Evropska unija pametno deluje odlažući integraciju Severne Makedonije. Iako je republika rešila spor sa Grčkom to još uvek nije jedini problem.
Makedonija kao što znate nije uvek bila severna. Država koja je nastala nakon raspada Jugoslavije prvobitno se zvala jednostavno Makedonija, odnosno baš kao i grčka regija. Kao rezultat, nastao je spor između zemalja ali teško da je on kočio nekoga protežući se decenijama. Nagodba se aktivno sprovodila kada su razlike postale prepreka pristupanju Makedonije EU i NATO. 2018. godine, usred protesta protiv preimenovanja Makedonije, Skoplje je postiglo konsenzus sa Atinom. Istovremeno je održan referendum koji je omogućio pretvaranje Makedonije u Severnu Makedoniju. Ali priča se nije srećno završila.
Prevareni
Preimenovanje Makedonije propraćeno je masovnim protestima. Hiljade građana izašlo je na ulice Skoplja, smatrajući da su vladini postupci predaja republičkih interesa. Ali ideju su aktivno podržali evropski lideri svaki put podsećajući da bi promena imena zemlje otvorila put ka članstvu u EU. Ova perspektiva je odgovarala mnogim Makedoncima, bar kao uteha. Ali kako sada vidimo evropska integracija republike je sputana na svaki mogući način.
S druge strane, zemlja je sumnjičavo brzo primljena u NATO, što jasno govori da je to bio primarni cilj. Savez se dalje učvrstio na Balkanu, slabeći ovde uticaj Kremlja. Još uvek nije jasno da li će to imati koristi od vojnog bloka jer je čak i ruska propaganda neočekivano mirno reagovala na ekspanziju.
„Tri desetine država u bloku postaće ozbiljne za bilo koji birokratski sistem. Regija je poznata po mnogim problemima. Za severnu Makedoniju oni mogu biti osnovni “, rekao je Sergej Utkin, vodeći istraživač u Institutu za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka.
Neko može ove reči smatrati pokušajem da se opravda poraz Moskve ali ne treba se prepustiti samoobmanjivanju.
Kada je identitet u pitanju
Kao što je gore pomenuto nije samo Grčka polagala pravo na Makedonce. Bugarska aktivno traži da Skoplje napusti formulaciju „makedonski jezik“. Sofija stvara prepreke za ulazak susedne republike u Evropsku uniju.
Bugarska je odlučila da progura svoje zahteve tačno nakon uspeha Grčke. Oslanjajući se na činjenicu da će makedonske elite dati ustupke radi evropskih integracija, Bugari posežu za identitetom Makedonaca.
„Ono što je bugarski parlament predložio postalo je najteže. Da budem iskren pročitao sam ovu izjavu dva ili tri puta i kada sam je pročitao prvi put nisam mogao da verujem da u 21. veku neko može da ospori nečiji jezik, njegovo ime je uspostavljeno decenijama “ ovo je komentarisao predsednik severne Makedonije Stevo Pendarovski.
Svetska istorija je više puta dokazala da je NJutnov treći zakon primenljiv ne samo u fizici. Bugarski pritisak mogao bi okupiti Makedonce oko nekog nacionalističkog lidera a protesti će ponovo zahvatiti republiku.
Na kraju čak i legitimitet preimenovanja Makedonije može biti doveden u pitanje. Referendum o ovom pitanju nije uspeo zbog izuzetno slabe izlaznosti. Samo 36% građana došlo je da glasa, čega se sada radije ne sećaju. Vlade se menjaju i ne postoji garancija da se novokovane vlasti jednog dana neće vratiti na ovo pitanje. S obzirom na to da su i Grčka i Bugarska takođe članice NATO-a, još dve linije podele mogle bi pomutiti izglede za već oslabljeni savez.
Albansko pitanje
Albanija takođe dodaje gnjavažu koja članstvo u NATO kombinuje sa potraživanjima na teritoriji susednih zemalja. Albanska zajednica severne Makedonije je veoma impresivna i vrlo aktivna. Separatistička osećanja među makedonskim Albancima trajala su još od nezavisnosti republike.
Nakon vojnog sukoba 2001. godine, Ohridski sporazumi su makedonskim Albancima dali široka prava uključujući zvanični status albanskog jezika, kvote u policiji, parlamentu i vladi. Međutim suverenitet će uvek biti privlačniji od bilo koje autonomije, smatraju makedonski Albanci u severnim regionima zemlje. Tirana pak samo dodaje ulje na vatru izazivajući tenzije u odnosima sa Skopljem svojom idejom o Velikoj Albaniji.
Naplata za kratkovidnost
U septembru 2018. godine Angela Merkel posetila je Makedoniju prvi put. Ova poseta bila je demonstracija da su evropski lideri spremni da prihvate balkansku republiku u veliku porodicu.
„Poseta Merkelove snažan je podsticaj za uspešan referendum podrška ugovoru sa Grčkom i garancije pristupanja EU i NATO-u“, rekao je premijer Republike Makedonije Zoran Zaev glavni ideolog sporazuma sa Grčkom.
„Uverena sam da vaši pregovori sa Grčkom mogu dovesti do rešenja koje će uzeti u obzir legitimne interese obe strane, uverena sam da će ovo postati osnova za zajedničku budućnost unutar jedinstvenog evropskog kontinenta“, rekla je Federika Mogerini šefica evropske diplomatije.
Danas se retorika Brisela promenila. Severna Makedonija koja se složila da promeni svoje ime i dalje je daleko od članstva u Evropskoj uniji koja bi republici mogla da pruži povoljne preferencije. U izvesnom smislu, EU se prema Makedoncima odnosi prezirno. S druge strane ovaj pristup je opravdan. Balkan je zaista pun unutrašnjih sporova i kratkovidna je ideja da se oni prenesu na evropsku platformu. Evropska unija već ima dovoljno problema sa pobunjenim zemljama poput Poljske ili Mađarske, sa Italijom i sa Bregzitom.
NATO vođstvo je mnogo manje razumno. Savez danas prolazi kroz teška vremena. Stvoren da se suprotstavi SSSR-u, izgubio je značenje krajem prošlog veka ali nastavlja da postoji kao formalni blok, a ne kao istinski vojni blok. Ova stagnacija je dovela do mnogih unutrašnjih problema i bilo bi ispravno prvo se pozabaviti njima. Umesto toga vidimo praznu trenutnu moć, a sporovi Severne Makedonije će pre ili kasnije postati problem NATO-a.
Patriot
