Šarović i Popović ruše Vučića i Dodika

1

Mirko Šarović i njegovi saradnici sigurno su jako, skoro opsesivno ljuti na Vučića. Nadali su se da će predsednik Srbije pod pritiskom Zapada prihvatiti da bude njihov zaštitnik i da će im obezbediti opstanak na ministarskim mestima na nivou centralnih organa BiH.

Tamošnje pozicije sa materijalnim i bezbednosnim resursima koje sa sobom nose, omogućavale su im lagodan život ali i nadu da će pre ili kasnije uspeti da potkopaju Dodika i domognu se vlasti nad Republikom Srpskom. Međutim, njihovi planovi su definitivno propali.

Mirko Šarović Foto: Printscreen Mirko Šarović Foto: Printscreen

BAKIROVI PULENI

Uviđajući da Šarovićeva ekipa pokušava da uruši ne samo svog glavnog političkog oponenta u Republici Srpskoj, već u svojstvu naknade Bakiru Izetbegoviću i Amerikancima za dobijenu ličnu podršku, razara i srpski entitet, Vučić nije prihvatio da igra na njih uprkos snažnom insistiranju Vašingtona. A upućeni tvrde da se tokom učestalih poseta Beogradu balkanska udarna pesnica Vašingtona Palmer više bavio davanjem podrške Mektiću, Šaroviću i društvu nego zastupanjem interesa Prištine.

Paradoksalno ali istinito je da su oni sada važniji američkoj dubokoj državi nego Tači i Haradinaj. Valjda se radi o tome da tvorci američke politike misle da je posao na Kosovu obavljen i samo je pitanje kada će ono što smatraju da je realnost nadvladati srpske iluzije. S druge strane Republika Srpska se i dalje drži. Nije realnost da je senka onoga što je Dejtonom potvrđeno. Zato je akcenat na njenom rušenju i podršci srpskih političara koji su beskrupulozno spremni da budu u funkciji toga.

Nenad Popović Foto: Printscreen Nenad Popović Foto: Printscreen

Problem za njih i Amerikance je u tome što su se oni suviše vidljivo sveli na obične marionete ne samo Vašingtona već i Bakira Izetbegovića. Svima koji potpunije analiziraju stvari postalo je nedvosmisleno jasno da bi proporcionalno jačanju njihove uloge na nivou Republike Srpske, Srpska gubila svoje državne potencijale i postepeno bi bila svedena na običnu administrativnu jedinicu BiH kojom bi Sarajevo upravljalo koliko i Tuzlom. Vučić je političar kome svašta može da se prebaci ali ne i da suštinski ne sagledava probleme i posledice poteza koji se povlače.

Zato je potpuno odbacio političare iz Republike Srpske kojima se bavimo. Ostavljeni bez podrške Beograda koji je čvrsto stao uz Dodika, konstrukcija Šarovićevaca se tako potpuno urušila. Sada Mirko sa svojim saučesnicima u rušenju Republike Srpske pakuje kofere a u Republici Srpskoj ih niko ne čeka raširenih ruku. Čak i partijski sabornici u njima vide propale igrače. U takvim okolnostima ne ostaje im ništa drugo nego da pokušaju da se svete Vučiću i kada već ne mogu u Republici Srpskoj da se svojim zapadnim i sarajevskim zaštitnicima pokažu kao korisni, preko Srbije zasluže dalju podršku. Radi toga je skovan novi, prilično lukav ali sumnjamo i ostvariv plan.

ŠAROVIĆ I POPOVIĆ

Šarović nije dobio zadatak da podržava Đilasa i srpsku opoziciju. To bi bilo suviše providno i neproduktivno. Pitanje je da li bi Savez za Srbiju i pristao sa njim da sarađuju pošto deluje kao potpuno istrošeni političar, a oni misle da imaju bolja pomoćna politička sredstva i ne žele da ih dopunski kompromituju ljudi kao Šarović. Tako je Mirko dobio smernice da raspiruje sukobe u vladajućoj koaliciji Srbije umesto da pomaže opoziciji. Čovek preko koga to on i NATO donosioci odluka za Balkan rade je Nenad Popović, srpski političar i ministar sa navodno bliskim vezama sa Rusima, a zapravo prikriveni američki igrač čiji veći deo kapitala je u Americi i of šor destinacijama pod njenom kontrolom.

Kako se kaže: gde su pare tu su i izvori političkog delovanja. Za Popovića je jasno gde je to. Uz to taj političar očajno stoji na političkoj sceni Srbije. Rejting mu je oko 0,2 odsto a možda i niži i osim nekoliko profesionalaca koji rade za njega i stvaraju utisak da ima partiju, niko drugi nije sa njim. Svi osnivači njegovog preduzeća stranke su otišli. Znali su od starta da rade za njega ali ne i koliko je to omalovažavajuće. U takvom sklopu stvari pragmatični Vučić razmišlja da ga odbaci a opozicija Srbije ga zbog vrlo negativnog tajkunskog imidža usled mračne uloge u privatizacije neće. Zato om mora da prihvati Šarovića koliko i on da igra na njega. Nemaju izbora.

Predsednik SDS je usled svega rečenog bio počasni gost na nedavnom skupu onoga što se zove partija Nenada Popovića na kome je on ponovo izabran za njenog predsednika. Šarović je tamo teatralno predstavljen kao da je zvezda političke scene Republike Srpske a ne običan lik i političar čija je karijera na izdisaju. Zauzvrat on je izjavio: “Uveren sam da će lider Srpske narodne partije Nenad Popović biti predvodnik vizije napredne, ekonomski snažne i politički jake Republike Srbije”. On Popovića serdare, a Popović njega vojvodo. Ni manje, ni više od toga. Poruka je onoga ko je predstavljen kao bitan političar u Republici Srpskoj da je Nenad Popović budući lider Srbije. Ni manje ni više!? To podrazumeva sumrak Aleksandra Vučića.

Aleksandar Vučić Foto: Beta Aleksandar Vučić Foto: Beta

Živeo Popović, dole Vučić!!?? Naravno, u ovom momentu to nije realno, ali Šarović i Popović, koji lažno deluju sa navodno patriotskih i prema Rusiji prijateljskih pozicija kako bi zavarali srpsku javnost za račun svojih NATO dirigenata poručuju Vučiću da lako mogu da se pridruže opoziciji. Popović direktno, a Šarović indirektno, a sve u cilju stvaranja haosa u Srbiji. Ono što je površinski iracionalno u narednoj fazi može da preraste u produktivno.

DIVERZANTSKA POLITIKA

Šarović i Popović ni pojedinačno ni zajedno nisu ozbiljni faktor i ne mogu kratkoročno mnogo toga Vučiću da odmognu a opoziciji pomognu, ali mogu da doprinesu staranja zabune među glasačima u Srbiji. Projektuju privid da se Vučićeva koalicija raspada iznutra, da je deo Republike Srpske protiv Vučića i da je Rusija prema njemu skeptična. Ko će u toj halabuci koja se uliva u već veliku buku na političkoj pozornici Srbije i u moru manipulacija koje tu caruju lako da razluči da su Popović i Šarović zapravo američki igrači?

Milorad Dodik Foto: Printscreen Milorad Dodik Foto: Printscreen

Cilj takve igre je da Srbija još malo bude gurnuta dublje u ponor unutrašnjih nadigravanja koja bi je neko vreme paralisala, dok bi onda Bakir Izetbegović, Šarović, NATO falanga, krenuli u opšti udar na Dodika. On je sada prvi na nišanu ali ako bi u tome uspeli onda bi sledeći bio Vučić. Iako se prema njemu već sada deluje agresivno on još nije primarna meta, ali je planirano da to postane ako bi lider Republike Srpske bio eliminisan ili ozbiljno oslabljen. Mada, donosioci odluka za Balkan u SAD svakako za sada shvataju da sve to još nije realno.

Profesionalci su to koji znaju da je u politici istrajnost najvažnija. Rade šta je do njih preko svojih pulena ali se još ne nadaju uspehu. Ako sada ne postignu ništa nema veze. Uradili su nešto kao osnov za neki novi udar u budućnosti. Šarović, Popović i njima slični kamuflirani američki igrači i ovako su otkriveni i istrošeni i pre nego što im rok delovanja sasvim istekne bar da posluže za diverziju. U politici se svaka investicija eksploatiše do kraja. Ništa nije za bacanje, pogotovo kod Amerikanaca.

Direktno

1 komentar

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime