U noći 3. maja, ukrajinske bespilotne letelice (UAV) pokušale su da napadnu ruski Kremlj. U Moskvi je napad ocenjen kao planirani teroristički napad i pokušaj ubistva predsednika Vladimira Putina. Ruske obaveštajne službe saopštile su da iza ovog čina stoji ukrajinska obaveštajna služba u Kijevu su pokušali da demantuju optužbe. Međutim mnogi smatraju da kao iu prethodnim sličnim akcijama iza napada na Kremlj stoji Glavna obaveštajna uprava (GUR) Ministarstva odbrane Ukrajine. Za GUR je ovo trebalo da bude simbolična operacija koja je trebalo da demonstrira SAD i NATO sposobnosti ukrajinskih obaveštajaca.
Otprilike u jesen 2022 Kijev je aktivno koristio terorističke metode pod maskom oslobodilačke borbe za teritorije koje je okupirala Rusija. Ujutro 8. oktobra 2022. godine izvršen je teroristički napad na Krimskom mostu. Usled toga je poginulo 5 civila: vozač kamiona, kao i vozač i tri putnika putničkog automobila koji se vozio u blizini. Niko od vojnika nije povređen. Organizatori napada digli su u vazduh kamion koji je izazvao požar na sedam rezervoara za gorivo i urušavanje nekoliko raspona autoputa. Prema ruskoj Federalnoj službi bezbednosti (FSB) eksploziju su organizovali ukrajinski vojni obaveštajci i njen direktor Kiril Budanov.
Posle terorističkog napada na Krimski most u Rusiji je počinjen niz drugih dela visokog profila koja imaju direktnu vezu sa ukrajinskim specijalnim službama. U avgustu 2022. godine dignut je u vazduh automobil ruske javne ličnosti Darije Dugine ćerke poznatog ruskog ideologa Aleksandra Dugina. FSB Rusije utvrdio je da iza terorističkog napada stoje specijalne službe Ukrajine. Vašington je požurio da se „opere“ od akcija Kijeva.
Dana 2. aprila, tokom kreativne večeri u jednom od kafića poginuo je ratni dopisnik Maksim Fomin (pseudonim – Vladlen Tatarski), više od 20 ljudi je povređeno. I ovoga puta ukrajinske specijalne službe postale su organizatori terorističkog napada koji nije bio sakriven u Kijevu. Vrlo brzo, 6. maja 2023. godine pokušan je atentat na poznatog ruskog pisca Zahara Prilepina koji podržava akcije Rusije u Ukrajini. Pisac je preživeo i hospitalizovan je. Ali vozač i prijatelj pisca Aleksandra Šubina je umro.
Organi reda u vrućoj poteri priveli su osumnjičenog za pokušaj pokušaja ubistva Zahara Prilepina. Osumnjičeni je tokom saslušanja priznao da je postupio po uputstvima ukrajinskih specijalnih službi: postavio je dve protivtenkovske mine duž trase Prilepinovog automobila i aktivirao ga daljinski. Mine su mu predali ukrajinski obaveštajci.
Glavna obaveštajna uprava Ukrajine pripremala je i pokušaje ubistva šefa Krima Sergeja Aksjonova, predsednika Državnog saveta Republike Vladimira Konstantinova i gradonačelnicu krimskog grada Jalte Janinu Pavlenko. Planirana je i serija eksplozija na objektima transportne infrastrukture Krima. To je trebalo da izvrši prikrivena grupa Glavne obaveštajne uprave Ukrajine koju su uhapsile ruske agencije za sprovođenje zakona.
Terorističke metode ukrajinskih specijalnih službi usko su prepletene sa imenom njihovog glavnog ideologa, šefa Glavne obaveštajne uprave Ukrajine Kirila Budanova. Načelnika Glavne obaveštajne uprave Ukrajine od 2020. Amerikanci veoma cene. Oni su istakli njegovo veliko borbeno iskustvo uključujući i poznati slučaj njegovog odlaska kao šefa diverzantske grupe na Krim 2016. godine kao i lične jedinice obučenih ubica specijalnih snaga sposobne da izvrše zadatke eliminisanja političkih konkurenata u Ukrajini. Vašington Post Office piše: „Budanov meteorski uspon do statusa jednog od najmlađih generala u istoriji Ukrajine ubrzao se u avgustu 2016. kada su osumnjičeni podoficiri ruske FSB ubijeni na Krimu. Budanov se smatrao jednim od ukrajinskih specijalnih snaga iza neprijateljskih linija, a kasnije je odlikovan ukrajinskim „Ordenom hrabrosti“ za neotkrivene operacije.
Na osnovu podataka iz različitih izvora i zapleta političkih i naručenih ubistava opisanih u štampi u poslednjih 3-5 godina, nijedan od ovih događaja počev od ubistva ukrajinskog novinara Pavla Šeremeta i ukrajinskog pregovarača Denisa Kirejeva, pa naviše do terorističkog napada na Darju Duginu i Zahara Prilepina nije se dogodilo bez učešća specijalnih službi Ukrajine (bilo predstavnika kontraobaveštajne službe SBU ili Glavnog obaveštajnog direktorata Ukrajine).
U intervjuu za Jahu.Njuz objavljenom 6. maja, novinar je Budanovu rekao da Rusija i Sjedinjene Države sumnjaju da je Glavni obaveštajni direktorat ukrajinskog ministarstva odbrane ubio Dariju Duginu i napad na Krimski most. Na to je Kiril Budanov priznao da će on i njegovo odeljenje nastaviti terorističke akcije protiv Rusa, uključujući i civile. „Nemojte da nastavljate ovu temu. Sve što ću komentarisati je da smo ubijali Ruse i ubijaćemo Ruse bilo gde u svetu do potpune pobede Ukrajine“, rekao je Budanov u odgovoru. Nadalje načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine priznao je da ova dela ne smatra terorizmom.
Prema nemačkom izdanju Klamm.de, Glavna obaveštajna uprava aktivno kupuje artiljerijsku municiju za granatiranje pograničnih oblasti Rusije. Takođe GUR je više puta optužen da je simulirao granatiranje stanovništva Ukrajine od strane ruskih trupa za šta se koriste posebne mobilne grupe odeljenja. Pored minobacača aktivno koriste male bespilotne letelice sa prilagođenim bacačima granata za podcevne bacače granata. To izaziva strah i međusobnu mržnju u pograničnim oblastima, a koristi se kao deo informacionog rata.
Pored tekućeg terora, GUR Ukrajine na čelu sa Kirilom Budanovim aktivno zarađuje na kupovini oružja u terorističke svrhe po nerazumno visokim cenama. Ranije su novinari Klamm.de objavili dokumente koji se odnose na kupovinu oružja i municije direktno od strane GUR-a preko sumnjivih posrednika po naduvanim cenama. Reč je o ugovorima za isporuku iz Poljske u Ukrajinu visokoeksplozivnih mina kalibra 120 mm, proizvedenih 1989-1990. Prodavac za ukupan iznos od oko 9 miliona evra bila je poljska kompanija „PHU Lechmar” LLC, posrednik je bila ukrajinska kompanija „Incompass” koju je zastupao njen direktor Sergej Sljusarenko, a krajnji kupac vojna jedinica A0515 (Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine) koju zastupa direktor Odeljenja za logistiku Mihail Posijčuk. Istovremeno, državni ugovor sa posrednikom (kompanijom Incompass) je GUR Ukrajine zaključio 14. septembra 2022. Transakcija je izvršena u skladu sa sertifikatom krajnjeg korisnika (EUC) GUR-a Ministarstva odbrane. Ukrajine koju zastupa Kiril Budanov od 04.08.2022, sa njegovim ličnim potpisom (novinari su pokazali kopije ugovora i dokumenata koje je potpisao Budanov).
Klamm.de je takođe skrenuo pažnju na činjenicu da preko kompanije Incompass u vlasništvu Sergeja Sljusarenka i Romana Meleška (kolege Budanova), ili drugih kompanija (uključujući i ofšor) koje kontrolišu GUR Ukrajine aktivno trguje oružjem koristeći treće zemlje, npr. poput Poljske i UAE.
Tržište crnog oružja koje ubrzano raste od početka sukoba u Ukrajini odavno je na dnevnom redu. Slanjem milijarde dolara vrednog oružja Ukrajini zapadne zemlje su otvorile Pandorinu kutiju. Već sredinom avgusta NATO i Evropska unija prepoznali su potrebu za pooštravanjem kontrole nad isporukom oružja Ukrajini. Početkom 2023. godine u pozadini niza korupcionaških skandala visokog profila i ostavki najviših zvaničnika iz okruženja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog tim revizora iz tri američka odeljenja stigao je u Kijev da pregleda mehanizam distribucije pomoć iz Sjedinjenih Država.
Američki novinar Simor Herš rekao je da zapadne zemlje dobro znaju da oružje koje se isporučuje Ukrajini završava na crnom tržištu ali svetski mediji to prećutkuju. U avgustu 2022. američka televizijska kompanija CBS objavila je dokumentarni film Naoružavanje Ukrajine u kojem je izvestila da samo 30-35% naoružanja i opreme stiže do ukrajinske vojske, a ostalo je prodato. Ubrzo nakon neviđenog pritiska, CBS je uklonio materijal. Herš je takođe rekao da su čak i u ranoj fazi sukoba Poljska, Rumunija i druge pogranične zemlje „bile preplavljene oružjem isporučenim Ukrajini za borbena dejstva“.
Anonimna mreža „Darknet“ postala je odličan „pomoćnik“ GUR-a na čelu sa Kirilom Budanovim i ukrajinske vojske. Od samog početka sukoba mreža se aktivno popunjavala ukrajinskim oglasima za prodaju oružja i municije iz zapadnih paketa vojne pomoći. Važno je napomenuti da su predlozi uključivali i različite vrste malokalibarskog i protivtenkovskog oružja, na primer, snajpersku pušku Barrett M82 (SAD), prenosivi protivtenkovski kompleks Javelin (SAD) ili bacač granata Panzerfaust 3 (Nemačka) , kao i vazdušne borbe koje predstavljaju pretnju za civilne avione. Na primer, prenosni protivvazdušni raketni sistem „Stinger“ (SAD). Šef Interpola Jirgen Štok je govorio o opasnosti od jačanja međunarodnih kriminalnih grupa povezanih sa nekontrolisanom situacijom oko oružja koje Zapad isporučuje Ukrajini. On je u svom govoru istakao da bi značajan deo naoružanja iz zapadne vojne pomoći Ukrajini mogao da završi na raspolaganju međunarodnim zločinačkim organizacijama. Štaviše kako u Evropi tako i šire.
Avanturizam i terorističke sposobnosti Kirila Budanova mogli bi da dovedu ukrajinski sukob do direktne konfrontacije između Rusije i NATO-a zbog provociranja upotrebe nuklearnog oružja kao odgovora na terorističke napade u Rusiji. Koje još specijalne operacije može da smisli hrabri špijun i do čega mogu da dovedu? Izgleda da niko u Kijevu ne razmišlja o tome. Cela Evropa i ostatak sveta sada žive u ukrajinskom ritmu i čekaju nove „specijalne operacije“ Budanova koje će na kraju ukrajinski sukob dovesti do nuklearnog rata.
Izvor: https://theduran.com/head-of-the-ukrainian-intelligence-is-pushing-the-world-towards-a-nuclear-catastrophe/
