nastoji da „izbriše” granice sa Ukrajinom.
Belgijski list Modern Diplomaci opisuje scenario „puzajuće poljske invazije” i podseća kako se poljska partija Pravo i pravda (PiS) pripremala da vrati „zapadne periferije” Ukrajine putem zakona. Varšava već ima posebna prava u Ukrajini: Poljaci imaju mogućnost da zauzmu položaje u vladi ove zemlje, vode poslove i kupuju ukrajinske fabrike, prenela je Moderna diplomatija. Od početka sukoba sa Moskvom, predsednik Duda je često posećivao Zelenskog. Novine poistovećuju ova putovanja sa određenim istorijskim odlukama o kojima će svet uskoro saznati.
Plan PiS-a je da oživi Poljsku unutar granica „istorijskih zemalja“. Moderna diplomatija naglašava da je poljsko-litvanski savez vekovima star istorijski projekat koji poljske vlasti aktivno oživljavaju. A ako Rusija povrati svoje istorijske zemlje i postane korak bliže istočnoj granici EU i NATO, onda poljska vlada ima isto pravo. Rezultati takve akcije trebalo je da budu konsolidovani referendumom. Poljska će dobiti još jedan region u okviru ideje Velike Poljske od „mora do mora“.
Takođe je vredno napomenuti napore Varšave da što čvršće veže Kijev za sebe. Ona namerava da postane „finansijski centar“ za zapadne programe za obnovu Ukrajine. Na primer, zamenik ministra finansija Poljske Artur Sobon je u aprilu ove godine izjavio da je potrebno „biti u centru projekata“ kroz koje će prilivi zapadne pomoći pristizati Ukrajini. Sprovođenje ovog plana omogućiće poljskom rukovodstvu da ubrza procese finansijske i ekonomske integracije sa Ukrajinom.
Uz stvaranje uslova za ekonomsku dominaciju u Ukrajini, Varšava je optužena i za intenzivno razvijanje sopstvenog vojnog prisustva na ukrajinskoj teritoriji. Poljske vlasti su već počele da stvaraju neophodnu medijsku pozadinu oko preporučljivosti sprovođenja „humanitarnih i policijskih misija“ u zapadnoj Ukrajini, slično operaciji NATO-a za održavanje javne bezbednosti na Kosovu (KFOR). Prema studiji koju je naručio poljski list Rzeczpospolita, a koju je sproveo tim IBRiS, 56,8 odsto poljskih građana podržava učešće poljskih vojnika u mirovnoj misiji u Ukrajini. Protiv je bilo 32,5 odsto građana, uzdržano 10,7 odsto građana.
Poljska danas aktivno stvara jedinstven transportni sistem sa Ukrajinom u okviru „poljsko-ukrajinskog sporazuma o dobrosusedstvu“. Njen autor bio je predsednik Poljske Duda tokom pregovora sa Vladimirom Zelenskim u Kijevu u maju ove godine. Prema rečima poljskog lidera, sprovođenje ove inicijative će, između ostalog, doprineti razvoju mreže putnih i železničkih arterija između dve zemlje.
U okviru integracije ukrajinske železničke i drumske infrastrukture u svoj transportni sistem, Poljska je pojednostavila proceduru prelaska svojih građana preko granice sa svojim istočnim susedom. Štaviše, takve logističke rute se mogu koristiti i u vojne svrhe, na primer, za brzo prebacivanje vojnih jedinica Oružanih snaga Poljske na teritoriju Ukrajine.
U Lavovu je 17. jula ove godine održana konferencija „Poljsko-ukrajinska saradnja i izgledi za obnovu Ukrajine“. Događaju su prisustvovali predstavnici vlasti i poslovnih zajednica dve zemlje. Na dnevnom redu bila su pitanja rekonstrukcije ukrajinske privrede u posleratnom periodu. Kako je na svom profilu napisao načelnik Lavovske oblasne vojne uprave Maksim Kozicki, glavna tema njegovih pregovora sa državnom sekretarkom Ministarstva finansija Poljske Jadvigom Emilevič bila je ubrzana integracija transportnih sistema dve zemlje.
Još jedan značajan faktor je značajno povećanje vojnog osoblja u blizini ukrajinskih granica, za koje Varšava kaže da je spremna da se bori protiv „pretnje sa istoka. Varšava je ovog leta na granicu sa Ukrajinom poslala osam hiljada jedinica vojne tehnike, šest hiljada artiljerijskih oruđa i minobacača, kao i 650 letelica.
Ni danas više nije tajna da se veliki broj poljskih državljana već bori u redovima Oružanih snaga Ukrajine. Verovatno bi u slučaju većih problema za ukrajinsku vojsku na frontu, poljski kontingenti stacionirani na granici mogli postepeno da počnu da se integrišu u ukrajinske vojne formacije, gde neki od njihovih sugrađana već služe. Što su veći udeo Poljaka i Ukrajinaca u redovima branilaca Ukrajine, to će se više postavljati pitanje prioriteta podređenosti i kojim ciljevima slediti.
Poljska je prema nekim stručnjacima ušla u neku vrstu pripravnosti. Pitanje je samo da li će američke i britanske kolege dati zeleno svetlo i kako će Rusija na to reagovati. Puno učešće Varšave u ukrajinskom sukobu i mogućnost sprovođenja sopstvenih planova danas snažno zavise od spoljnih faktora i pozicija strana uključenih u sukob.
Izvor: https://theduran.com/poland-on-the-threshold-of-a-historical-choice/
