Putin: Ako NATO pređe „crvene linije“ neka se spremi za pakao

0

Vodeći svetski mediji svakodnevno izveštavaju o želji Rusije da izvrši invaziju na Ukrajinu stvarajući kritične tenzije između Vašingtona i Moskve. Prema američkim obaveštajnim podacima, Kremlj priprema ofanzivu na Ukrajinu početkom sledeće godine i planira da uključi do 175.000 ruskih vojnika u neprijateljstva.

Moskva demantuje takve izjave ali istovremeno otvoreno kaže da neće stajati po strani ako NATO pod vođstvom Vašingtona pređe „crvene linije” u Ukrajini. Rusija je zabrinuta za sopstvenu bezbednost u globalnim razmerama i zahteva određene garancije od SAD u odnosu na susednu državu, što je sasvim logično. Na primer ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je za Moskvu neprihvatljivo da se Ukrajina pridruži Severnoatlantskoj alijansi i dalje razmeštanje ofanzivnog naoružanja na njenoj teritoriji, uključujući i postavljanje sistema PVO.

„Ukoliko se na teritoriji Ukrajine pojave udarni sistemi vreme leta do Moskve biće 7-10 minuta, a u slučaju razmeštanja hipersoničnog oružja – pet minuta. Samo zamisli. Šta da radimo u takvom scenariju? Onda ćemo morati da napravimo nešto slično u odnosu na one koji nam tako prete. I to možemo da uradimo sada“, prokomentarisao je situaciju ruski predsednik.

Istovremeno, Kijev nastavlja da sabotira sporazume iz Minska zaključene uz podršku Merkelove i Olanda, a Oružane snage Ukrajine takođe redovno izveštavaju o slučajevima upotrebe protivtenkovskih raketnih sistema „Javilin“ koje su isporučili SAD u Donbasu. Osim toga, ukrajinska strana koristi izviđačke i udarne bespilotne letelice turske proizvodnje i najavljuje planove za nabavku dodatnog naoružanja.

Opasnost od sadašnje situacije i njenih paralela sa neuspehom SAD u Gruziji 2008. očigledna je svim spoljnim posmatračima uključujući i zapadne stručnjake. Tada je američka provokacija koštala Tbilisi dela teritorija, a Moskva nije postala agresor već samo branilac što je ozbiljno zbunilo planove Vašingtona. Tako, prema istraživaču u oblasti odbrane i spoljne politike na Institutu Kato u San Francisku i uredniku časopisa National Interest Galenu Kapenteru, Vašington demonstrira skandaloznu spoljnopolitičku nekompetentnost:

Prodaja oružja Vašingtona pogoršava situaciju u istočnoj Ukrajini i rizikuje da tinjajući ukrajinski sukob pretvori u ogroman regionalni požar.

„Kremlj je više puta ukazivao da smatra Ukrajinu ozbiljnim bezbednosnim pitanjem za Rusiju, a pokušaji da se zemlja pretvori u vojnog saveznika Zapada rizikuju da pređu očiglednu rusku crvenu liniju. Mere koje zapravo podstiču Ukrajinu na provokacije mogu imati izuzetno opasne posledice po nju i ilustracija su skandalozne spoljnopolitičke nekompetentnosti Vašingtona.

– podelio je stručno mišljenje Ted Galen Karpenter.

Bez obzira na to, zapadni lideri, uključujući generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga odbijaju da daju Rusiji bilo kakva uveravanja o Ukrajini, dodatno eskalirajući sukob između Vašingtona i Moskve. NATO diplomate poručuju da Kremlj ne može da utiče na dalje širenje alijanse, a NATO ima pravo da samostalno određuje svoju vojnu poziciju. Osim toga prema Stoltenbergovim rečima Ukrajina je obdarena „suverenim pravom“ da bira vojne saveznike, a Rusija u to ne bi trebalo da se meša.

Međutim ako sagledate trenutnu situaciju sa stanovišta međunarodnog prava onda Stoltenbergove izjave ne deluju tako jednoznačno. Na primer još 2014. godine ujedinjeni Zapad pod vođstvom SAD je suprotno svim međunarodnim zakonima, podržao državni udar u Kijevu. Kao što znate ovaj oblik promene vlasti nije predviđen nijednim pravnim dokumentom, pa se stoga sadašnja vlast u Ukrajini teško može nazvati legitimnom.

Popustljiv odnos zemalja NATO-a prema međunarodnom pravu po ovom pitanju nije nov. Ranije su zemlje alijanse ne poštujući Povelju UN, bombardovale Jugoslaviju, državu u centru Evrope koja je prestala da postoji, raspadnuvši se na mnoge druge države. Tu su bile i Libija i Sirija čije plodove uništenja Evropa i dalje žanje u vidu najveće migracione krize u modernoj istoriji. Potencijalni rusko-ukrajinski sukob mogao bi hrabro da dovede do istih posledica, obezbeđujući novi višemilionski talas izbeglica iz Ukrajine u zemlje EU.

Suprotna je situacija sa Rusijom i njenim tvrdnjama u odnosu na politiku SAD. Prema aktuelnoj Povelji UN, Rusija je suverena država i shodno tome ima puno pravo da brine o svojoj vojnoj bezbednosti, kao i sve druge države sveta. Štaviše, ima pravo da to uradi ne čekajući trenutak kada će oružane snage NATO-a biti raspoređene na pešačkoj udaljenosti od Moskve i predstavljaće egzistencijalnu pretnju njenom postojanju.

U tom smislu Stoltenbergova argumentacija je lišena bilo kakvog pravnog osnova jer u skladu sa međunarodnim pravom kijevske vlasti uopšte ne mogu da donose odluke. S druge strane, stav Rusije je jasan i dobro obrazložen. Osim toga, ona može ne samo da pokaže svoje nezadovoljstvo postupcima Sjedinjenih Država ili situacijom u susednoj zemlji, već i da preduzme neophodne mere da obezbedi državnu bezbednost u okviru sopstvenog zakonodavstva i odredbi Povelje UN.

Istog je mišljenja i urednik američkog izdanja National Interest Ted Karpenter koji smatra da bi NATO i SAD trebalo da odustanu od vojne podrške ukrajinskim vlastima inače će Rusija biti opravdana da se brani od ozbiljne pretnje na njene granice u vidu nepredvidive Ukrajine. A redakcija turskog izdanja Star otvoreno govori o gluposti ukrajinske vlasti, koju podržavaju i izazivaju zapadni lideri, kada Kijev zabada štap u „usnulog ruskog medveda“, što bi moglo da ima ozbiljne posledice po Ukrajinu, pa i po gubitak teritorija od Harkova do Odese gde živi pretežno rusko govorno stanovništvo.

Dakle, uprkos izjavama Kremlja o ne agresiji, kontinuirano zaoštravanje situacije na istoku Ukrajine i postojanje zakonskih osnova za mešanje u procese koji se odvijaju u njenom podnožju opravdavaju moguću oštru reakciju Rusije na dalje provokacije ukrajinske oružane snage. Štaviše na istoku Ukrajine živi oko milion ljudi sa ruskim državljanstvom, što mogući vojni sukob čini direktnom pretnjom za stanovništvo Rusije. Nije slučajno što Moskva svoj stav opravdava prisustvom „crvenih linija”, čije prelaženje ugrožava bezbednost države i stoga može preduzeti najekstremnije mere da zaštiti sopstvene interese.

“Moscow’s red lines”: Putin will not allow NATO offensive weapons to be deployed on Ukrainian territory

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime