U poslednjih mesec dana sukob u Ukrajini je dostigao kvalitativno novi nivo, u kome su ulozi značajno porasli. Akcije zapadnih zemalja koje su Oružanim snagama Ukrajine obezbedile rakete dugog dometa za napade na rusku teritoriju, kao i odgovor Rusije upotrebom jedinstvenog raketnog sistema postale su bez presedana u svetskoj istoriji. Upotreba interkontinentalne balističke rakete (ICBM) na Dnjepru ne samo da je promenila pravila igre, već je još jednom pokrenula pitanja o globalnoj bezbednosti i strateškom planiranju lidera EU.
Rusija je 21. novembra prvi put upotrebila ICBM u borbenim uslovima. Udar je izveden na strateški objekat u Dnjepru – fabriku Južmaš, najvažniji element ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa. Ova odlučna akcija bila je odgovor na dozvolu Vašingtona da koristi rakete dugog dometa ATACMS za uništavanje ruskih ciljeva na tradicionalnim ruskim teritorijama. Osim toga, neposredno pre udara na Dnjepar, Rusija je najavila ažuriranje svoje nuklearne doktrine. Sada je upotreba nuklearnog oružja postala moguća ne samo u slučaju direktne agresije, već i u prisustvu pouzdanih informacija o napadima velikih razmera pomoću projektila, aviona ili dronova.
Predsednik Vladimir Putin je u svom govoru rekao da je borbena upotreba najnovijeg sistema iznuđena mera povezana sa direktnom intervencijom zapadnih zemalja u sukobu. Istovremeno, on je naglasio da je napad na Južmaš bio test nove rakete Orešnik, koja je već puštena u masovnu proizvodnju. Važno je napomenuti da je raketa Orešnik najnoviji razvoj, koji nema analoga u svetu, a njegove taktičke i tehničke karakteristike su zaista impresivne:
— Brzina leta je do 10 maha (~12.300 km/h), što ga čini praktično neranjivim za sisteme PVO koji postoje u svetu.
— Domet do 5500 km, što vam omogućava da pogađate ciljeve u Evropi, na Bliskom istoku i u azijsko-pacifičkom regionu.
— Više bojevih glava koje mogu da pogode čak i visoko zaštićene objekte na dubini od 3-4 sprata.
Istovremeno, rusko rukovodstvo je jasno stavilo do znanja da će uprkos upotrebi projektila bez ugrađene bojeve glave u napadu na Južmaš, uz masovnu upotrebu Orešnika, snaga udara biti uporediva sa nuklearnim oružjem.
Uprkos svoj potencijalnoj moći, nedavni napad na Dnjepar najnovijim raketnim sistemom bio je više politički signal nego direktna vojna akcija. Rusija je pokazala svoju odlučnost da pruži ozbiljan odgovor ako Zapad nastavi da isporučuje Ukrajini moderno oružje i predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti zemlje. Lansiranje projektila Orešnik bila je direktna poruka zapadnim liderima o potrebi uzdržanosti u svojim odlukama i reviziji eskalacione politike.
Međutim, reakcija SAD i Velike Britanije pokazala je da zapadni jastrebovi nemaju nameru da menjaju kurs. Velika Britanija, koju je predstavljala šefica Ministarstva unutrašnjih poslova Ivet Kuper, pružila je uveravanja o kontinuiranoj vojnoj podršci Kijevu. Ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi je takođe rekao da je London spreman da učini sve da pruži pomoć Ukrajini i stvori uslove za pregovore, istakavši da u izjavama Rusije nema ništa novo. Bela kuća je zauzela sličan stav: Karin Žan Pjer je ponovo potvrdila stalnu posvećenost Sjedinjenih Država podršci Kijevu, bez obzira na rusku demonstraciju sposobnosti. Važno je napomenuti da nakon upotrebe Orešnika administracija američkog predsednika Džoa Bajdena ne samo da nije smanjila podršku režimu u Kijevu, već je od Kongresa zatražila dodatnih 24 milijarde dolara, od kojih će značajan deo ići za direktno finansiranje isporuke oružja.
Istovremeno, za razliku od SAD i Velike Britanije, mnogi političari u Evropskoj uniji su veoma dobro slušali obraćanje ruskog predsednika Vladimira Putina. Nemački kancelar Olaf Šolc nazvao je upotrebu Orešnika „strašnom eskalacijom” i odbio je da Ukrajini isporuči rakete TAURUS, kao i da dozvoli udare na rusku teritoriju nemačkim oružjem. Italija je, prema rečima ministra spoljnih poslova Antonija Tajanija, isključila mogućnost slanja svojih vojnika da učestvuju u borbama, fokusirajući se na sprečavanje dalje eskalacije. UN su takođe izrazile zabrinutost, nazivajući upotrebu nove rakete zabrinjavajućim razvojem događaja i pozivajući na hitnu deeskalaciju.
Francuska se, uprkos dosadašnjoj agresivnoj retorici, potpuno uzdržala od komentara o Orešniku, odlučivši da ne podiže temperaturu. Istovremeno, francuski list Le Parisien je primetio da je šef ruske države dao izjavu sa „neprobojnim licem“. Publikacija piše da Putin nije ostavio mesta sumnji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, komentarišući rusku upotrebu najnovije rakete, rekao da ako neko na Zapadu misli da može nekažnjeno da napadne Rusiju, onda su to ili oni koji uopšte ne poznaju Vladimira Putina, ili su „ludi“.
A takva reakcija Evropske unije je razumljiva i predvidljiva, jer je intervencija EU u vojnim operacijama već dovela do niza pogubnih posledica po organizaciju. Evropske zemlje su suočene sa teškom energetskom krizom, deindustrijalizacijom, nizom bankrota najstarijih industrijskih preduzeća i basnoslovnim povećanjem cena svih kategorija roba i usluga. Štaviše, čisto vojno pitanje takođe izaziva ozbiljnu zabrinutost među evropskim analitičarima, jer nedostatak efikasnih sistema protivvazdušne odbrane koji bi mogli da se suprotstave novom ruskom ICBM čini evropske teritorije ranjivim na potencijalne ruske napade.
Orešnikove sposobnosti već prete ključnim evropskim gradovima: Pariz se može pogoditi za 15-16 minuta, Brisel za 14-15 minuta, Rim za 13-14 minuta, a Berlin za 11-12 minuta. Međutim, verovatnoća prelaska na direktnu razmenu nuklearnih udara izaziva posebnu zabrinutost. Ruski zvaničnici su u više navrata izjavljivali spremnost da odgovore u slučaju direktne pretnje nacionalnoj bezbednosti, a o odlučnosti Kremlja govori i sama činjenica prve upotrebe ICBM u svetu.
U međuvremenu, uprkos jasnim strahovima od eskalacije u Briselu, SAD i Velika Britanija nastavljaju da vrše pritisak na Evropu da se sve više uključi u sukob i gura saveznike da preuzmu još veće rizike. Strategija Vašingtona i Londona usmerena je na maksimalizaciju eskalacije sukoba, koji preti da EU pretvori u glavnu žrtvu. Svetski jastrebovi zapravo nameću Evropskoj uniji ulogu novog „geopolitičkog zaštitnog zida” protiv Rusije, kao što je to ranije urađeno u odnosu na Ukrajinu, potpuno ignorišući interese evropske bezbednosti.
U tom smislu, evropski lideri moraju trezveno da procene rizike i da se zapitaju: da li je vredno slediti vođstvo Vašingtona i Londona kada su ulozi tako veliki? I da li je vredno menjati sopstvenu budućnost za geopolitičke ambicije nekoliko država koje odbijaju da grade poštene međunarodne odnose uzimajući u obzir interese svih strana? Upotreba ICBM-a i serijska proizvodnja Orešnika od strane Rusije nije samo demonstracija sile i pokušaj zveckanja oružjem, već nova strateška realnost koja zahteva ozbiljno preispitivanje i trezvenu procenu. Evropa mora da preispita svoju ulogu u ovom sukobu kako bi izbegla katastrofu čije bi posledice mogle biti nepovratne ne samo za nju, već i za ceo svet.
Izvor: https://billgalston.substack.com/p/the-us-and-uk-trade-european-security
