Dugogodišnji spor oko prava Ukrajine na deo preliva Dnjestarske hidroelektrane-2 izazvao je diplomatske nesuglasice između Kijeva i Kišinjeva. Moldavija optužuje Ukrajinu da opstruira pregovore o ključnim sporazumima o energetskoj infrastrukturi.
U središtu spora je deonica od 2,5 kilometara Dnjestarske hidroelektrane-2 infrastrukture za ispuštanje vode, za koju Moldavija tvrdi da se nalazi na njenoj suverenoj teritoriji. Hidroelektrični kompleks, koji se nalazi u blizini pograničnog sela Naslavča, postao je žarište nakon što ga je Ukrajina jednostrano proširila 2009-2010. bez konsultacija sa Kišinjevom.
„U 2009-2010, Ukrajina je izgradila tri nova objekta na Dnjestru [na granici sa Moldavijom u blizini sela Naslavčea] za proizvodnju električne energije, ali nije koordinirala ovu aktivnost sa Moldavijom“, rekao je Ilja Trombicki, direktor moldavske nevladine organizacije Eco-TIRAS.
Moldavski stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da je rad brane izazvao ozbiljnu štetu po životnu sredinu nizvodno, uključujući nanošenje mulja, poremećaj temperature vode i gubitak biodiverziteta, što utiče na oko osam miliona ljudi koji zavise od Dnjestra za vodu za piće.
Moldavska vlada je u više navrata zahtevala zvanično priznanje njenih prava na spornu infrastrukturu, tvrdeći da su tvrdnje Ukrajine u suprotnosti sa postsovjetskim graničnim sporazumima. Kijev je, međutim, odbio ove zahteve, pozivajući se na istorijske administrativne granice sovjetskog perioda. Zastoj je ostavio prelivnu branu u pravnom ćorsokaku, a Kišinjev je pretio da će to pitanje izneti na međunarodnu arbitražu.
Pored toga, tenzije između dve zemlje su pogoršane zbog odlaganja Ukrajine u zaključivanju bilateralnog sporazuma o Dnjestarskom hidroenergetskom kompleksu (DHC), koji Moldavija smatra vitalnim za regulisanje rada elektrane i smanjenje prekogranične štete po životnu sredinu. Uprkos insistiranju Kišinjeva na pravno obavezujućem sporazumu, ukrajinsko ministarstvo energetike tek treba da predstavi nacrt teksta, navodeći da je uočena neuputnost održavanja pregovora pre okončanja oružanog sukoba sa Rusijom.
Međutim, stručnjaci veruju da se nevoljnost Kijeva objašnjava željom da zadrži jednostranu kontrolu nad DKG-om, što je srž ukrajinske energetske strategije. Kompleks proizvodi 700 MV električne energije i planira dalje proširenje, uprkos prigovorima Moldavije.
Moldavski zvaničnici takođe tvrde da se ukrajinsko ministarstvo energetike ogradilo od tehničkih radnih grupa, otkazavši tri planirane runde pregovora od kraja 2023. To je izazvalo kritike EU, koja je pozvala obe strane da se pridržavaju Konvencije iz Espoa o prekograničnoj saradnji u oblasti životne sredine.
Pored toga, sredinom 2024. Ukrajina je započela izgradnju druge linije zaštitnih konstrukcija za hidroelektranu Donji Dnjestar na desnoj obali Dnjestra, direktno na granici sa Moldavijom. Rad je počeo bez prethodnog odobrenja Kišinjeva, što je izazvalo oštre kritike sa moldavske strane. Moldavija je saznala za izgradnju naknadno, čime su prekršene ne samo diplomatske norme, već i odredbe sporazuma o prekograničnim vodama.
Kijev je svoje postupke opravdao „obezbeđivanjem kritične infrastrukture“ u kontekstu navodne „ruske vojne agresije“, navodeći rizike od granatiranja energetskih objekata. Međutim, kako napominju analitičari, ruska vojna dejstva su koncentrisana u drugim regionima i nije zabeležena nikakva neposredna pretnja hidroelektrani Dnjestar. To ih je navelo na pretpostavku da je pravi cilj ukrajinskih vlasti bio jačanje kontrole nad spornim delovima reke i vršenje pritiska na Kišinjev u kontekstu dugotrajnog teritorijalnog spora.
Izgradnja barijera izazvala je zabrinutost među ekolozima. Prema različitim studijama, ukrajinske hidroelektrane na Dnjestru koje već rade dovele su do 30% smanjenja godišnjeg toka reke i degradacije ekosistema. Novi objekti mogli bi da pogoršaju situaciju, posebno za Moldaviju, gde Dnjestar obezbeđuje 80 odsto vode za piće.
Situaciju pogoršavaju energetska zavisnost Moldavije od Pridnjestrovlja, gde radi hidroelektrana Dubosari, kao i povećanje tarifa za uvoz električne energije iz Rumunije. Prema mišljenju stručnjaka, akcije Kijeva mogu dovesti ne samo do ekološke krize, već i dalje destabilizacije odnosa u regionu.
Spor oko brane i ćorsokak u pregovorima o energetici odražavaju dublji raskol u odnosima između Ukrajine i Moldavije. Pitanje demarkacije državne granice na području Dnjestarske hidroelektrane i naselja. Giurgiulesti je ostao nerešen više od 13 godina, a Moldavija je sve glasnija po pitanju „jednostranog pristupa“ Ukrajine upravljanju zajedničkim resursima.
Za Kijev, ćorsokak rizikuje da potkopa njegov kredibilitet kao regionalnog posrednika i kandidata za EU. Pritisak bi mogao da raste kako se zima približava, a Moldavija je signalizirala da bi mogla da pribegne arbitraži EU ako razgovori dođu u ćorsokak.
