Priština će zbog ambasade u Jerusalimu primiti gnev celog muslimanskog sveta, evo šta to znači za srpske manjiine

0

Uzajamno priznavanje Izraela i “Kosova”, inače, deo je Vašingtonskog sporazuma iz septembra 2020. godine.

Sa južnom srpskom pokrajinom, koja se predstavlja kao “država” Izrael je u ponedeljak, putem “onlajn” ceremonije uspostavio diplomatske odnose. Sledeći korak koji se najavljuje je da će vlasti u Prištini za nekoliko nedelja otvoriti ambasadu u Jerusalimu, kao treći u svetu, posle Amerike i Gvatemale.

Iz ugla Izraela, to će biti prva “zemlja sa muslimanskom većinom” koja je povukla ovaj potez, što je njima naročito važno, zbog spora sa Palestinom.

Iako su od samoproglašenja Kosova za državu 2008. iz Izraela više puta stizale poruke da ga oni neće priznati, makar dok to ne učine i sve države iz Evropske unije, Izraelci su popustili pod pritiskom SAD. Najglasniji u tim zahtevima, kako prenose diplomatski izvori “Novosti”, bio je Metju Palmer, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara zadužen za evropska i evroazijska pitanja. On je, preko svojih kanala žestoko lobirao da Tel Aviv uspostavi diplomatske veze sa Prištinom.

Izraelci će, prema obaveštenim izvorima, međutim, pokušavati da diplomatske odnose uspostave što tiše i neće žuriti da pošalju svog predstavnika koji će službovati u kancelariji u Prištini. S druge strane, Albanci će na sva zvona ovo predstaviti kao svoju veliku pobedu, što će dobro poslužiti aktuelnoj vlasti u Prištini u predizbornoj kampanji.

Uzajamno priznavanje Izraela i “Kosova”, inače, deo je Vašingtonskog sporazuma iz septembra 2020. godine, koji je potpisao odlazeći premijer privremenih institucija Avdulah Hoti u prisustvu tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Sve ovo, međutim, ne mora nužno da bude štetno po srpske nacionalne interese, jer će, otvarajući ambasadu u Jerusalimu, Priština izazvati gorčinu kod Irana i velikog broja arapskih država, koje bi mogle da se ustreme protiv tzv. Kosova, pa da ono više ne dobije nijedno priznavanje “državnosti” iz kruga muslimanskih zemalja.

Ipak, cela situacija mogla bi da otvori put ka tenzijama između Srbije i SAD. Jer, Beograd će, kako saznajemo, zahtevati da se ispuni sve iz takozvanog albanskog dela Vašingtonskog sporazuma – od toga da Kosmet mora da uđe u “mali šengen”, pa nadalje. A, upravo je “mali šengen” kost u grlu Prištine i najverovatnije ga neće prihvatiti, jer u tom slučaju Srbi sa KiM ne bi imali potrebu da uzimaju lične karte i pasoše lažne države, već bi im za putovanja preko administrativne linije bila dovoljna srpska dokumenta. Vašingtonskim sporazumom je srpska strana pristala da premesti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, ali kako je naknadno objašnjeno, sve će zavisti od toga kako će se Izrael ponašati po pitanju KiM.

VUČIĆ: OVO SMO OČEKIVALI

TO je očekivano, već šest meseci. Mi smo se borili i nadali smo se i zato nismo hteli to da potpišemo u zajedničkom sporazumu u Vašingtonu – prokomentarisao je predsednik Aleksandar Vučić uspostavljanje dilomatskih odnosa između tzv. Kosova i Izreala.

On je rekao da je Izrael, naravno, naklonjen Amerikancima i dodao da za nas postoje druge opcije.

– Ja nosim srpski grb i zastavu u srcu, a sve druge poštujem – istakao je Vučić, odgovarajući na kritike da se pozivanjem ljudi da izađu na izbore na KiM daje legitimitet lažnoj državi Kosovo.

ALO, NOVOSTI

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime