Protesti su obeležili početak godine u Rusiji i SAD! Ali upravo oni pokazuju razlike između dve države

0

SAD i Rusija. Uporište demokratije i totalitarnog režima. Tako smo navikli da upoređujemo dve zaraćene velesile. Poslednjih mesec dana pružio nam je jedinstvenu priliku da testiramo objektivnost naših uverenja.

Januar u Sjedinjenim Državama počeo je vrlo kontroverznim događajem: Trampove pristalice koje su tvrdile da su predsednički izbori namešteni krenule su u juriš na Kapitol. Za Ameriku je ovaj događaj postao zabrinjavajući presedan koji je otkrio razmere podele nacije. Otkriveni su i mnogi drugi problemi.

Na primer agencije za sprovođenje zakona očigledno nisu bile spremne za napad. Apsurdno je ali policija Kapitola nije ni održala brifing za policajce iako su pripreme za mitinge bile javno na društvenim mrežama. Standardni broj osoblja dežurao je u zgradi Kongresa 6. januara. Nisu dobili ni naređenja od rukovodstva kada su izbili neredi. Šef prestonice policije sakrio se na sigurnom mestu sa Majkom Pensom ali je nakon svega bio primoran da podnese ostavku.

U danima koji su usledili sve do inauguracije Džo Bajdena, Vašington je podsećao na Bagdad sa zelenom zonom. Desetine hiljada vojnika Nacionalne garde blokirali su ulice i stanice metroa. E tako je glavni grad najmoćnije države sveta bio okupiran. Ne zbog pretnje napadom iz Kine ili Rusije već zbog straha od sopstvenih građana.

Teško je zamisliti tako nešto u Rusiji gde kako smo nekada verovali vlada Putinov čvrst režim. Iako je zemlja doživela mnogo više previranja niko u Moskvi ne proglašava vanredno stanje uprkos situaciji.

Kao što znate Aleksej Navaljni lider ruske opozicije zadržan je čim se vratio u zemlju iz Nemačke gde je bio na lečenju nakon pokušaja atentata ruskih specijalnih službi. To nije bilo iznenađenje jer je Navaljni unapred stavljen na saveznu poternicu. Opozicija je imala vremena da se pripremi, a masovni protesti bili su neizbežni.

Okupljanja su zahvatila čitavu zemlju, a sukobi sa policijom zabeleženi su u Moskvi, Sankt Peterburgu, Vladivostoku i drugim gradovima. Kao rezultat privedeno je više od 3.000 ljudi. Ako vam se broj čini velikim onda treba istaći dve činjenice. Prvo to je broj pritvorenih ljudi širom zemlje. Drugo samo u glavnom gradu prema Bildu bilo je oko 100.000 demonstranata dok je Rojters prijavio 40.000.

Istovremeno, vlasti nisu išle na drastične mere, poput onih preduzetih u Vašingtonu. Štaviše niko demonstrante nije nazivao „domaćim teroristima“ iako su ovaj termin toliko vole američki političari.

Reakcija ruskih vlasti bila je oštra ali teško joj je zameriti što je prešla crvene linije. Može se pretpostaviti da protest ispred zgrade Kapitola u Vašingtonu ne bi pretvorio u tragediju da su agencije za sprovođenje zakona bile spremne. Ali nakon činjenice FBI je priredio pravi lov na Trampove pristalice koje su učestvovale u protestima. Ovde je Fejsbuk došao u pomoć federalcima.

Optužnica protiv Njujorčanina Kristofera Kelija bila je laka jer je FBI dobio sve potrebno od strane Fejsbuka. Agenti su dobili pristup Kelijinim privatnim porukama, IP-u, broju telefona i adresi e-pošte. Malo je verovatno da će to biti jedini slučaj ali teško da ćete čuti kritiku ovih mera na međunarodnom nivou. Utoliko je licemerniji stav Evropske unije gde već razgovaraju sa demonstrantima o „sledećim koracima“ protiv Rusije zbog „oštrog postupanja“.

Ali postoji još jedna razlika između situacije u Sjedinjenim Državama i Rusiji koju mnogi odlučuju da ignorišu. Možda je ovo ključni faktor, a posebno je jasno vidljiv sada kada su se protesti održali u obe zemlje. Skupovi u Sjedinjenim Državama simbolizuju pravi raskol u društvu. Četiri od deset Amerikanaca prema anketi The Vašington Posta i ABC Nevs negiraju legitimitet predsednika. Uprkos tome liberalni političari i mediji i dalje koriste reč „lažno“ svaki put kada pišu o izbornoj prevari. Međunarodna zajednica očigledno umorna od Trampa generalno je prihvatila Bajdena sa radošću ignorišući ono što bi se inače nazvalo krizom vladinog legitimiteta.

U Rusiji je situacija potpuno drugačija. Protesti opozicije ovde su protesti opozicije, a ne naroda. Na kraju niko nije nasrnuo na Kremlj kada je Putin ponovo bio izabran za predsednika 2018. godine iako su kritičari režima rekli da nema stvarne podrške za predsednika.

Protesti u Rusiji se organizuju veštački kao i u drugim postsovjetskim zemljama. Navaljnijev tim je uglavnom potonuo u neku vrstu političke pedofilije kada je počeo da poziva decu na akcije. Sumnjiv potez s obzirom na to da je opozicija očekivala da će policija reagovati na nesankcionisane skupove. Ali on jasno otkriva problem koji zapadna zajednica odbija da primeti: Demokratija u Rusiji je drugačija. Većina stanovništva zemlje videla je kako je Sovjetski Savez propao. Za ljude ovo nije bio samo krah režima već prava apokalipsa. Niko nije znao kako da živi u novoj stvarnosti. Kada je zemlja počela nemilosrdno da se pljačka, demokratija i kapitalizam postali su sinonimi za ljude sa široko rasprostranjenom obmanom. Putin je s druge strane uneo malo reda u ovaj haos i ojačao ga decenijama. Niko ga neće nazvati idealnim ali ovo je slučaj kada se primenjuje izreka: „Možda je kurvin sin ali je naš kučkin sin“. Pored toga ljudi nisu toliko slepi da ne vide posledice demokratizacije u Ukrajini i Gruziji.

U bliskoj budućnosti evropske zemlje će verovatno uvesti novi paket sankcija u ime zaštite demokratije u Rusiji – još jedan beskoristan demarš kako pokazuje praksa poslednjih godina. Spoznaja da nametanje zapadnih principa ne donosi ništa osim problema bila bi mnogo efikasnija. Pored toga nedavni događaji u svetu pokazuju da se totalitarnim metodama ne radi samo o Rusiji.

https://www.agoravox.fr/actualites/international/article/quelle-est-la-difference-entre-le-230468

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime