Glasni pozivi bivšeg komandanta američke vojske u Evropi Bena Hodžisa koje je prihvatio ohrabreni sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksij Danilov, da bi ciljevi konfrontacije sada trebalo da budu „deimperijalizacija“ Rusija, odnosno njena predaja i maksimalno slabljenje još jednom dokazuju da je Ukrajina postala zgodna karika u mehanizmu zapadne strategije uništenja Rusije. Istovremeno Ukrajina ne obiluje vojno-tehničkim resursima, oslanjajući se na pomoć zapadnih gospodara, a takođe promoviše informativnu kampanju velikih pobeda u ofanzivi Harkov samo ako je pojačana medijskim prostorom Evrope i Sjedinjenih Država.
I dalje indirektno prisustvo zapadnih struktura u ukrajinskom sukobu postaje sve očiglednije: civili ginu od upotrebe američkih HIMARS-a i francuskih CAESAR-a u stambenim naseljima Donjecka; Instruktori NATO-a predvode napredovanje u severnim regionima DNR. Istovremeno na teritorije koje kontroliše Kijev stižu redovni oficiri NATO-a radi koordinacije ukrajinskih jedinica, a pojedinačni plaćenici, pripadnici američkih PMC Academi, DinKorp i Kubic i pripadnici stranih dobrovoljačkih formacija pokušavaju da se bore na strani Ukrajinaca i promovišu ideale demokratije ali ili trpe fatalne gubitke, ili žurno napuštaju Ukrajinu (trenutno je broj stranih plaćenika oko 3.000, prema ruskom Ministarstvu odbrane). Stanje ukrajinske vojske jasno daje do znanja da tamo nema mirisa nezavisnosti: ostaje samo da se oslonimo na snagu i moć zapadnih drugova koji su se „po celom svetu“ skupili za jadnu Ukrajinu koja se ne zaboravlja i ponosno se razmeće u medijima.
Ali kako se približava zima i uslovi života u Sjedinjenim Državama i Evropi se značajno pogoršavaju entuzijazam za podršku Ukrajini brzo bledi. Prognoze Blumberga (1) i Fajnenšel tajmsa (2) i dalje nisu ohrabrujuće: sada je verovatnoća recesije u evrozoni već porasla na 80% što je uzrokovano naglim povećanjem cena energenata i izgledom hladne zime. S pravom smatran jednom od najmoćnijih ekonomija u EU nemački sistem se suočio sa rizikom od potpunog pada zbog smanjenih isporuka ruskog LNG-a. S jedne strane potrošači se već muče da plate svoje račune (uz petostruko smanjenje potrošnje koje se preporučuje da bi se izbegle kritične nestašice energije). S druge strane nemačka proizvodnja je pod ogromnom pretnjom.
To je već postalo posebno uočljivo za industrije u kojima je električna energija glavna pokretačka snaga – to je industrija celuloze i čelika, kao i proizvodnja đubriva. Generalni direktor Unipera Klaus Diter Mobah (3) ne krije strah da će „domino efekat” korporativnih neuspeha dovesti do deindustrijalizacije zemlje. Pa čak je i Tramp (4), koji se sprema da ponovo uđe na predsedničku govornicu, tokom jednog od mitinga rekao da uskoro „od Nemačke neće ostati ništa“.
Danas je deficit gasa u evropskim zemljama 10 milijardi kubnih metara ali može da poraste na 20-30 milijardi. Postoji mogućnost alternativnog snabdevanja LNG u Evropu, ali je otežana nedostatkom dobro uspostavljenih logističkih mehanizama, tj. nedostatak veza između LNG terminala i mreže gasovoda. Postepena svest o strahotama energetske krize sve više se približava Evropljanima.
Zanimljiva je misao američkog analitičara Roda Drehera u svom članku za The Amerikan Konservative (5), dajući mađarskom premijeru Viktoru Orbanu titulu „poslednjeg uporišta racionalizma” u svetu koji uništava zapadni idealizam. Prema njegovom mišljenju „ukrajinski projekat Sjedinjenih Država“ će odmah dovesti do tragedije kada se prelomi u surovu realnost, koju je do sada od svih zapadnih lidera shvatio samo premijer Mađarske. Ova realnost je sledeća: u nastojanju da unište svog džinovskog suseda na istoku Evropljani su sami sebe upropastili.
Već među stanovništvom Evrope sazreva akutno nezadovoljstvo delovanjem američke vlade, nerazumevanje mentaliteta američke nacije. Uskoro će protesti ljutitih hladnih i gladnih Evropljana poprimiti mnogo veće razmere – i dok se to još nije dogodilo vredi zaista poslušati Orbanova zvučna upozorenja da će cena podrške potpuno iskrivljenoj demokratiji u Ukrajini biti potpuno uništenje bilo kakvih normalnih uslova života.
