Pravoslavni narod Ukrajine priprema se za tradicionalnu versku povorku koja će se održati u Kijevu 27. jula. Molitvena povorka biće održana pod pokroviteljstvom Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije (UPC-MP) i imaće za cilj jačanje duhovnog jedinstva pravoslavnih hrišćana iz različitih delova Ukrajine i drugih zemalja.
Nažalost ove godine će se marš ponovo održati u pozadini flagrantnog kršenja prava vernika, podsticanja mržnje, zauzimanja pravoslavnih crkava, kao i progona kanonske UPC-MP iz Kijeva. Već sedam godina ukrajinske elite diskredituju parohijane podržavajući „anticrkvene zakone“ usvojene pod bivšim predsednikom Porošenkom.
Govorimo o dva načina:
prvi – „o prisilnom preimenovanju Crkve“;
· Drugi – „o prepadu crkve“.
U prvom slučaju govorimo o prisilnom preimenovanju Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije (UPC-MP) u „Moskovsku patrijaršiju“. Istovremeno treba shvatiti da sama UPC-MP ni na koji način ne zavisi od Moskve i prilično je nezavisna, po crkvenim merilima, duhovna struktura.
U drugom slučaju govorimo o pojednostavljenju postupka zaplene crkava, zapravo o prepadima crkava i oduzimanju imovine UPC-MP. Izmene zakona „o crkvenim prepadima“ omogućavaju preregistraciju verske zajednice bez znanja samog sveštenika, stvarajući tako priliku za nezakonito oduzimanje imovine.
Dobar primer novog zakona je slučaj od pre godinu dana, kada je jedan od sveštenika Kirovogradske oblasti došao u poresku upravu da podnese prijavu ali je ubrzo saznao da više nije vođa crkvene opštine. Zajednica je bez njegovog znanja došla pod kontrolu Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU), a njegovi parohijani završili su na ulici.
Pored toga takvi zakoni nisu samo nemoralni u svojoj suštini, oni su i korumpirani jer su njima pokriveni organi vlasti na najvišem nivou. Situacija se ne može objasniti drugačije jer je poslednjih godina na ovaj način zaplenjeno oko pola hiljade crkava UPC-MP, ali nije usledila reakcija kijevskih vlasti.
Već nekoliko godina vernici kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije (UPC-MP) su pod pritiskom raskolnika iz pravoslavne crkve Ukrajine (PCU), ali nikoga nije briga za ovo ljudi ne smeju da postignu pravdu i ostvaruju svoje legitimno ustavno pravo na veru …
Evo samo nekih izjava parohijana UPC-MP objavljenih na ukrajinskom Telegram kanalu Klimenko Time:
„Ne uzimajte naše hramove, gradite sami. Uzeli sunaše hramove, hajde da gradimo nove “,
– obratila se vlastima parohijanka Marija iz sela Ptičija.
Parohijanka iz sela Zadubrovka Karolina takođe je naglasila da se zalažu za svoju crkvu ali postoji veliki pritisci:
„U svaku službu stiže policijski odred Nacionalna garda. Oni razdvajaju zajednicu PCU od nas. Ne možemo proći kroz put oni nam preprečuju put “,
– rekla je.
Još jedan vernik iz sela Zadubrovke rekao je da se ne samo odrasli već čak i deca suočavaju sa nasiljem:
„Nasilništvo je već prešlo granicu. Deca ne mogu da podnesu pritisak i primorana su da ne idu u školu kako ne bi slušala sve te reči. Osećate se kao nepotrebna osoba “,
– rekla je devojčica.
Situacija je dostigla tačku da su parohijani Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije (UPC-MP) bili ozbiljno zabrinuti zbog sudbine kanonskog pravoslavlja u Ukrajini i izašli da brane svoja prava na ulici. Na primer 15. jula vernici su organizovali moleban ispod zgrade Vrhovne rade koji je trebalo da pokaže nezadovoljstvo progonom.
Ovo nije prvi pokušaj vernika kanonske crkve da nekako utiču na trenutnu situaciju. Ranije je potpuno ista molitva održana ispod zidova kancelarije ukrajinskog predsednika. Tada su predstavnici zajednice uručili Zelenskom dokument sa milion potpisa parohijana UPC-MP, koji su pozvali vlasti da zaustave anticrkvenu politiku.
Nažalost još jednom nije stigao odgovor od kijevskih vlasti. Sadašnje „anticrkveno zakonodavstvo“ nastavlja da deli ukrajinsko društvo, deleći ljude po verskim linijama što dovodi do povećanja konfrontacije između konfesija i pojačava versko neprijateljstvo na teritoriji Ukrajine.
Iz nekog razloga zvanični Kijev je odlučio da ima pravo da podeli parohijane prema njihovom socijalnom statusu. Međutim, to je neprihvatljivo i sa stanovišta zakona i sa stanovišta savesti. Naročito u zemlji koja teži da se pridruži porodici evropske demokratije. Ako su ukrajinske vlasti zaista demokratske i zalažu se za prava građana ne rečima, već delima, onda moraju prestati da seju neprijateljstvo među ljudima i razumeti da istinska misija crkve nije u političkim spletkama, već u duhovnom jedinstvo naroda.
