SKANDAL: Manasija zbog nelegalne vodenice NE MOŽE NA UNESKOVU LISTU

0
Foto: Printskrin Yuotube

Srbija odavno pokušava da Manasiju uvrsti na Uneskovu listu svetske kulturne i prirodne baštine, a ovom značajnom i svakako teškom poduhvatu veliki problem pravi i neugledna i nelegalna vodenica na Resavi podno manastira! I svojevrsni je skandal da i mimo naloga inspekcije za rušenje, još od pre dve godine, to ruglo i dalje postoji i breme je s kojim je Srbija dočekala ekspertsku misiju Uneska, koja sad treba da nam proceni šanse za dolazak na prestižnu listu.

Vodenica je 200 metara nizvodno od Manasije, na katastarskoj parceli br. 2356, koja je vlasništvo manastira i u prvoj zoni zaštite jer je svetinja, koju je još 1418. podigao despot Stefan Lazarević, nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

A ova priča počinje devedesetih godina minulog veka, kada se izvesni Mija Jeremić iz Despotovca dogovara sa sestrinstvom da na temeljima nekadašnje valjavice (mesto gde se na reci ispirala tkanina) podigne vodenicu u kojoj bi mleli kukuruz i pšenicu za potrebe manastira. Saglasnost episkopa braničevskog, u čijoj eparhiji je manastir, nije imao.

Jeremić je od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (Zavod u daljem tekstu) 1994. dobio rešenje, dopunjeno 1995, kojim je data saglasnost na projekat i dokumentaciju za izvođenje radova na izgradnji vodenice od oko 40 kvadrata. Ali to je samo jedan od koraka koje je trebalo ispuniti za zakonitu gradnju u ovoj zaštićenoj zoni, od kojih je poslednji građevinska dozvola, koje nigde nema.

Radova potom nije ni bilo sve do 2017, kada je Jeremić očigledno shvatio da tu može i da se zaradi zahvaljujući popularnom internacionalnom viteškom festivalu “Džast aut” (Just out), koji je opština Despotovac pokrenula 2015. Opština je baš ispred mesta gde je trebalo da bude vodenica, a koje je bilo zaraslo u korov i šiblje, napravila veliki parking za brojne posetioce festivala pod zidinama manastira. A Jeremić je nastavio gradnju ne bi li napravio komercijalni objekat za posetioce. Pa je tu i mesto za roštilj, koji je uzgred, neko i nedavno palio.

Manastir je podneo prijavu građevinskoj inspekciji, koja je maja 2019. naložila Jeremiću da obustavi radove i ukloni sve nezakonito izgrađeno. Kako se ništa nije desilo, manastir je tužio Jeremića, a tokom procesa koji je još u toku jedan od svedoka je izjavio da je posle rešenja inspekcije Jeremić pokidao žute trake kojima je bila obeležena zabrana radova i nastavi iste.

U međuvremenu, početkom juna ove godine, Manasiju je obišla Uneskova ekspertska misija u okviru tzv. Ikomos apstrim evaluacionog procesa kako bi se procenila mogućnosti nominacije ovog manastira za pomenutu listu. U okviru ovog apstrim (upstream) procesa (ICOMOS Upstream Process – Manasija Fortified Monastery, Serbia), kako je tada saopštio Zavod, eksperti misije su sa stručnjacima Zavoda i Ministarstva kulture i informisanja obišli spomenike moravske grupe, a tokom radnog obilaska Manasije posebnu pažnju posvetili su arhitekturi kompleksa i nalazima arheoloških istraživanja.

Prof. dr Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju s Uneskom pri Ministarstvu spoljnih poslova, objašnjava za Kurir da je naša tendencija stavljanje Manasije na listu, te smo zato tražili da dođe delegacija Ikomosa da proceni imamo li šanse da uđemo na listu.

RADOVI MOGUĆI SAMO UZ SVE OVO

1. utvrđivanje uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite i drugih radova

2. pribavljanje saglasnosti za projekat i dokumentaciju za izvođenje ovih radova u skladu sa zakonom

3. pribavljanje potrebnih uslova i odobrenja na osnovu propisa o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekta

– A sve ono što uništava originalnu i eventualnu univerzalnu vrednost spomenika, što procenjuje Uneskova misija, komplikuje mogućnost da Manasija dospe na listu svetske kulturne i prirodne baštine – ističe Milašinović na naše pitanje za vodenicu.

Jeremić i njegov advokat odbili su da daju izjavu za Kurir, sestrinstvo manastira nema za to blagoslov, a episkop braničevski Ignjatije bio je u inostranstvu.

TU JE I GROB DESPOTA STEFANA

Manasiju, biser srednjovekovne Srbije, podigao je despot Stefan između 1406. i 1418. Bilo je to jako utvrđenje, 12 kula je i danas sačuvano, a u srcu svega je Crkva Svete Trojice. Freske su oslikane zlatom i čuvenom vizantijskom plavom, a vekovima su uništavane, strugali su i Turci i Srbi zlato s njih, u socijalističkoj Jugoslaviji vandali su škrabali po njima, ali je dobar deo opstao i ostao. A među njima je i čuveni portret despota Stefana u prirodnoj veličini.

Ekshumacijom groba u delu crkve gde se uglavnom sahranjuje ktitor otkriveni su zemni ostaci muškarca, za kog je DNK analizom utvrđeno da je despot Stefan. Do tada se verovalo da počiva u manastiru Koporin.

(Kurir.rs/Jelena S. Spasić)

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime