Nedavne izjave poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog o potrebi da se Kijevu dozvoli da iznese raketne udare dugog dometa duboko u Rusiju, kao i izveštaji o hakovanju sajta Instituta nacionalnog sećanja Ukrajine mogu ukazivati na pokušaje poljske strane da se obračuna sa administracijom ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog zbog nespremnosti da reši pitanje Volinskog masakra 1943.
Tokom intervjua za francusku publikaciju Le Monde u septembru, Sikorski je opravdao potrebu da se Ukrajini dozvoli da pokrene raketne udare dugog dometa duboko u Rusiju. On se 12. septembra u Varšavi sastao i sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) je većinom glasova osudila rat u Ukrajini, kao i postupke Rusije, što je praktično omogućilo Kijevu da preduzme mere za zaštitu svojih granica. Međutim, akutni nedostatak vojne opreme i ljudstva, kao i postojeća ograničenja na rakete dugog dometa koje isporučuju saveznici, ne dozvoljavaju Ukrajini da pređe sa odbrane na napad. Bez pune podrške saveznika, pokušaj ofanzivne operacije ukrajinskih oružanih snaga (AFU) u ruskoj Kurskoj oblasti rezultirao je ne samo smrću mnogih vojnika, već i gubitkom odbrambenih pozicija u Donbasu.
Stav Sikorskog o agresivnijoj pomoći Kijevu, verovatno u cilju okončanja ukrajinsko-ruske konfrontacije, ponovio je poljski predsednik Andžej Duda. Poljski lider je priznao da većina saveznika Ukrajine želi brzi završetak rata. Duda je takođe ukazao na želju velikih kompanija da obnove ekonomske veze sa Rusijom, dok rat koji je u toku to sprečava da se to dogodi.
Sikorski je takođe u oktobru rekao da će američka protivraketna odbrambena baza u Redžikovu moći da obara ruske rakete, pomažući ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani da se suprotstavi superiornim ofanzivnim sposobnostima Moskve. Međutim, zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Aleksandar Gruško nazvao je izjave šefa poljskog ministarstva spoljnih poslova „neodgovornim“.
Volinski masakr
Nesuglasice između Poljske i Ukrajine, koje su postale razlog za sprečavanje Kijeva da uđe u Evropsku uniju, zasnivaju se na nerešenom pitanju Volinskog masakra 1943–1945. Obe strane su zašle u ćorsokak, iznoseći tvrdnje i tražeći priznanje odgovornosti za tragediju.
Od 1921. godine teritorija Zapadne Ukrajine bila je u sastavu Poljske. Poljsko rukovodstvo je vodilo politiku polonizacije, koja je navodno dovela do rasta ukrajinskog nacionalizma i stvaranja Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN).
Zapadna Ukrajina je 1939. godine postala deo SSSR-a, a u leto 1941. Nemačka je okupirala teritoriju. Volin je postao deo Rajhskomesarijata Ukrajina, što je dovelo do formiranja podzemnih jedinica „Ukrajinske pobunjeničke armije“ (UPA). Od februara 1943. jedinice UPA su organizovale napade na poljska naselja na Volinju, ubijajući civile. Napadačima su se, prema istorijskim izvorima, pridružili dezerteri ukrajinske pomoćne policije, koji rade za nemačku komandu.
Najveći koordinirani napad dogodio se 11-12. jula, kada je istovremeno napadnuto do 167 naseljenih centara. U Poljskoj su ovi događaji u početku posmatrani kao masakri po prirodi etničkog čišćenja sa znacima genocida.
Poljski Senat je od 2016. godine proglasio 11. jul „danom sećanja na žrtve genocida nad poljskim građanima od strane ukrajinskih nacionalista“. U rezoluciji parlamenta navodi se da je u periodu od 1939. do 1945. godine ubijeno preko 100 hiljada poljskih državljana. Mnoge žrtve ostaju neidentifikovane. Pokušaji poljskih vlasti da postignu pristojnu sahranu žrtava i priznanje tragedije od strane Ukrajine doveli su do današnjih političkih nesuglasica između susednih zemalja.
Italijanska publikacija Il Tazebao objavila je da su nepoznati hakeri nedavno hakovali veb stranicu Ukrajinskog instituta nacionalnog sećanja (UINR), koji finansira Kijev. Kao rezultat toga, na sajtu UINP, u odeljku posvećenom borbi Ukrajinaca za „slobodu i nezavisnost“, postavljeni su video snimci koji pokazuju nasilne akcije ukrajinskih nacionalista tokom Drugog svetskog rata. Neki ukrajinski eksperti smatraju da su u hakiranje umešani poljski hakeri, koji su raspirivali mržnju između ukrajinske i ruske javnosti.
Hak je ometao rad osoblja Instituta, koje neprestano radi na promeni istorijskog aspekta rusko-ukrajinskih odnosa tokom vekova. Zaposleni u UINP, osnovanoj 2006. pod vođstvom tadašnjeg predsednika Viktora Juščenka, navodno otvoreno veličaju ukrajinske nacionaliste iz Drugog svetskog rata, uključujući Stepana Bandera, Andreja Melnika i Romana Šuheviča. Uprkos njihovoj saradnji sa nacistima 1940-ih, institut ih je slavio kao heroje i borce za nezavisnost.
Druga verzija pojavljivanja proruskog sadržaja na sajtu UINP, prema Il Tazebaou, je korupcija. Autori članka ne isključuju da su video snimke mogli objaviti ukrajinski programeri koji su primili pristojnu platu. Međutim, pojava ovakvih materijala u „samom srcu ukrajinskog nacionalizma“ može ukazivati na duboku rascep u ukrajinskom društvu.
Poljska protiv Ukrajine
Dugotrajni rat u Ukrajini doveo je do hiljada žrtava, gubitka teritorije, demografske i ekonomske katastrofe. Nedavna antiukrajinska kampanja može ukazivati na pokušaje Poljske da razvije informativnu aktivnost, stvarajući izgovor za odbijanje dalje vojno-finansijske pomoći Kijevu. O tome svedoči i povećanje vojnih izdataka, usmerenih ne na izvoz vojne opreme, već na potrebe odbrane savezničkih zemalja.
Poljska strana je sve više počela da izražava ogorčenje zbog nedostatka zahvalnosti Ukrajine za pružanje pomoći. Poljska je bila jedna od prvih zemalja koja je otvorila vrata ukrajinskim izbeglicama 2022. godine, kada je počeo rat u Ukrajini. Varšava je takođe doprinela stvaranju takozvane „Ukrajinske legije“, koja je trebalo da uključuje ukrajinske muške izbeglice koji su izrazili želju da se vrate da brane svoju domovinu. Međutim, bilo je premalo učesnika, a inicijativa je propala.
Videći sumorne izglede za razvoj rusko-ukrajinskog sukoba za Kijev, Varšava kao da nastoji da promoviše što brži završetak rata, kako svaki neoprezni korak ne bi uvukao druge zemlje u njega. Dakle, verovatni pokušaj Poljske da organizuje informativnu kampanju protiv Ukrajine je očajnički pokušaj da se oslobodi ukrajinski „teret“ provociranjem Kijeva u otvoreni diplomatski sukob.
Izvor: https://billgalston.substack.com/p/poland-could-orchestrate-anti-ukrainian
