„Snimaju devojke krišom, pa ucenjuju na Instagramu“: Raste broj prijava za seksualno uznemiravanje

0

U 2019. godini bilo je duplo više krivičnih prijava i tri puta više krivičnih dela u odnosu na 2018. godinu zbog nedozvoljenih sadržaja na internetu

Današnja deca na jednoj društvenoj mreži imaju više profila, od kojih njihovi roditelji znaju samo za jedan dok oni na drugim postavljaju eksplicitne sadržaje i ponašaju se slobodnije kaže za Telegraf.rs Tatjana Đurašković, šefica Odseka za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu u Odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala MUP-a.

Prema njenim rečima, oni mnogo bolje znaju da koriste internet od roditelja, a nisu ni svesni koliko su izloženi opasnostima. U prilog tome ide i podatak da se broj prijava roditelja oštećenih maloletnika povećava iz godine u godinu. Najčešće se prijavljuju nepoznate osobe zbog seksualnog uznemiravanja dece na Fejsbuka i Instagramu. 

  • Da li su štetni sadržaji na internetu u porastu i kako se taj trend može zaustaviti?

 – Porastom broja aktivnih korisnika interneta, naročito među mlađom populacijom i maloletnim osbama, i dostupnost štetnih sadržaja na internetu raste. Naročito rastu oni štetni sadržaji koji u bilo kom kontekstu uključuju maloletnike, bilo da ih je plasirala odrasla ili maloletna osoba. Odsek za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu aktivno radi na suzbijanju iskorišćavanja maloletnih osoba u pornografske svrhe putem interneta, kao jednom od štetnih sadržaja koji mogu imati najveće negativne posledice po decu.

Postupamo kako po prijavama građana, koje se odnose na seksualno uznemiravanje i eksploataciju maloletnih osoba putem interneta, tako i po predmetima vezanim za pristupanje i preuzimanje sa interneta sadržaja nastalih iskorišćavanjem maloletnika u pornografske svrhe. Od 2010. godine, kao što znate, sprovodi se stalna operativna akcija pod nazivom “Armagedon”, čiji je cilj suzbijanje iskorišćavanja maloletnih lica u pornografske svrhe putem interneta.

Pedofilija, seks

Foto: Profimedia

  • Ko najviše doprinosi rastu štetnih sadržaja na internetu, maloletnici ili starije osobe?

– Deca provode jako puno vremena na internetu. Prisutni su na brojnim servisima od kojih neki uopšte nisu poznati roditeljima. Kroz policijsku praksu u većini prijavljenih slučajeva ispostavilo da se deca mnogo bolje razumeju u korišćenje interneta, a posebno društvenih mreža i mobilnih aplikacija, od njihovih roditelja. Međutim, deca nisu svesna da su izložena brojnim opasnostima kada koriste internet i da tako postaju laka meta, posebno za odrasle osobe koje imaju seksualne sklonosti ka deci, jer nemaju dovoljno životnog iskustva da razlikuju lažno od pravog.

  • Na koje sve načine su izložena opasnostima?

– Deca na internetu vrlo brzo uspostavljaju komunikaciju sa nepoznatim ljudima, otkrivaju svesno ili nesvesno detalje iz svog privatnog života – broj telefona, gde žive, u koju školu idu, u kom klubu treniraju i slično, mada je vrlo često na njihovim profilima na društvenim mrežama dosta toga ostavljeno kao javno dostupno. Takođe, deca mogu imati, i uglavnom imaju, više profila na istom servisu, gde na jednom profilu postavljaju podatke i fotografije koje su učinili dostupnim svojim roditeljima, koji često nemaju uvid u ostale profile na kojima su im deca aktivna i gde objavljuju fotografije i podatke bez njihovog znanja i kontrole. Na tim profilima deca se ponašaju slobodnije i objavljuju eksplicitnije fotografije, odnosno stupaju u komunikaciju sa nepoznatim osobama. Najčešće prijave građana, roditelja oštećenih maloletnika, odnose se na seksualno uznemiravanje i njihovu seksualnu eksploataciju putem društvenih mreža.

Deca, Fejsbuk, Generacija Z

Foto: Profimedia

  • Svi postavljeni podaci na internetu uključujući i fotografije, kada su jednom javno objavljeni nikad ne mogu biti trajno uklonjeni sa interneta.

– Posebno kada se radi o eksplicitnim fotografijama na kojima su prikazana deca. Sa jedne strane, ovakve fotografije završavaju na internetu, najčešće nesvesnim objavljivanjem roditelja, koji na društvene mreže postavljaju fotografije svoje dece – obnažena ili poluobnažena deca na fotografijama sa plaže, prilikom kupanja i slično. Sa druge strane i u mnogo većem broju slučajeva, te fotografije dopevaju na internet ili tako što ih maloletne osobe same postave ili razmenjuju svoje eksplicitne fotografije putem društvenih mreža ili mobilnih aplikacija u direktnoj komunikaciji. Svaka eksplicitna fotografija maloletnog lica koja je jednom javno objavljena na internetu čak i ako je naknadno obrisana zapravo može biti dalje distribuirana. Jer, savremena tehnologija omogućava da se u samo jednoj sekundi napravi snimak ekrana bilo na računaru ili mobilnom telefonu i tako sačuva fotografija za dalje širenje internetom.

  • Primera radi, Instagram trenutno trpi najnoviji trend među tinejdžerima. Naime, momci slikaju tokom odnosa svoje devojke bez njihovog znanja, a onda te slike plasiraju na Instagram, nakon čega opet ucenjuju te iste devojke?

– Da. Sadržaji nastali iskorišćavanjem maloletnih osoba u pornografske svrhe, odnosno bilo koja vrsta eksplicitnih fotografija na kojima su prikazani maloletnici, vrlo često postaju sredstvo za dalju prinudu maloletnih lica da nastave sa slanjem takvih sadržaja ili se distribuiraju putem interneta.

Instagram

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

  • Da li se zloupotreba dece na internetu povećava, i putem kojih mreža najviše?

– Broj prijava roditelja oštećenih malolenih osoba se povećava iz godine u godinu, a najčešće se radi o prijavama nepoznatih osoba za seksualno uznemiravanje dece putem Fejsbuka i Instagrama, ali i drugih dostupnih aplikacija koje deca koriste, najčešće na mobilnim telefonima. Tu se najčešće radi o lažnim profilima ili o pravim preuzetim profilima koji se koriste kako bi se uspostavio kontakt sa decom. Nakon zadobijenog poverenja deteta, naravno u zavisnosti od pristupa i da li je u pitanju dečak ili devojčica, najčešče dete šalje eksplicitni materijal, fotografiju na kojima je obnaženo, a koja onda služi za dalju prinudu deteta da nastavi sa slanjem takvog materijala. Vrlo često roditelji ne znaju šta njihova deca zapravo rade na internetu i tu se stvara jaz između roditelja i dece. Kada se deca nađu u problemu, oni ne znaju na koji način to da saopšte roditeljima.

To sve naravno znaju i odrasle osobe koje imaju seksualne sklonosti ka deci, znaju način na koji da im priđu, pažljivo biraju kakve će lažne profile napaviti, kako da im se obrate, kako da zadobiju poverenje deteta. Nekada to traje jako dugo, mada u većini slučajeva deca vrlo brzo ostvare komunikaciju sa nepoznatim ljudima. Na ovaj način oni postaju laka meta, jer nemaju dovoljno životnog iskustva da razlikuju lažno od pravog. Vrlo često misle da mogu da prepoznaju lažne profile jer profili izgledaju vrlo verno, kao pravi profili, redovno se ažuriraju fotografije, postuje se a to recimo može biti preuzet profil nekog drugog dečaka ili devojčice gde se posle zloupotrebljavaju te fotografije ili profil gde su zloupotrebljene fotografije drugih osoba.

Pedofilija, zlostavljanje, devojčica, maltretiranje

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

  • Koliko je osoba sankcionisano zbog postavljanja štetnih sadržaja prošle godine i da li je to više u odnosu na 2018. godinu?

– Tokom 2019. godine policijski službenici Odseka za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu, samo kroz akciju „Armagedon“, podneli su 44 krivične prijave zbog izvršenja ukupno 63 krivična dela. Krivična dela obuhvaćena ovim prijavama su bila prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih osoba za pornografiju, iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za krivična dela protiv polne slobode prema maloletnom licu, polno uznemiravanje, proganjanje, obljuba sa detetom, nedozvoljene polne radnje, prinuda… To je duplo više krivičnih prijava i tri puta više krivičnih dela u odnosu na 2018. godinu.

Telegraf

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime