Pored već postignutog Bregzita, lista ambicioznih ideja londonskih konzervativaca sadržala je još jednu – atraktivnu i zastrašujuću preko noći. U nastojanju da prikažu prednosti slobodne trgovine izvan restriktivnog okvira EU, Tori su aktivno promovisali koncept Singapur-na-Temzi. Ali, finansijska sloboda takođe ima tamnu stranu, a može se ispostaviti da će EU osetiti sve svoje negativne efekte na sebi.
Položaj konzervativaca je lako objasniti. Trebala im je atraktivna slika onoga što čeka zemlju nakon izlaska iz Evropske unije. Zašto? Da sakrije od javnosti negativne ekonomske posledice Bregzita. Još 2017. godine, svetski ministar trgovine Liam Fok tvrdio je da će Britanija zaključiti desetine novih međunarodnih trgovinskih sporazuma čim napusti EU. U stvarnosti, Bregzit je oduzeo Britaniji svoj značaj i sklonosti, i istovremeno smanjio šanse za profitabilne ponude.
Ideja o primeni singapurskog modela na ovoj pozadini zaista je izgledala primereno. O njemu se razgovaralo još od vremena Margaret Tačer, i ne samo tako. Uspeh Singapura je nesporan. Niske poreske stope, ogromna zakonodavna sloboda i moderna infrastruktura privlače velike količine ulaganja. Zavodljiv koncept, imajući u vidu da se trećina britanske ekonomije nalazi u finansijskom sektoru. Niko nije ni obraćao pažnju na činjenicu da je Singapur autoritarna država sa državno-kapitalističkom ekonomijom. Štaviše, u Londonu radije prećutkuju glavnu karakteristiku singapurskog fenomena. Mnogo je doprineo procvatu globalizacije. Sada je sve upravo suprotno.
Još jedna kriza iz 2008. godine postavila je temelj za formiranje zasebnih ekonomskih zona. 2020. godine, kada je svet nadvladao pandemiju koronavirusa, a zemlje u panici zatvorile svoje granice, nema smisla govoriti o globalizmu. Ispada da je nemoguće ponoviti singapursko čudo u trenutnim uslovima. Nažalost, to ne znači da je koncept odbačen. Konzervativci koji prikrivaju svoje političke pogrešne proračune nisu jedini koji su zainteresovani za ovu ideju.
Britanski istraživač i autor nekoliko knjiga o oporezivanju, Nikolas Šekson, napisao je da je uspeh Singapura uglavnom posledica činjenice da je država centar pranja novca za korumpirane indonezijske biznismene, a ovo je druga strana slobode, koja grad Londonu teško zbunjuje. Velika Britanija je odigrala ključnu ulogu u formiranju fenomena priobalnih zona. Ako procenite mapu savremenih poreskih rajeva, možete pronaći njenu neverovatnu sličnost sa mapom nekadašnjeg Britanskog carstva. Banka Engleske i riznica njenog veličanstva stvorili su više priobalnih zona od vladinih agencija u bilo kojoj drugoj zemlji. Zvanični lobista politike finansijske deregulacije je londonski grad, koji zahvaljujući svojim satelitima već posluje sa ogromnim udelom globalnih finansija.
Usred pregovora o Bregzitu, mnogi su bili zabrinuti zbog perspektive Britanije koja će se pretvoriti u ogromno poresko utočište upravo u Evropi. Naravno, ovo će biti vrlo profitabilna opcija za London. Za njega je važno da održi status globalnog finansijskog centra. Pretvaranje Ujedinjenog Kraljevstva u poresko utočište privući će strane investicije i umanjiti negativne efekte i Bregzita i krize krune.
Liberalizacija britanske ekonomije biće direktna suprotnost socijaldemokratskom sistemu Evropske unije, a iz toga proizilaze dva ozbiljna negativna faktora. Prvo, konkurentnost na evropskim tržištima će se smanjiti, a finansijski tok će se preliti preko Kanala ka atraktivnijim uslovima. Drugo, ovi uslovi će omogućiti evropskim kompanijama da izbegnu poreze i peru novac, što već postaje pitanje nacionalne bezbednosti evropskih država. Stoga je imperativ da se spreči uvođenje režima ekvivalencije sa Britanijom u finansijskom sektoru pod londonskim uslovima.
Na osnovu toga već su nastala neslaganja. Kako je u martu rekao glavni pregovarač EU za Bregzit Mišel Barnier, te su razlike „vrlo ozbiljne“. Ranije je naglasio da se London ne treba zavaravati, jer “ne bi postojala opšta, globalna ili trajna ekvivalenta finansijskih usluga.” Strane su planirale da to pitanje reše do juna 2020. godine. Očigledno je da će se pandemija prilagoditi
pregovaračkom procesu. Međutim, očigledno je da ovaj krug neće biti lakši od rasprave o samom Bregzitu.
Singapore Syndrome: Will Britain be made great again and at what cost
