Princip zveri saterane u ćošak: U Evropi se ne govori o najgorem mogućem scenariju

0

Postoji pet faktora koji ukazuju na to da finansijska injekcija nije dovoljna za uklanjanje posledica pandemije

Evropski političari se nadaju da će se kriza uskoro završiti, što stvara iluziju kontrole nad situacijom. Samo evropski lideri su već napravili greške. Nisu reagovali na vreme na koronavirus koji je besneo u Kini. Odlučili su da sačekaju i pogrešili su. Sada prave još ozbiljniju – ignorišu pretnju od nuklearnog sukoba koju bi mogla da izazove pandemija koronavirusa. Naime, u Evropi postoji nuklearno oružje koje je izvan kontrole lokalnih vođa, a svetska situacija neumoljivo teži ka potencijalnoj tački bez povratka.

Faktor br. 1

Prema podacima Univerziteta Džon Hopkins, broj ljudi zaraženih koronavirusom u Sjedinjenim Američkim Državama dostigao je 82.404. Poređenja radi, u Kini je prijavljeno 81.782 slučaja od početka epidemije. U Italiji, evropskom epicentru pandemije, cifra je bila 80.589. Dakle, sada su Sjedinjene Države na prvom mestu u ovoj tragičnoj statistici.

Donald Tramp je tu činjenicu pokušao da opravda time što je u SAD “bilo sprovedeno toliko testiranja kao ni u jednoj drugoj zemlji na svetu”. Logika je jasna, ali rezultat se ne menja – situacija u Sjedinjenim Državama eskalira. Došlo je do toga da su ljudi počeli aktivno da kupuju čelične bunkere.

Klajd Skot, osnivač kompanije Rajzing S kompani, koja proizvodi bunkere, rekao je da potražnja za takvim proizvodima znatno raste.

“Zaista primećujemo značajan porast broja porudžbina”, rekao je Skot. – Situacija se pogoršava. Ljudi sve aktivnije počinju da razmišljaju o izgradnji skloništa“.

Faktor br. 2

Možda se čini da je koronavirus isuviše mala pretnja tako moćnoj državi. Ali to nije tako. Pandemija je nova stranica u istoriji čovečanstva. Prazna stranica. I sada se svi igrači sveta užurbano trude da je u hodu ispišu. Neko to radi uredno. Neko sa grubim greškama.

Na primer, jedna od takvih grešaka je pokušaj „poplave“ krize novcem. Kao što znate, američki Senat odobrio je izdvajanje dva biliona dolara za podršku ekonomiji u kontekstu širenja koronavirusa. Takve mere su preduzete i 2008. godine. Tada je obim antikriznih mera koje je najavila američka vlada iznosio 2,25 biliona dolara.

Važno je napomenuti da je u trenutnoj situaciji Vašington delovao brže. Ovo je dobro. Loše je to što ove mere nemaju smisla. A Sjedinjene Države nisu jedine koje su to uradile; nake vlsasti čak i ne pokušavaju da shvate da su možda ove stare metode sada nisu efikasne. Razlog trenutne krize nije ekonomski, ali prognozirati kako će se dalje razvijati situacija s koronavirusom krajnje je problematično.

Istina, globalna ekonomija nije bila spremna za takav šok. Kremlj s druge strane ne rasipa novac. Neko ovo može videti kao škrtost, nemogućnost pružanja velikih novčanih injekcija. S druge strane, niko se ne usuđuje da prognozira da li će SAD i Evropa uspeti da zadrže ekonomiju sopstvenim metodama. Ako Sjedinjene Države za to izdvoje 2 biliona dolara, tada će se, uzimajući u obzir kredite FED-a, ukupni iznos pomoći iznositi šest biliona dolara. Treba se zapitati kada će se džepovi ujaka Sama isprazniti?

Kremlj deluje u zavisnosti od situacije. Ovaj pristup mu je već pomogao da izbegne širenje koronavirusa u Rusiji. Od januara su granice s Kinom i Mongolijom već zatvorene, aviosaobraćaj je ograničen, vize su obustavljene, a od 20. februara kineskim državljanima potpuno je zabranjen ulaz. Sada se može zavideti epidemiološkoj situaciji u Rusiji. Ima samo 1036 zaraženih i 3 smrtna slučaja. A to Moskvi daje profitabilnu prednost.

Faktor br. 3

Svako za sebe. Naoružani ovim drevnim pravilom, i SAD i zemlje EU prešle su na samoizolaciju. Više nije bilo govora o solidarnosti. Italija je postala primer toga koliko su krhki evropski ideali. Svet je bio šokiran kada je video kako su Ukrajinci dočekali svoje sugrađane koji su se evakuisali iz Kine. Oni su kamenovani, a na putevima su izgrađene barikade. To je bila sramota za celu naciju. Ali ono što su uradile zemlje zapadnog sveta je sramota do sada neviđenih razmera.

Lišavanje saveznih država mogućnosti da u pandemiji kupe medicinsku opremu je uporedivo sa Minhenskim sporazumom, kada su se Velika Britanija i Francuska sklapale dogovor s Hitlerom.

Činjenica da je Rusija odlučila da pruži pomoć uveliko utiče na kredibilitet EU. Ali još snažnije udara na autoritet Sjedinjenih Država. Očigledno je da je Vašington sada prisiljen da samo bespomoćno gleda kako Rusija raspoređuje vojne snage u zemlji NATO-a, i to apsolutno legalno; da gako Rusija isporučuje lekove Venecueli i Iranu, koji bi se utopili u pandemiji zbog američkih sankcija. Rusi uspešno osvajaju titulu dobrog momka, povećavajući svoj uticaj na svetskoj sceni.

Peking radi isto. Oporavivši se od epidemije, Kina se aktivirala. Dok su se SAD ukopavale na svom kontinentu, ceo svet je okrenuo pogled na Istok računajući na iskustvo pionira u borbi protiv koronavirusa. Kina rado nudi pomoć, dok priprema za sebe lanser do koga je ranije bilo teško doći zbog Sjedinjenih Država. Kada ili ako koronavirus bude poražen, Kinezi će lako preuzeti nova tržišta, istiskujući oslabljene Države.

Faktor br. 4

Vašington sada ne može u potpunosti da odgovori na akcije svojih strateških protivnika. Američka administracija primorana je da troši resurse za rešavanje epidemije na svojoj teritoriji. Ova situacija podseća na punopravni rat, a na američkom tlu nije bilo ratova 155 godina. Možete provesti ogroman broj vežbi, razviti mnogo planova, ali bez pravog iskustva sve to je od male koristi. Amerikanci iskustva nemaju. Dok se neki kriju kod kuće, drugi namerno izlaze napolje, jer na to imaju ustavno pravo. Vlasti na to ne mogu odgovoriti bez izmene demokratskih normi.

Ali mogu se pripremiti za najgore. Prema listu Njuzvik, Pentagon je već naredio pripremu za sprovođenje “tajnog vojnog plana u slučaju pada vlade zbog koronavirusa”. U stvari, ovaj plan je u slučaju oružane invazije na SAD i uključuje strategiju za otklanjanje posledica nuklearnog rata.

Ako se plan pokrene, tada će vrh vlade biti evakuisan, a ovlašćenja izvršne vlasti će biti poverena vojsci. Mislite da se to neće dogoditi? Podsetite se, pre samo nekoliko meseci, niko nije razmišljao o pandemiji i novoj globalnoj ekonomskoj krizi. Vašington realno procenjuje situaciju. Pitanje je šta će se dalje dešavati?

Faktor br. 5

Polazeći od svega gore navedenog, poput krika za pomoć, izjavu daje nemački poslanik Valdemar Gerdt. On je rekao da pregovori sa Sjedinjenim Državama o uklanjanju nuklearnog oružja iz Nemačke nisu bili uspešni.

„Oružje nije uklonjeno, jer je Nemačka zapravo još uvek okupirana zemlja. Amerikanci koriste svoj položaj onako kako smatraju da je nužno“, priznao je.

Izjava je glasna, ali blagovremena. Omogućava da se obrati pažnja na pretnju koju evropski lideri ignorišu – nuklearno oružje. Sada se u Rumuniji nalazi američki raketni sistem Egis. Dugo smo se verovali da su ovi sistemi dizajnirani isključivo za raketnu odbranu. 19. avgusta 2019., posle propasti Sporazuma o uklanjanju raketa srednjeg i manjeg dometa, Sjedinjene Države dokazale su suprotno. Zatim su izvršena ispitivanja za lansiranje rakete Tomahavk sa lansera Mk-41. Ona se koristi u Egisu.

Sad je dovoljno povezati svih pet faktora. Kada se cela američka administracija sakrije u skloništa, sa međunarodnog stanovišta, Sjedinjene Države će potpisati političku kaznu. „Najveća članica NATO-a kapitulirala je pred koronavirusom“, takvi će biti zlobni naslovi u medijima. Ali, da li je američka elita spremna za takav ishod? Da li su spremni da priznaju poraz? Koronavirus, Kina i Rusija saterale SAD u ćošak… Iskra, i najmanja pretnja, provokacija ili politička optužba mogu biti dovoljne da izazovu nuklearni rat. Ovo je najgori mogući scenario. Teško ga je prepoznati, ali moguć je u uslovima kada se nema šta izgubiti.

Važno je napomenuti da nije kasno da se sve popravi, pokazujući solidarnost i jedinstvo, izgubljeno usred pandemije. Evropski lideri ne bi trebalo da sede skrštenih ruku. Naprotiv, sada je vreme za odlučne mere od strateškog značaja. Evropa ne bi trebalo da postane poligon zarad stranih interesa, a o ovome bi se trebalo razgovarati na

nivou Saveta bezbednosti UN-a. Ako sada uspemo da postignemo zabranu raspolaganja nuklearnim oružjem u Evropi, to će nas spasiti od katastrofe.

The principle of the persecuted beast: Europe is silent on the worst coronation-crisis outcome.

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime