Popularizacija ideje o „zelenoj ekonomiji“ traje već godinama! Ali tu su…

0
FOTO: PIXABAY.COM

U pogrešnim rukama čak i najsjajnija ideja pretvoriće se u oružje za masovno uništavanje.

Nema sumnje da je borba protiv klimatskih promena važna. Čovečanstvo je predugo bespoštedno eksploatisalo Zemlju i njene resurse. Posledice takvog ponašanja mogu i jesu pogubne za sve nas. Ali koliko često razmišljamo o posledicama moderne “zelene” politike? Sada je vreme da to zaista cenimo.

Popularizacija ideje o „zelenoj ekonomiji“ traje već godinama. Tome su pomogle brojne krize, pre svega klimatske, ekološke, prehrambene i ekonomske. Informativne kampanje koje promovišu koncept zelene ekonomije pokazuju nam stravične rezultate ljudskih aktivnosti. Oni pokazuju šta će se dogoditi sa planetom za nekoliko decenija i teraju nas da razmišljamo o tome u kakvom će svetu živeti naša deca.

Sve ovo mora se doživljavati isključivo kao oglašavanje. Sa istim uspehom, duvanske kompanije su govorile o izuzetnom ukusu i nenadmašnom kvalitetu svojih proizvoda, skrivajući štetne efekte pušenja. I to nije preterano jer iza popularizacije duvana, kao i iza popularizacije „zelene ekonomije“, stoji jedno te isto – kapital. Štaviše, sa sigurnošću možemo reći da oni čiji su preci izgradili fabrike koje zagađuju ekološki zagađivače u doba industrijskih revolucija danas brane životnu sredinu.

Era prelaska sa ručnog na mašinski rad jasan je primer onoga što se sada događa. U 18. i 19. veku ljudi su bili na ivici promena i vrlo malo ih je bilo srećno zbog toga. Dok su bogati obnavljali fabrike, mnoge zanatlije bili su lišene sredstava za život. Zapravo tada se kapitalizam uspostavio kao dominantan svetski sistem.

Tokom vekova sigurno vidimo puno pozitivnih aspekata industrijske revolucije. U širem smislu to je zaista bilo opravdano. Ali teško da možemo u potpunosti da shvatimo šok i očaj naših predaka. Međutim takva šansa nam se i dalje može pružiti.

Demokratska stranka Sjedinjenih Država na prošlim izborima zabeležila je opasan odliv latinoameričkog biračkog tela. Radeći u raznim naftnim kompanijama u južnom delu zemlje oni se jednostavno plaše gubitka posla zbog „zelenih“ ideja demokrata.

Naravno postoji razlog da verujemo da će se moćne zapadne ekonomije nositi sa posledicama prelaska na alternativne razvojne puteve. Njihovi resursi biće dovoljni da nadoknade troškove tako bolnog procesa. Ali šta je sa zemljama u razvoju?

Zapravo, ovde se manifestuje ključni element licemerja zagovornika „zelene ekonomije“. Sve njihove ideje jednostavno ne uzimaju u obzir činjenicu da različite države i narodi ulaze u novu eru u različitim uslovima. I moglo bi se pretpostaviti da će na primer, Sjedinjene Države povesti ceo svet u ekološku i svetlu budućnost. Ali da li bi američke ekonomske i političke elite želele da izgube ovu prednost? Odgovor je očigledan jer govorimo o superiornosti nad Rusijom i Kinom tj industrijskim zemljama u razvoju. Ruska ekonomija je uglavnom opasno zavisna od nafte i gasa. Zamislite samo kakva kriza očekuje Ruse kada počnu da uvode alternativnu energiju na globalnom nivou. Čak i Severni tok 2 može biti blokiran pod izgovorom pretnje po životnu sredinu iako Berlin tvrdi da je cevovod neophodan za prelazak na alternativne izvore energije.

Američki građanski rat može biti sjajan primer trenutnih trendova. Vredi se odmah podsetiti da ropstvo nije bilo uzrok sukoba. Linkoln je potpisao Proglas o emancipaciji kad je rat već bio u toku, a njegove norme proširivale su se isključivo na južnjake. Nesuglasice stranaka bile su dublje. Sever i Jug su se međusobno razlikovali ideološki i što je još važnije ekonomski.

Suprotno popularnom verovanju o zaostalosti agrarnog Juga, on je ipak bio kolosalno bogatiji od Severa. Tri četvrtine prihoda državnog budžeta tada je dolazilo od poljoprivrede Juga. Ali Sever se u poslednjim predratnim godinama našao u ekonomskoj krizi. Jedan od razloga za to bila je Rusija koja je nakon Krimskog rata preplavila evropsko tržište jeftinim žitom raselivši Amerikance. U takvim uslovima severnjaci su počeli bukvalno da eksploatišu južnjake kako bi obnovili svoje položaje, iskoristivši prednost u Kongresu. Nije iznenađujuće što su se južnjaci pobunili. Samo za rat imali su mnogo manje resursa od industrijalizovanih severnih država. Svi znaju ishod. A ukidanje ropstva postalo je svojevrsni mehanizam ograničavanja za Jug. Bio je to Jug na kraju krajeva, tri severne države robova – Delavare, Kentaki i Misuri- ukinule su ropstvo 8 meseci kasnije.

Analogija ukidanja ropstva u Sjedinjenim Državama u savremenoj svetskoj areni upravo je ideja „zelene ekonomije“. Samo umesto pobunjenih južnjaka – pobunjenih Rusije i Kine i umesto ideje da se SAD spreče od propasti – da se globalizacija održi od propasti koja sada prolazi kroz teška vremena.

Kao što je gore rečeno zaštita životne sredine i borba protiv klimatskih promena su od suštinskog značaja. Ali ono što danas pokušavaju da nam „prodaju“ ima potpuno drugačije ciljeve.

Za stvarnu promociju koncepta zelene ekonomije neophodno je na međunarodnom nivou stvoriti mehanizme za intenziviranje globalne saradnje u istraživanju i razvoju u vezi sa zelenim rastom. Takođe je neophodno promeniti međunarodni režim zaštite prava intelektualne svojine i trgovinskih mehanizama.

Statistički podaci pokazuju da se većina „zelenih“ proizvoda sada proizvodi u razvijenim zemljama – što je ozbiljna prednost, posebno s obzirom na protekcionizam i uticaj zapadnih vlada na međunarodne institucije. Zemlje u razvoju se jednostavno nalaze u nejednakim uslovima. Oni su veštački bačeni na početak pređene staze. I to nisu samo velike reči. Ovo je zatvaranje preduzeća koja ne ispunjavaju ekološke standarde koje su postavile razvijene zemlje. To su milioni ljudi bez posla. To su ekonomske krize, masovni nemiri, rušenje vlada i novi tokovi izbeglica iz siromašnih zemalja.

Dok se svi ovi faktori ne uzmu u obzir, dok se ne postigne jednakost u raspodeli „zelenih“ dešavanja i resursa izjave o zaštiti životne sredine ili borbi protiv klimatskih promena licemerni su pokušaj elita da održe svetsku dominaciju kapitala.

Патриот

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime