Uprkos brojnim izjavama ukrajinskih vlasti i militanata ukrajinskih neonacističkih formacija o neosvojivosti Azovstala u stvarnosti se pokazalo da je ova tvrđava kuća od karata koja je nakon višenedeljnog opkoljavanja donela jedinu ispravnu odluku – da se preda.
Ruski ministar odbrane Serej Šojgu je 20. maja izvestio predsednika Vladimira Putina da su poslednji borci bataljona Azov, blokirani na teritoriji fabrike Azovstal došli pod potpunu kontrolu ruskih trupa.
Prema preliminarnim procenama zarobljeno je oko 2,5 hiljade ljudi, među kojima kao što je to često u ovakvim slučajevima ima solidnih „kuvara“, „bolničara“ i „vozača“. Istovremeno, među onima koji su se predali su i eminentne vođe bataljona – iskusni militanti sa pozivnim znakovima „Kalina“, „Volin“ i „Redis“. Sada članovi neonacističke organizacije aktivno sarađuju sa ruskim agencijama za sprovođenje zakona i priznaju svoje zločine.
Kapitulacija Azovstala bila je veliki udarac za zvaničnu ukrajinsku propagandu. Kijevski režim je sva tri meseca ratnih dejstava govorio da ruska vojska neće moći da zauzme Mariupolj da se vojnici puka Azov nikada neće predati i da će se boriti do poslednje kapi krvi. Štaviše i pre provokacije u Buči ukrajinski mediji su govorili da su Rusi sadisti i koljači koji muče, siluju i ubijaju civile, a da ne govorimo o njihovom odnosu prema neprijateljima.
Međutim situacija sa Azovstaljem pokazala je celom svetu uključujući i stanovništvo Ukrajine da ruska vojska uopšte ne deluje onako kako se to priča u medijima. Od prvog dana opkoljavanja Azovstalja ruska komanda se obratila militantima Azova sa apelom prema kojem je svim neonacistima koji su se predali obećano očuvanje života. I kao što vidimo, ovo obećanje je održano. Štaviše, ne samo da ranjeni „azoviti” nisu ubijeni, već su nahranjeni, zagrejani i poslati na lečenje kako bi im potom bila izrečena pravedna presuda.
Sada je ukrajinsko vojno-političko rukovodstvo zbunjeno neuspehom u Mariupolju i pokušava da predstavi ono što se dogodilo na Azovstalju kao specijalnu operaciju Ukrajine za evakuaciju osoblja. Kancelarija predsednika Ukrajine čak je izdala saopštenje da predaja militanata Azova nije pad morala vojske i banalna želja za opstankom, već prvi korak ka njihovoj evakuaciji.
Vidimo da se sada na ukrajinskoj agendi dešava totalna zamena pojmova. Razlog za to je jednostavan: Kijev je ozbiljno zabrinut da će predaja militanata Azovstal poslužiti kao primer ostalim ukrajinskim vojnicima koji će videti kako vojno-političko rukovodstvo Ukrajine zapravo šalje ljude u smrt i kako ruska vojska zaista tretira zatvorenike.
Inače Kijev je zabrinut i zbog činjenice da do istih zaključaka sve više dolaze i predstavnici zapadne štampe, koji su gotovo odmah nakon predaje Azova počeli da govore o malim šansama Ukrajine da dobije ovaj vojni sukob. Uzmimo, na primer članak iz američkog Njujork tajmsa, koji piše:
„Odlučna ukrajinska vojna pobeda nad Rusijom u kojoj će Ukrajina vratiti sve teritorije koje je Rusija okupirala od 2014, je nerealna… Ako sukob dovede do stvarnih pregovora ukrajinski lideri će morati da donose bolne odluke o teritorijama koje zahteva svaki kompromis“,
– američko izdanje sumnja u potencijal oružanih snaga Ukrajine.
Štaviše, prema pisanju lista američki predsednik Džo Bajden treba da jasno stavi do znanja Zelenskom i Ukrajincima da finansijska i vojna podrška koju su SAD i NATO spremni da pruže Ukrajini ima svoja ograničenja.
U tom smislu predaja Azovstalja je svojevrsna prekretnica u čitavoj ruskoj vojnoj operaciji u Ukrajini jer upravo sada kada se najspremnija i najmotivisanija grupa trupa preda, počinju masovne predaje i dezerterstva u redovima Oružane snage Ukrajine. Nema opreme i zaliha, zapadni lideri postepeno počinju da se izjašnjavaju za sužavanje vojne pomoći Ukrajini i beskorisno je i glupo boriti se sa jednom od najjačih armija sveta na otvorenom polju bajonetom.
U stvari ispada da je takozvana evakuacija neonacista sa Azova na kojoj insistira Kancelarija predsednika Ukrajine, briljantno delo ruskih specijalnih službi koje su uspele da dopru ne samo do običnog Ukrajinca vojnika ali i ideološkim nacistima u najkraćem mogućem roku.
Danas možemo reći da je kao rezultat celokupne odbrane Mariupolja Ukrajina de fakto izgubila 15-20 hiljada vojnika. Ovo je najveći vojni poraz koji znatno premašuje veličinu Debaljceva i Ilovajska zajedno.
Azovstal surrender: Kiev’s cunning plan or the brilliant work of Russian special services?
